fbpx
16.9 C
Vranje
utorak, 16.04.2024

Saosećanja iz regiona i sveta, svetski mediji o „kulturi naoružanja“ u Srbiji

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD – Iz država nastalim na prostoru bivše Jugoslavija svakodnevno stižu poruke solidarnosti povodom tragedija koje su prošle sedmice potresle Srbiju, a dva masovna ubistva u Beogradu i mladenovačkim selima centralna su tema u većini regionalnih medija.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina proglasile su dan žalosti, a mnogi zvaničnici izjavili saučešće i upisali se u knjige žalosti, otvorene u ambasadama Srbije u regionu i svetu.

Dan žalosti u Bosni i Hercegovini proglašen je 5. maja, dan nakon pucnjave u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a odluku o proglašenju dana žalosti 7. maja, crnogorska Vlada donela je na sednici u petak, dan nakon masovnog ubistva kod Mladenovc.

Crnogorski zvaničnici i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije upisali su se u knjigu žalosti. Knjige žalosti otvorene su u ambasadama Srbije širom sveta, a u Sjedinjenim Državama u Vašingtonu, Njujorku i Čikagu. Između ostalih, u knjigu žalosti, upisao se i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću saučešće su izjavili brojni zvaničnici, među kojima predsednik Saveta Evropske unije Šarl Mišel, predsednik Francuske Emanuel Makron, Kine Si Đinping, Rusije Vladimir Putin, premijeri Španije Pedro Sančez, Grčke Kirijakos Micotakis, Holandije Mark Rute, Mađarske Viktor Orban, kao i predsednica te države Katalin Novak.

Poruke saosećanja stigle su i od predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, izabranog predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog i premijera Albanije Edija Rame, ministara spoljnih poslova Italije Antonija Tajanija i Ujedinjenog Kraljevstva Džejmsa Kleverlija.

Telegrame saučešća poslali su i predsednik Bugarske Rumen Radev, predsednik Severne Makedonije Steva Pendarovski i Hrvatske Zoran Milanović.

Kako su izveštavali svetski mediji

O tragedijama koje su potresle Srbiju izveštavali su i broji svetski mediji i agencije.
Britanski Bi-Bi-Si, je kao udarnu preneo vest da je mladić koji je počinio masovno ubistvo uhapšen, uz konstataciju da su masovne pucnjave izuzetno retke u Srbiji, koja ima veoma stroge zakone o oružju, ali i da je po posedovanju oružja, sa 39,1 komada na 100 stanovnika na trećem mestu u svetu, iza Sjedinjenih Država i Crne Gore.

Skaj njuz je detaljno izveštavao o pucnjavi i naveo da je „kultura naoružanja“ rasprostranjena u Srbiji, ali i na Balkanu, dok je Gardijan preneo da su pucnjava u Mladenovcu, kao i tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ pokrenule debatu o opštem stanju nacije.

Španski mediji – Pais i LaGuardia preneli su vest navodeći da se takvi događaji ne dešavaju često u Srbiji.

Italijanska agencija ANSA pisala je da se masakr desio u blizini Beograda, a rimska Republika je ocenila da Srbija prolazi kroz noćnu moru.

Francuski Mond i Figaro objavili su vest o pucnjavi u Mladenovcu, ističući da se novi masakr desio u Srbiji, za manje od dva dana od prethodnog.

Vest su preneli i nemački Dojče vele i Frankfurter Algemajne Cajtung navodeći da je pucnjava ocenjena kao teroristički akt.

O tragedijama u Srbiji izveštavali su i regionalni mediji, a među njima hrvatska agencija HINA i portali zagrebački listova, podgoričke Vijesti i Pobjeda, mediji u Sarajevu i mnogi drugi.

Reaqovao je i i nternet pretraživač Gugl koji je povodom dve tragedije na početnu stranicu u Srbiji istakao crni flor.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci