BEOGRAD – Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da zadrži isti nivo referentne kamatne stope od 6,5 odsto, odnosno da se ne menjaju stope na depozitne i kreditne olakšice, koje će i dalje iznositi 5,25 odsto, odnosno 7,75 odsto.
Međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji i u julu je dodatno usporila na 12,5 odsto, uz zabeleženu mesečnu deflaciju, što je u skladu sa ranijim procenama NBS.
Usporavanje inflacije je u najvećoj meri rezultat usporavanja rasta cena prerađene hrane i energije, kao i cena u okviru bazne inflacije, koja se od juna kreće na jednocifrenom nivou i u julu je iznosila 9,4 odsto međugodišnje.
Izvršni odbor NBS očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko jedan odsto, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko osam odsto.
Rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan na 1,7 odsto međugodišnje, kao što je bila i prva procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS), navodi se u saopštenju. Time je privredni rast u prvoj polovini godine iznosio 1,3 odsto međugodišnje, što je u skladu sa projekcijom NBS da će na nivou godine biti u rasponu od dva do tri odsto.
Odluku Izvršnog odbora NBS o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike.
Slabljenje globalnih inflatornih pritisaka je nastavljeno, pre svega po osnovu nižih cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, čije su cene i dalje znatno niže u poređenju sa prethodnom godinom, rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, kao i efekata zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka.
U zoni evra ukupna međugodišnja inflacija je nepromenjena u avgustu u odnosu na jul, ali je smanjena bazna inflacija, koja se izjednačila sa ukupnom inflacijom.
Odluke Evropske centralne banke će u velikoj meri zavisiti od podataka koji budu pristizali, imajući u vidu još uvek prisutnu neizvesnost u pogledu tempa dezinflacije u narednom periodu zbog nastavka rasta zarada u zoni evra, rekordno niske nezaposlenosti i visokih profitnih marži kompanija.
