BEOGRAD / VRANJE – Srbija je, u odnosu na broj stanovnika, među prvim zemljama u Evropi u kojoj žene ulaze u menopauzu pre 40. godine, rečeno je na predavanju posvećenom obeležavanju Svetskog dana menopauze „Žena – Generator regeneracije“, u organizaciji Medi grup sistema i kompanije Delta holding, saopšteno je danas.
Menopauzalna tranzicija se dešava postepeno tokom mnogo godina, počevši od perimenopauze, kada se prvi put primećuju nepravilnosti menstrualnog ciklusa i drugi hormonski simptomi.
Organizam se godinama priprema za ovaj proces, a procenjuje se da žene polovinu svog života provedu upravo u tom stanju, naglašeno je na predavanju.
Specijalista ginekologije i akušerstva, Dejana Milojević, rekla je da je optimizacija zdravlja u menopauzi kapija zdravog starenja žene. Ona predviđa da će regenerativna medicina postati neizostavan deo osnovne zdravstvene zaštite.
„Menopauza proizlazi iz hormonskog disbalansa, a hormoni su ključni za aktivaciju svih vitalnih procesa u organizmu“, kazala je Milojević, dodajući da, kada opadne nivo estrogena i progesterona, gubi se i oksitocin – hormon sreće i društvene povezanosti, zbog čega žene često pribegavaju antidepresivima.
Marina Gazdić sa Katedre za genetiku Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu objasnila je da menopauzu prati i proces starenja, koji je prirodan i složen. Prema njenim rečima, iako na taj proces ne možemo uticati, on se može usporiti.
Ona je navela da, kada je reč o spoljašnjim faktorima, izbegavanje izloženosti suncu, UV zračenju i štetnim dejstvima različitih zagađivača nije uvek dovoljno za zdravu i negovanu kožu, kao i da je važna fizička aktivnost, pravilna ishrana i dovoljno sna.
Doktorka medicinske biohemije, Milka Popović, istakla je da laboratorijske analize mogu biti od velike pomoći u otkrivanju disfunkcija koje pojačavaju simptome menopauze, jer je na osnovu tih nalaza moguće personalizovati plan tretmana i terapije.
Specijalistkinja psihijatrije, Tanja Jovanović, ukazala je na to da se usled hormonskog disbalansa javljaju različite fiziološke i psihološke promene poput valunga, sklonosti ka gojenju, menjanje kontura lica i tela, kao i problema sa spavanjem, anksioznosti, skolnosti ka depresiji. Sve te promene posledično dovode do gubitka samopouzdanja, zaključila je Jovanović.
