VRANJE – Dolazak odžačara iz “Komrada” i čišćenje dimnjaka uoči grejne sezone, ne naplaćuje se dodatno onima koji žive u gradu, ali se trenutno čeka i do 20 dana. Korisnici dimničarskih usluga, u okolnim mestima, plaćaju i prevoz, jer Dimničarska služba nema svoje vozilo, dok trenutnu situaciju dodatno komplikuje to što su tek trojica odžačara stalno zaposleni u ovoj službi.
U odnosu na prošlu godinu, trenutna cena dimničarskih usluga, skuplja je za osam dinara, te se sada, prema cenovniku komunalnih usluga JKP “Komrad”, čišćenje jednog odžaka naplaćuje 1.078 dinara. Iz Dimničarske službe ovog javnog komunalnog preduzeća za Slobodnu reč objašnjavaju da je cena čišćenja određena i po satu.
“Radnici, u praksi, dimnjak očiste najčešće za sat vremena, pa korisnici ovu uslugu plaćaju po satu” – kažu iz ove službe.
Za čišćenje dimnjaka u domaćinstvima koja u okviru računa za komunalne usluge JKP “Komrad” ne plaćaju stavku čišćenja dimnjaka, ili nisu redovne platiše, cena od 550 dinara po satu, uvećava se za troškove prevoza do mesta gde je potrebna intervencija, u oba pravca, po cenovniku autoprevoznika “Kavim Jedinstvo”.
Veći su troškovi čišćenja dimnjaka sa etažnim grejanjem u gradu i selu gde korisnik, takođe, ne plaća usluge čišćenja dimnjaka i odnošenje smeća svakog meseca, i oni iznose 1.746 dinara. Usluga koja košta 1.200 dinara, i na koju se u ovom slučaju dodaju troškovi prevoza, na sajtu Komrada, nije navedena.
Zato smo pitali Daliborku Stojković pri Dimničarskoj službi da nam objasni, šta tačno građani plaćaju 550 i 1.200 dinara i kako se ovaj iznos određuje, a ona nam je odgovorila da „korisnik jedino plaća cenu karte u oba pravca i 1.078 dinara po dimnjaku“.
U ovoj službi, dakle, vozila za dimničare nema, pa im Tehnička služba, kada za to ima prostora i uz prethodni dogovor, ustupa svoje vozilo na uslugu. Do Bunuševca dimničari na posao idu biciklima.
U Vranjskoj Banji, u zgradama „koje se nisu odjavile“ i ne koriste toplovodne kanale, ima redovnih platiša, i njima se, dimnjaci redovno održavaju, što znači da se ova usluga ne sprovodi na nivou cele Vranjske Banje.
Na sajtu Komrada se građani mogu dodatno informisati o aktuelnim cenama, a mi smo istražili koliko su ovim obavezama opterećeni Vranjanci koji žive na selu, zašto se na zakazivanje usluga čeka i do mesec dana, da li dimničara ima dovoljno, te od kojih rizika strepe.
„Retko kad mi zovemo nekog“
U selima, kaže naša sagovornica, postoji stavka „dimničarske usluge“, ali pored nje piše „nula dinara“ jer, najčešće, ljudi po selima sami čiste, pa ih iz Komrada “ne opterećuju time”.
„Oni koji žele da im se očisti dimnjak, njima se naplaćuje. Svima ostalima ide uz račun“ – objašnjava Stojković.
Kako kaže sagovornik portala Slobodna reč, odžačari su postali prava retkost, i nije ih video, možda čak i 20 godina. Komšije se, na selu, međusobno pomažu, pa oni koji znaju čiste drugima dimnjake, ali postoje i okolnosti kada je do takvih teško doći.
Hipotetički, i u realnosti, kada u domaćinstvu nema majstora „da zavrne rukave“, na raspolaganju je svega nekoliko brojeva, što je posledica deficitarnosti ove profesije, na šta ukazuje i podatak da trenutno u Dimničarskoj službi JKP „Komrad“ radi trojica odžačara.
Tri dimničara u službi
Da bi građani saznali kako bi, trenutno, izgledalo zakazivanje, pozvali smo Dimničarsku službu, gde su rekli da se, zbog velikih gužvi pred grejnu sezonu, na ove usluge čeka oko mesec dana. Naša sagovornica kaže da se čeka manje.
„Građani koji zakažu u septembru i oktobru čekaju i po 20 dana. Prekjuče i nakjuče smo imali preko 100 poziva, verovali ili ne. Ali kad prođe oktobar i prva polovina novembra, onda već zakazivanje bude od danas za sutra, eventualno za prekosutra“ – objašnjava Stojković.
Kako je istakla, u službi postoji potreba za još jednim radnikom, a specifične kriterijume za prijem prijavljenih nameće sama priroda posla. Ipak, najbolje se snalaze oni sa iskustvom na građevini.
U Vranju dimnjake, i dalje, čiste sa krovova, a ne iz unutrašnjosti objekata, a na pojedinim klizavim terenima radnici se ne mogu obezbediti.
„Svi gradovi, računajući i Novi Sad, izborili su se za to da se posao završava bez izlaska na krovove, pa stavljanje ove teme na dnevni red Gradskog veća, Stojković smatra, moralnom i profesionalnom obavezom, koju, kako kaže, preuzima na sebe.
