VRANJE – Kada je reforma javne uprave u pitanju, primetno je da su uključivanje građana, inkluzivan pristup donošenju odluka, kao i informisanost građana o procesima donošenja odluka – nešto što zaista ne funkcioniše kako treba gotovo na nivou svih gradova koji su bili predmet monitoringa, pa i u Vranju, zaključak je sa javnog foruma pod nazivom „Zajedno ka Evropi – lokalno lice integracija“, na kojem su – u ponedeljak, u Medijskom skloništu – predstavljeni nalazi monitoringa Odbora za ljudska prava Niš o stanju Javne uprave za grad Vranje i Nacrt Odluke o javnim konsultacijama i raspravama za grad Vranje.
Nalazi drugog monitoring ciklusa o stanju javne uprave u Vranju pokazali su da je lokalna samouprava najslabije rezultate postigla u oblasti pružanja informacija o predlozima i nacrtima dokumenata koja su se ticala Plana razvoja grada Vranja, uključivanje u radne grupe na adekvatan način, postojanje mehanizma za praćenje primene, kao i uključivanje organizacija civilnog društva u ovaj mehanizam.
Slabi su rezultati lokalne samouprave i u oblasti o izradi i koordinaciji politika gde nedostaju proaktivnost i informisanje građana i organizacija civilnog društva o procesu donošenja javnih politika i odluka.
Sa druge strane, kako je zaključeno na osnovu nalaza monitoringa, oblasti u kojima je lokalna samouprava u Vranju pokazala najviše uspeha su – odgovornosti, pružanje usluga i javne finansije.
U drugom monitoring ciklusu zabeležen je napredak u oblasti – postojanje strateškog dokumenta u delu uključivanja građana i informisanje o planskom dokumentu i indikatoru, kao i u oblasti – transparentnost rada veća i pripreme nacrta i predloga odluka u lokalnoj upravi.
U odnosu na ostale indikatore, loklana samouprava u Vranju pokazala je isti broj poena kao i u prošlom ciklusu.
Kako su objasnili iz Odbora za ljudska prava Niš, ovaj projekat je usmeren na saradnju sa lokalnim partnerima iz Nišavskog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, sa fokusom na jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i osnaživanje mladih, omogućavajući im da aktivno učestvuju u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU) i demokratskom upravljanju koje vodi ka promenama u lokalnim zajednicama, kao i rad na uzajamnom podizanju kapaciteta u lokalnim samoupravama.
„Suština neposredne demokratije je u uključivanju građana“
Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava Niš rekao je da ovaj forum posvećen unapređenju javne uprave, kao i da je Vranje jedan od gradova koji su, u protekle tri godine, bili predmet istraživanja Odbora.
„Takođe smo pripremili, paralelno, u saradnji sa nekim javnim upravama, model Odluke o javnim konsultacijama i raspravama. Ono što smo primetili, kada je reforma javne uprave u pitanju, jeste da su uključivanje građana, inkluzivan pristup donošenju odluka, informisanost građana o procesima donošenja odluka – nešto što zaista ne funkcioniše kako treba gotovo na nivou svih gradova koji su bili predmet monitoringa“ – rekao je Đorđević za Slobodnu reč.
A suština neposredne demokratije upravo je na lokalnom nivou i na uključivanju građana, primeto je on.
„Vi ne možete da imate pro forme pozive za javnu raspravu bez prethodne pune informisanosti građana o čemu se tu radi, i da očekujete da građani dođu i budu na toj javnoj raspravi. A da ne govorimo o tome kakav doprinos u takvom sistemu, uopšte, možete da dobijete od građana“ – naglasio je Đorđević.
Prema njegovim rečima, suština je da se nešto više od 70 odsto odluka u EU donosi na lokalnom nivou.
„Naš cilj jeste da, sa jedne strane, osnažimo organizacije civilnog društva, kroz metodologiju koju smo koristili i koja će biti njima na usluzi – da, u narednom periodu, mogu da prate reforme javne uprave, a da, koristeći ovu metodologiju, mere procese koji treba da tu javnu upravu približe građanima i omoguće im da se uključe u donošenje odluka“ – kazao je sagovornik Slobodne reči iz Odbora za ljudska prava Niš.
Sa druge strane, ideja je da se, kroz model Odluke o javnim konsultacijama i raspravama, javnoj upravi omogući jasniji način kako organizovati javne rasprave i konsultacije, a sa ciljem da javna uprava ima „čistiju sliku“ šta su njene obaveze i koji su to koraci.
