fbpx
12.4 C
Vranje
subota, 15.06.2024

Velika nepravda prema kralju Milanu u Vranju ispravljena tek pre 10 godina

Odabrani članci

Marko Marinković
Marko Marinković
Profesor istorije

Vranje je počelo da raste u prvim godinama nakon oslobođenja. U vreme kralja Milana Obrenovića sprovedena je elektrifikacija, regulacija ulica, grad je povezan železničkom prugom i dobio je prvi urbanistički plan i Načelstvo. Kralj Milan je posetio Vranje 1882. godine, a kako je pisao dr Hadži-Vasiljević, veliki broj Vranjanaca ga je oduševljeno dočekao uz povike „Živeo!“, toliko glasne da su čak i konje plašili.

U velikim borbama na minus 25 stepeni, sa slabom odećom po ledenoj kiši i snegu, Šumadijski korpus generala Jovana Belimarkovića, zajedno sa Dobrovoljačkim korpusom i ustanicima uspeo je da oslobodi Vranje od osmanske vojske, na samom kraju Drugog srpsko-turskog rata, 31. januara 1878. godine. U borbama se ističu i kasnije slavom ovenčane vojvode Radomir Putnik i Stepa Stepanović. Ubrzo, Rusija i Osmansko carstvo sklapaju Sanstefanski mir kojim je Vranje trebalo da pripadne Bugarskoj ali se javlja veliki otpor Srbije i Vranjanaca.

Knez Milan Obrenović i Jovan Ristić su još jednom morali voditi grozničavu diplomatsku borbu sa velikim silama, kako bi Vranje pripalo Srbiji. Kao posledica te borbe, na Berlinskom kongresu 1878. godine je potvrđeno da niški, pirotski, toplički i vranjski okrug pripadaju kneževini Srbiji, kojoj je tada priznata i nezavisnost.

Vranje je počelo da raste u prvim godinama nakon oslobođenja. U vreme kralja Milana Obrenovića sprovedena je elektrifikacija, regulacija ulica, grad je povezan železničkom prugom i dobio je prvi urbanistički plan kao i Načelstvo. Kralj Milan je posetio Vranje 1882. godine, a kako je pisao dr Hadži-Vasiljević, veliki broj Vranjanaca ga je oduševljeno dočekao uz povike „Živeo!“, toliko glasne da su čak i konje plašili.

Dve i po decenije otkad je Vranje postalo slobodno, vajar Simeon Roksandić napravio je čuveni spomenik Čika Mita, za koji je donaciju dao i general Belimarković. Bugarski okupatori su u Prvom svetskom ratu spomenik odneli, pa je napravljen novi, identičan. Čika Mita je uz oštećenja „preživeo“ i Drugi svetski rat i ostao obeležje grada Vranja i danas.

Energija kojom zrači čini ga jednim od najlepših spomenika u ovim krajevima. On stoji kao simbol hrabrosti, opstanka i prkosa prema okupatorima. Osim ovog spomenika, podignut je i spomenik u Osatici, gde se nalazi srpsko vojničko groblje, koji podseća na borbe i žrtvu vojnika 1878. godine. Svake godine pešačenjem do Osatice, najuporniji samo delimično osete uslove u kojima se naša vojska borila veoma hladne zime 1878. godine. Godinama je program za obeležavanje Dana grada, 31. januara, raznovrstan, a cela nedelja posvećena je ovom važnom datumu.

Treba naročito istaći da je bareljef generalu Belimarkoviću u veoma lošem stanju i potrebno je da bude restauriran, ali i da dobije pristupačnije i uglednije mesto na početku istoimene ulice. Potrebno je i urediti prilaz i okolinu spomenika u Osatici, kao što je prošle godine uređen prostor oko Čika Mite.

Velika nepravda prema dugo zapostavljanom kralju Milanu Obrenoviću ispravljena je tek 2011. godine kada je zasluženo dobio ulicu u Vranju, a vojnik srpske vojske iz ovih ratova, nalik Čika Miti, dobio počasno mesto na novom, velikom grbu Vranja, koji je usvojen 2013. godine.

Decembra 2017. godine pred 140. godišnjicu od oslobođenja, u Vranju je održan međunarodni naučni skup Južni srpski krajevi u XIX i XX veku: društveno-ekonomski i politički aspekt, na kom je predstavljena nekolicina radova koji se bave periodom oslobađanja južnih krajeva od Turaka. I pored svega urađenog, mesta za napredak, još uvek ima. Fokus obeležavanja treba u budućnosti da bude na izložbama, stručnim predavanjima, člancima, emisijama i projekcijama filmova o delima naših predaka, kako bi ona postala dobro poznata svakom Vranjancu.

Veliko je pitanje koliko naši sugrađani pritisnuti svakodnevnim obavezama i poslovima, naročito mladi koji su „bombardovani“ nekvalitetnim i pseudonaučnim sadržajima, znaju o ovim događajima, pa je uloga institucija i medija u formiranju svesti o značaju lokalne istorije, velika. Lokalna istorija se građanima može približiti i na savremen način, preko društvenih mreža i posebno napravljenih stranica. Takva platforma omogućava da se o bitnim gradskim i državnim praznicima i drugim godišnjicama, piše tokom cele godine, a mladima se daje prilika da na njima dostojan način pokazuju zahvalnost precima na izvojevanoj slobodi.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -spot_img

Poslednji članci