VRANJE – Kraj najpopularnijih turističkih objekata i lokacija u Vranju nema informativnih tabli na srpskom, niti na nekom stranom, jeziku, a nadležni, do sada, nisu iskoristili ni prednost – jednostavnih i povoljnih za izradu – QR kodova, pomoću kojih bi posetioci mogli da saznaju nešto više o lokalitetu na kojem se nalaze. Zbog čega info-table nisu postavljene, te da li je u planu bilo kakva vrsta obeležavanja ovih, turistima potencijalno primamljivih, lokacija, nadležni nisu želeli da odgovore novinarima Slobodne reči.
Beli most, Krstata džamija, Česma Đerenka ili Markovo kale – samo su neki od značajnih turističkih destinacija u blizini kojih se ne nalaze table sa opštim informacijama koje bi onima koji kroz Vranje prolaze, ili onih koji se ovde zadrže, bile od pomoći da nauče nešto o živopisnoj istoriji grada.
Oni koji žele da vide Beli most, a dolaze izdaleka, turističku signalizaciju, u vidu table koja pokazuje put do mosta (iako na njoj nema informacija o istorijatu mosta), mogu primetiti na raskršću ulica Kralja Milana i Sutjeskine. Međutim, od te geografske tačke, pa sve do Belog mosta kao vašeg konačnog odredišta, trebalo bi da, još neko vreme, „krstite sokake“ i da, verovatno je, upitate nekog slučajnog prolaznika, lokalca, koji će vam dati detaljnije smernice.
Od table na pomenutoj raskrsnici, idući uz ulicu Kralja Milana, nakon pedesetak metara, možete doći do Hamama, ali ni u blizini ovog turskog kupatila nema info-table, niti QR koda, baš kao ni uz Česmu Đerenku i Krstatu džamiju.
I Česma Đerenka i Krstata džamija nalaze se nedaleko od Hamama i Belog mosta. Česma je, i dalje, vidno zapuštena – jer se na samoj česmi, i u njenoj neposrednoj blizini, nalazi smeće, a dodatno je naružuju grafiti kojima je išarana. Vandali su, takođe, sprejevima „ukrasili“ i Beli most. Sa druge strane, crkva Svete Petke je bila hrišćanska bogomolja, a onda su je Turci, prema predanju, preobratili u džamiju, i podigli kraj nje minaret. Na minaretu je, pored polumeseca, bio i krst, pa je ova bogomolja u narodu nazvana i Krstata džamija, o čemu je pisao Danas. Ali, ni u blizini crkve Svete Petke nema table sa informacijama, kao ni QR koda, o tome da je, na tom mestu, nekada, postojala i džamija.
Ni na Spomeniku revolucije, koji se nalazi na platou ispred Pedagoškog fakulteta, nema detaljnijih informacija, za razliku od Spomenika oslobodiocima Vranja iz 1878. godine – koji je poznat i kao „Čika Mitke“ ili „Čika Mita“ – koji se nalazi nedaleko od mozaik Karte Vranja i zgrade Skupštine grada.
Ni uz biste u Gradskom parku, kao ni uz spomenik Borisavu Stankoviću, verovatno najvećem ambasadoru Vranja, nisu postavljene informacione table na kojima će se videti, makar, imena njihovih vajara.
Ono što potencijalne turiste – osim navedenih info-tabli – takođe može odvratiti od dolaska u Vranje jeste nedostatak informacija o gradskom i međugradskom prevozu – jer nema nikakvih bližih podataka na autobuskim stajalištima u gradu, za razliku od, primera radi, onih u Beogradu.
Kako biste dobili ovu vrstu informacije, o terminima polazaka, dolazaka i autobuskim linijama, morate zvati, direktno, prevoznike koji saobraćaju na tim relacijama.
Da možete ići u korak sa vremenom, vođeni turističkom predusretljivošću, ali i zdravim razumom – a sve u cilju „marketinga“ i promocije Vranja putnicima namernicima – pokazuje primer Gimnazije „Bora Stanković“ na čijoj se zgradi, na zidu desno od glavnog ulaza, nalazi tabla sa QR kodom koji vas, kada ga „skenirate“ svojim „pametnim“ telefonom, vodi na zvaničan sajt škole gde možete pronaći sve relevantne informacije.
A da se, u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, vodi računa o ostvarenju celokupnog turističkog potencijala neke lokalne samouprave, pokazuju – ilustracije radi – primeri Prijepolja i Svrljiga. Prekoputa Muzeja u Prijepolju se nalazi informativna tabla, sa podacima na srpskom, engleskom i ruskom jeziku, o istorijatu ove ustanove kulture.
Takođe, odluku o postavljenju informativnih tabli donela je i svrljiška opština, još jula 2018. godine, o čemu su pisale Svrljiške novine na svom portalu. Iz Centra za kulturu, turizam i sport u Svrljigu tada je apelovano na građane da, „zbog izuzetnog značaja koji table imaju za informisanje posetilaca“, meštani imaju „pažljiviji odnos prema njima“.
Ono što u Vranju, kao tranzitnom i prometnom mestu, može olakšati kretanje turista i pomoći im da pronađu, između ostalog, i turističke destinacije zbog kojih su posetili ovu varoš, jesu karte grada koje su novinari Slobodne reči primetili na tri lokacije – kod pošte u centru grada, nedaleko od zgrade Načelstva, kao i blizu Pedagoškog fakulteta – iako postoji mogućnost da one nisu jedine, već da ih, u Vranju, ima još.
Ni član Gradskog veća za turizam i ugostiteljstvo, Darko Filipović, kao ni JU „Turistička organizacija Vranje“ (TOV) – jedine dve relevantne institucije iz oblasti lokalnog turizma – do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorile na pitanja novinara Slobodne reči, kako bi građani i građanke Vranja znali zbog čega nema info-tabli pored gorenavedenih lokaliteta, da li je u planu neka vrsta obeležavanja ovih turističkih lokacija – tablama ili QR kodovima – kao i da li postoje neke organizovane ture, odnosno putovanja do Vranja i obilazak navedenih i drugih znamenitosti koje organizuje TOV. Osim pitanja upućena elektronskom poštom, novinari su pozvali i Darka Filipovića i Stefana Filipovića, većnika za turizam i direktora TOV, ali na telefonske pozive oni nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
Noćenje u Vranju od 18 do 90 evra
Ako neko u Vranje dođe i odluči da prenoći u ovom gradu, moći će da bira – i tip smeštaja, i cenu. U zavisnosti od toga da li je u pitanju soba, apartman ili hotelski smeštaj, te koliko spavaćih soba, kreveta i kupatila ima u tom smeštaju – uzimajući u obzir informacije sa sajtova za iznajmljivanje smeštaja – noćenje u Vranju platiće od 2.141 dinar (oko 18 evra) do 9.955 dinara (oko 85 evra), što pokazuju cene smeštaja sa sajta Airbnb.com, kao i od 2.341 dinara (oko 20 evra) sve do 10.532 dinara (oko 90 evra), koliko košta prenoćište u hotelu, kako je navedeno na sajtu Booking.com.
Ovaj sadržaj objavljen je u okviru projekta iz Programa malih medijskih grantova, koji je finansiran od strane Ambasade SAD, a administrira ga Media i reform centar Niš (MRCN). Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već isključivo autora.