„Nažalost, kad je Grad Vranje u pitanju, mi imamo zatvorena vrata. Na sva naša pitanja i molbe, u prethodnih 20 meseci, da krenemo u saradnju, i po pitanju izveštaja i po pitanju rada na modelu odluke, mi do sada nismo naišli na otvorena vrata da predstavimo inicijativu i krenemo da radimo zajedno. Preostalo nam je još sedam meseci rada u okviru ove inicijative, i nadam se da ćemo, do kraja 2026, u Vranju – a planiramo još jedan događaj na jesen – ipak uspeti da otvorimo vrata javne uprave i neku vrstu saradnje“ – rekao je Đorđević.
Dodao je da postoje gradovi koji su usvojili Odluku o javnim konsultacijama i raspravama.
„Opština Vlasotince je već usvojila odluku, a to očekujemo i od Pirota. U Gradu Leskovcu su se organizovali građani, pokrenuli građansku peticiju, i taj grad je organizovao javnu raspravu o modelu Odluke o javnoj raspravi. To je pozitivno, ali i pokazuje snagu i moć građana da postoje mehanizmi koji, ako žele da budu aktivni, mogu da ‘prisile’ javnu upravu, a koja mora, u skladu sa zakonom, da odgovori na tu inicijativu“ – istakao je Đorđević.
Kako je naglasio, građani će tako preneti jasnu i glasnu poruku javnoj upravi – „vi se bavite javnim interesom u naše ime, ne možete sami, uključite nas, pozovite nas, informišite nas“.
U Vranju se za obaveštavanje o javnim politikama primarno koristi sajt Grada
Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava Niš, koja je predstavila nalaze drugog monitoring ciklus o stanju javne uprave u Vranju, istakla je da je prvi monitoring ciklus rađen tokom 2023. i sve do juna 2024, a drugi – tokom 2024. i cele 2025. godine.
„Ono što je zapaženo u svim lokalnim samoupravama jeste napredak, ostvareno je više poena u odnosu na prošlu godinu. Napredak je posebno primetan u delu koji se bavi transparentnošću donošenja budžeta. Ali ono što fali – i Gradu Vranju i ostalim lokalnim samoupravama – to je uključivanje građana u rane faze donošenja odluka“ – rekla je Kamenov.
Dodala je da je dobro što su aktivniji novi kanali komunikacije koji mogu da privuku mlađe građane i podstaknu ih na participaciju, kao što su Instagram i Fejsbuk nalog Grada Vranja, ali se i dalje primarno koristi sajt Grada kao način obaveštavanja građana o svim javnim politikama koje se tu donose.
„Treba se baviti i javnim raspravama i konsultacijama“
Ivan Grujić, stručni saradnik Odbora za ljudska prava Niš, na javnom forumu u Vranju govorio je o pomenutoj Odluci o javnim konsultacijama i raspravama, uz iskustva u procesu usvajanja ove odluke u Leskovcu, Vlasotincu i Pirotu.
„Odluka je urađena na osnovu modela odluke koji je uradio SKGO. Mi nismo hteli da krenemo od ‘praznog papira’, već smo predložili, po našem mišljenju, ključne stvari koje treba da unaprede tu odluku. Jedna od njih je da treba da se bavi ne samo javnim raspravama, već i konsultacijama. Konsultacije su kada imate ‘prazan papir’ i onda treba da uključite građane u toj fazi izrade neke odluke“ – rekao je Grujić.
Dodao je da treba da se usvoje tzv. standardi za konsultacije javne rasprave.
„To bi bio skup pravila koje neko treba da ispuni da bismo nešto mogli da stvarno nazovemo javnom raspravom. I u Leskovcu je bila slična situacija, isto nas je ignorisala lokalna samouprava. Onda smo pokrenuli zvaničnu inicijativu da se organizuje javna rasprava o odluci o javnim raspravama. I onda, nakon te naše inicijative, sama lokalna samouprava je to pokrenula i sada smo u procesu usvajanja te odluke“ – kazao je Grujić.
Zaključio je da saradnici na ovom projektu zagovaraju ideju da lokalne samouprave koriste državni portal ekonsultacije.gov.rs, a pomoću kojeg građani mogu da učestvuju u procesu donošenja odluka, kreiranja propisa ili dokumenata javnih politika.
„Smatramo da bi ovaj portal trebalo da koriste i lokalne samouprave“ – zaključio je Grujić.
Javni forum je jedna od aktivnosti Odbora za ljudska prava u okviru projekta „Zajedno ka Evropi – lokalno lice integracija“ čiju je realizaciju podržala Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole (BOŠ) „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP“, i projekta „Vidimo se u EU“.
