BEOGRAD / VRANJE – Istraživanje „Moraš da budeš superžena“ Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), koje je rađeno u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji pokazalo je da se novinarke iz ovih zemalja pored napada zbog osetljivosti tema kojima se bave, suočavaju i sa diskriminacijom i rodno zasnovanim nasiljem o kojem uz ustezanje govore, a sklone su da ga relativizuju jer ga uglavnom smatraju „delom novinarskog posla“.
Protokoli o prijavljivanju nasilja u redakcijama uglavnom ne postoje, a novinarke su prinuđene da osmišljavuju „lične strategije“. U udruženjima, kao i na rukovodećim pozicijama u redakcijama uglavnom sede muškarci, iako u novinarstvu ima više žena.
„Ne adresiramo takve sitacije zato što se one ne dešavaju muškarcima. Ako je muškarac urednik on ne zna, nema osećaj za to. S druge strane ne mora da znači da su samo muškarci, i žene često nemaju sluha. Nema strategije, jer ne vide to i ne vide kako to funkcioniše“ – navode novinarke iz Srbije.
Različite forme nasilja prema ženama u društvu, komentarisanje izgleda i privatnog života, nametljivo udvaranje, neprimerno ukazivanje pažnje su često toliko normalizovane da se i ne prepoznaju kao nasilje.
„To su zapravo sve te neke situacije u kojima ste vi konstantno stavljeni u položaj da vam je dato do znanja da ste žensko. Da pokušavaju da vas šarmiraju, da pokušavaju da vas uplaše“ – navodi ona.
Gotovo sve učesnice istraživanja imaju ovu vrstu iskustva i opisuju ga kao duboko uznemirujuće. Istovremeno, najveći deo njih ga prihvata s nekom dozom rezignacije kao deo javnog posla s kojim se susreću i druge žene koje su vidljive u javnom prostoru. Dok su muškarci izloženi negativnim procenama svog rada, rad novinarki se uglavnom ne komentariše, već je akcenat na njihovoj seksualnoj privlačnosti i procenama u kojoj meri su „prave žene“.
Novinarke često pribegavaju osmišljavanju ličnih strategija koje su uglavnom intuitivno razvile da bi smanjile verovatnoću da se nađu u situacijama u kojima bi mogle da budu izložene seksualnom uznemiravanju tokom obavljanja svojih radnih zadataka.
Novinarke i novinari nasilje mogu da prijave na besplatan broj 0800/100-115 koji je dostupan 24 časa na kom će dobiti informacije na koje sve načine moguće prijaviti nasilje. Nezavisno udruženje novinara Srbije je zajedno sa Balkanskom istraživačkom mrežom Srbije pokrenulo platformu Na prvoj liniji za novinarke i novinare koji se suočavaju sa onlajn napadima na kome mogu da potraže i besplatnu pravnu podršku. Za psihološku podršku novinarke i novinari se mogu prijaviti pozivom na broj telefona 060/688-22-31 ili podrska@nuns.rs.
