Zdravstveni centar u Vranju dobio je novog-starog koordinatora, aktuelnog upravnika Opšte bolnice u Leskovcu, dr Nebojšu Dimitrijevića. Ovo je u intervjuu za portal Slobodna reč potvrdio dr Dimitrijević, uz objašnjenje da je tu da sve „postave kako treba, da se ne ponavljaju greške“. Sa njim smo razgovarali o budućim promenama u organizaciji vakcinacije protiv virusa COVID-19 u Vranju, o sveopštem stanju medicinskih radnika, „čudnom odnosu“ rukovodstva ZC prema medijima koji su neophodni da bi ljudi shvatili ozbiljnost situacije, zašto mu kafa u Vranju „nije prijala“, ali i o prvostepenoj presudi Višeg suda u Nišu kojom je osuđen na 5 meseci zatvora i godinu dana zabrane rada u struci.
Slobodna reč: Koje su to greške zbog kojih ste ponovo poslati u Vranje?
dr Nebojša Dimitrijević: Profesionalne, ono što je aktuelno tiče se procedura koje se odnose na vakcinaciju. Četiri vakcine su u opticaju, i za svaku postoji posebna procedura i posebna obuka za medicinske radnike kojima je taj posao poveren, jer se svaka vakcina daje na drugačiji način. Za revakcinaciju u Vranju različitim vakcinama je bio malo „skučen“ prostor, pa se to izmešalo. Jednostavno, nije se obratila pažnja. U slučaju Slađana Antića koji je tokom revakcinacije primio pogrešnu vakcinu, lekar je u izjavi maltene prihvatio krivicu na sebe, što nije baš tako. U celom tom sistemu svako ima svoj deo odgovornosti. Mi imamo fantastičan program, ako se poštuje nema šanse za grešku. Dobijate papir prilikom prve vakcinacije, kada dođete po drugu dozu ponesete karton vakcinacije, ako nemate, odštampa vam se novi gde sve tačno piše. Svi papiri se ponovo popunjavaju, ponovo dajete saglasnost, na trećem punktu opet razgovaraju sa vama i opet pitaju koju ste vakcinu primili. Onda kada odete kod lekara on vas pita za zdravstveno stanje i kako ste podneli prvu dozu. Ovde se preskočila procedura, moraćemo da odgovornost tokom procesa postavimo onako kako je neophodno. Ceo proces vakcinacije mora da se odvija i u malo većem prostoru.
SR: O kom prostoru se radi?
N.D.: U dogovoru sa gradonačelnikom Vranja i državnim sekretarom trebalo bi zauzeti celu Sportsku halu, da se u sali postave novi punktovi za preglede, da na ulazu stoje osobe koje će davati tačne instrukcije građanima koji dolaze na vakcinaciju u skladu sa njihovim pozivom. U smislu, onaj ko prima, na primer, drugu dozu Fajzerove, ide desno, onaj ko prima drugu dozu Sinofarm ide tamo i tamo i slično. Znate, građani zaborave i zbunjeni su. Moramo da ih uputimo na osnovu dokumenata i podataka iz sistema. Uslediće „popravka“ tog sistema. Ima dovoljno opreme i svega što je neophodno, samo treba da se zna ko šta radi, i to je to. Da se zna šta je čija obaveza – ko vodi evidenciju, ko ubacuje podatke, ko štampa, ko daje vakcinu itd. Sistem je postavljen tako da garantuje da nema mogućnosti za greške. Ne smemo ih dozvoliti, da bi bezbednost građana bila na maksimalnom nivou. Znate kako, ovo traje dugo, zaposleni su malo više i umorni, ali to nas ne opravdava, to je naš posao.
SR: Da li je to problem, sveopšte stanje zaposlenih u zdravstvu?
N.D.: Kao što sam rekao, to nas ne opravdava i naš je posao. Često kažem zaposlenima, onaj ko nije sposoban, bolje da ode na bolovanje da se odmori, bolje nego da napravimo grešku. I moraćemo da imamo malo više poštovanja prema tim ljudima koji tamo rade, od strane onih koji rukovode ustanovama. Znate, mnogo su oni izloženi svemu ovome da bi neko mogao da ih…(zastaje). Jednostavno, mora više poštovanja prema njihovom radu. Nije sramota ako je čovek premoren i ne može više da radi, iz dana u dan je stresno. Pod skafanderima, maskama, vizirima…sve to utiče da se čovek neprijatno oseća. Kad izađem iz kovid bolnice, voda sa mene curi, sav sam mokar. Vruće je i to su teški pacijenti, atmosfera je napeta…nije lako.
