fbpx
27 C
Vranje
ponedeljak, 24.06.2024

Zbog čega se na izlazu iz Vranja vijori „neka čudna tamna zastava“

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

VRANJE – Čitaoci portala Slobodna reč iz donjeg dela grada su tokom vikenda javili našoj redakciji da se sa njihovih terasa vidi da se na jarbolu kod izlaza iz Vranja, u blizini nekadašnjeg Motela, vijori „neka čudna tamna zastava“. Zaista, na jarbolu je zastava čiji se izgled kosi sa zakonom, ali nije tamna, već je trobojka nestandarnih dimenzija, nepravilno istaknuta, zbog čega se lakše uvija i izgleda „tamno i čudno“.

Nakon prošlogodišnjeg isticanja pogrešne, nestandardne zastave na jarbolu od 18 metara u Vranjskoj Banji, povodom još uvek nezvaničnog i zakonom nedefinisanog praznika – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ovo je još jedan slučaj nepravilnog korišćenja i isticanja zastave Republike Srbije, na teritoriji grada Vranja, odnosno jarbolima koji su pod ingerencijom gradskih službi. Zastava u Vranjskoj Banji je dužine 9 metara, sa Malim grbom Republike Srbije postavljenim na sredini, što nije u skladu sa Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, o čemu je portal Slobodna reč već pisao.

Kako je tada za naš portal objasnio jedan od autora grba i zastave Grada Vranja, heraldičar Nemanja Todorović Štiplija, takva upotreba zastave je „pogrešna i nezakonita“:

„Predstavlja veliko nepoštovanje simbola države i uvredu za zemlju koju treba da predstavlja“ – naveo je tada Štiplija.

Za pogrešno isticanje zastave Republike Srbije kazne i do pola miliona dinara

Narodna skupština Republike Srbije je u maju 2009. godine donela Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, koji precizno propisuje koja se zastava gde i kako ističe. Za kršenje njegovih odredbi propisane su i novčane kazne čak do pola miliona dinara.

Zastava Republike Srbije ima dve „verzije“: Državna zastava i Narodna zastava. Narodna zastava je samo horizontalna trobojka sa crvenim, plavim i belim poljem, dok je Državna zastava ona koja na sebi ima i grb. Obe su u razmerama 3:2, kada je u pitanju odnos dužine prema visini.

Sporna zastava u Vranjskoj Banji i ona nedavno postavljena na jednom od izlaza iz Vranja u blizini nekadašnjeg Motela, imaju nesrazmernu dužinu i širinu, zbog čega nisu u skladu sa propisima koji se tiču simbola Republike Srbije.

Kako je već objasnio naš sagovornik, upravo najčešća greška pri isticanju zastave je korišćenje one sa pogrešnom razmerom, kao i pogrešna pozicija i izgled Malog grba Republike Srbije na državnoj zastavi. Grb bi trebalo da se nalazi bliže jarbolu, i to za 1/7 dužine zastave, te nije u skladu sa Zakonom kada se grb nalazi u sredini.

Po pravilima, državna zastava trebalo bi da se vijori na zgradama državnih organa, pokrajinskih organa i organima jedinica lokalne samouprave. Državna zastava se ističe i na glasačkim mestima, a može se isticati na proslavama i različitim svečanostima, kojima se, kako je navedeno u Zakonu, zvanično obeležavaju događaju značajni za Republiku Srbiju. Ne sme biti pocepana i prljava, a Zakon takođe predviđa da se zastava ističe po danu, dok je noću dozvoljeno samo ako je adekvatno osvetljena. Takođe, zastava ne sme da dodirne pod.

Još jedan veliki problem je, dodaje Štiplija, komercijalne prirode. Prilagođavanje zastave jarbolima, gde mnogi proizvođači jarbola i zastava često izmišljaju izgled zastave, pa tako, kako kaže, „dolazimo do tragikomičnih situacija kod postavljanja zastava kakva nije samo ova u Vranjskoj Banji“.

Državna zastava nije reklamni baner, mora se više poštovati

Kačenje zastava po dužini, paralelno sa jarbolom sa horizontalnom prečagom ili nekakvim držačima takođe je nepreporučljivo, a i kosi se sa zakonom, jer u takvim slučajevima zastava često nema propisan oblik. Zastave ne treba da se prilagođavaju veličini i načinu kačenja reklamnih banera, što one to u svakom smislu nisu.

Nema tu velike filozofije, zastava mora biti istaknuta u skladu sa zakonom, u razmeri 2:3, bez ili sa grbom ali na propisanom mestu, da se vijori pod uglom od 90 stepeni u odnosu na jarbol i noću mora biti adekvatno osvetljena – zaključuje Štiplija.

Narodna skupština jedina ističe zastave drugačije

Zgrada Doma Narodne skupštine počela je da se gradi 1907. godine, kao reprezentativno zdanje za potrebe parlamenta Kraljevine Srbije. Bila je završena i osvećena 18. oktobra 1936. godine, skoro tri decenije po polaganju kamena temeljca.

Projekat enterijera kao i svih detalja umetničkih, uradio je sam Nikolaj Krasnov, koji je svojim crtežima predvideo da se na dva jarbola ispred zgrade Doma Narodne skupštine vijore dugačke zastave, najverovatnije u razmeri 2:10, postavljene na horizontalnoj prečagi.  Time je, po mišljenju stručnjaka, arhitekta hteo da naglasi lepotu zgade i ne prekrije je zastavama.

I pored izmena uređenja države i izmena državnih simbola, ali i Košave koja često upetlja ovako dugačke zastave, postavljanje ovog državnog simbola na ovom mestu nije se promenilo ni do današnjeg dana. Na jarbolima ispred Doma narodne skupštine, vijore se Državna i Narodna zastava samo u vreme zasedanja parlamenta i na državne praznike.

Državna zastava ispred Narodne skupštine RS; Foto: Wikimedia Commons
“Komunalna” odgovorna za kontrolu, građani greše iz neznanja

Novi Zakon o komunalnoj miliciji koji je donet 2019. godine, kao nadležnost komunalne milicije predviđa i vršenje kontrole nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli, osim u odnosu na državne organe i pokrajinske organe, jedinica lokalne samouprave.

Prema rečima našeg sagovornika, nije strašno kada se građani iz neznanja nepravilno ophode prema zastavi, jer im „jednostavno niko nije skrenuo pažnju da nešto nije u skladu sa zakonom“, ali je „skandalozno kada to rade državni organi, a da se time hvale nosioci javnih funkcija“.

Naglašava da bi građani trebalo da prave razliku između Narodne zastave i Državne zastave. Po Zakonu, Narodna se koristi prilikom proslava, svečanosti i drugih kulturnih, sportskih i sličnih manifestacija, dok Državnu upotrebljavaju samo državni organi. Kaže da je kod nas Zakon „poprilično jasan“ i da ovakva podela na državnu i narodnu zastavu savršeno funkcioniše u mnogim evropskim zemljama – u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Španiji i drugih. U nekim zemaljama je zastava nezamisliva bez grba, ali to u Srbiji nije slučaj.

Zastava sa malim grbom je atraktivnija, dodaje, i građani je vole, ali je na nosiocima javnih funkcija da edukuju građane, a ne da oni sami krše zakon. „Zastavi sa grbom nije mesto na političkom skupu ili svadbi, za to se koristi narodna zastava“ – ističe.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -spot_img

Poslednji članci