BEOGRAD – Prvi put od kad postoje merenja, dva grada u Srbiji tokom zime nisu imala nijedan ledeni dan, a zimu su obeležili toplotni, a ne ledeni talasi. Analizu za portal kilma101.rs piše student meteorologije Miloš Milić, a prenosi Danas.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, zima 2022/2023. godine bila je treća najtoplija u Srbiji od kad se vrše merenja. Mada je ovogodišnja zima, bila najtoplija jedino u Ćupriji i Banatskom Karlovcu, ona je bila druga najtoplija u čitavom nizu gradova: u Beogradu, Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Kraljevu, Požegi, Sjenici, Nišu, Zaječaru, Dimitrovgradu, Vranju i na Paliću.
Naime, ovogodišnja zima bila je i prva od kad postoje merenja u kojoj ni u Novom Sadu i Zaječaru nije bio zabeležen nijedan ledeni dan, tj. nijedan dan u kojem je maksimalna dnevna temperatura bila ispod nule.
Prema podacima Copernicus Climate Change Service, ova zima bila je druga najtoplija i u Evropi, a toplija je bila jedino zima 2019/2020. godine.
U Srbiji je zabeležen ukupno jedan talas hladnoće tokom čitave zime – samo na Kopaoniku, i to samo od 5. do 9. februara. Merna stanica na Kopaoniku zabeležila je rekordno mali broj dana sa snežnim pokrivačem ove zime – samo 66.
Zimu 2022/2023. godine u Srbiji obeležili su, umesto mrazeva, ledenih dana i snežnog pokrivača, fenomeni kao što su toplotni talasi, dnevne temperature preko 20°C, temperaturni i padavinski ekstremi.
Takođe se može videti da je jedna od oblasti sa najviše izraženim temperaturnim odstupanjem bila jugoistočna Evropa, uključujući i Srbiju. Evropa je jedno od područja sveta u kojima se trend zagrevanja klime najviše oseti, a jugoistočna Evropa je jedna od najosetljivijih regija Evrope, što potvrđuju i podaci iz naše zemlje.