SR: Kakvo je trenutno stanje, da li su bolnice u Leskovcu i Vranju spremne?
N.D.: U Leskovcu smo imali pik kada je oko 200 ljudi bilo hospitalizovano negde u novembru i decembru, pa smo otvorili i respiratorni centar za najteže pacijente. Prema Nišu i Kruševcu šaljemo pacijente samo kada je pun respiratorni centar. Mi smo barijera ka KC Niš i kruševačkoj Kovid bolnici. Dolaze nam pacijenti iz Surdulice, Vranja, Bujanovca… Niš je opterećen. Imamo ozbiljnu saradnju sa profesorom dr Radmilom Jankovićem, u principu na vezi smo 24/7, kako nijedan pacijent ne bi ostao bez zaštite. Za sada smo to odlično radili. Stanje u Leskovcu je bolje nego u Vranju. Jutros smo se dogovorili da u Vranju otvorimo još jednu kovid bolnicu, mislim da će biti oko 35 dodatnih kreveta. Raste broj, pa ćemo i u Leskovcu na vreme proširiti kapacitete. Očekujemo priliv, ima još mesta, ali bolje da spremimo nego da budemo u problemu.
SR: Veliki broj ljudi u Vranju i dalje ne veruje da virus postoji, da li dobijamo adekvatne poruke od stručnjaka?
N.D.: I u Leskovcu ima takvih (smeh). O tome smo upravo pričali na Kriznom štabu. Mora malo i grad, i osoblje, a pogotovo mediji da obrate pažnju. Oni tamo (ZC Vranje) mnogo čudno funkcionišu sa medijima. Izbegavaju ih, ja ne mogu da ih ubedim da su mediji u stvari naša produžena ruka sa kojom radimo, mi moramo sa medijima da radimo da bi ljudi čuli, pročitali o tome kakvo je stanje. Moraju da čuju svi ljudi da je virus itekako prisutan, da je bolest jako teška, da lek za koronu ne postoji, da je vakcina ta koja sprečava, da posle prve doze vakcine nismo zaštićeni i da moramo da se pazimo da ne bismo ugrozili ceo proces, da se moramo paziti i posle druge doze dok nam organizam ne stvori antitela itd. Ljudi možda misle da su posle prve doze „završili posao“. Nije tako.
SR: Kako je?
N.D.: Treba nositi masku i dalje, izbegavati okupljanja, izbegavati žurke. Nezgodno je, imam sina od 25 godina, ne mogu da mu zabranim da izlazi iz kuće…pokušavam da mu objasnim da je ovde opasnost takva da su mladi ti koji odlaze i cirkulišu, a onda dođu kući i prenesu starijima. Mladi ljudi lakše prebole, ali stari imaju ozbiljnih problema. I sve to treba objasniti i ponavljati putem medija, da dođe do svih građana, i to ne u smislu „rekla-kazala“, nego od kompetentnih ljudi i stručnjaka.
Moraju da se poštuju mere. Došao sam pre obilaska malo ranije u Vranje, i seo sam da popijem kafu. Konobar je došao da me usluži bez maske. Insistirao sam da je stavi, jeste bila neprijatna situacija, ali spuštena maska i slično ne dolazi u obzir, on ispred sebe nosi kafu i vodu itd. Poštujući mere, poštujemo sami sebe. Virus prenose oni koji su vam najbliži, ne oni koji vas mrze. Oni koji vas vole će vas nenamerno zaraziti.
SR: Uz vesti o vašem novom zadatku u Vranju, mediji podsećaju na slučaj kada ste sredinom prošle godine odlukom Višeg suda u Nišu prvostepeno osuđeni na 5 meseci zatvora i zabranu rada u struci, a imali ste pravo žalbe Apelacionom sudu u Nišu. Koji je sada status?
N.D.: Čekam da me pozovu, videćemo. Iz ove situacije neću pobeći, u međuvremenu će oni raditi svoj posao, ja ću raditi moj. Ako odluče da ja treba da budem negde drugo, u redu. Ne bih da komentarišem dok se ceo proces ne završi. Ne želim da vršim pritisak ni na koga. Odluka je, kao što ste i sami rekli, prvostepena, odnosno nepravosnažna.
