fbpx
11.5 C
Vranje
nedelja, 14.04.2024

Ugrožena prava Romkinja u Srbiji, veliki broj njih već sa 11 godina rađa svoje prvo dete

Odabrani članci

FoNet
FoNet
Najstarija privatna novinska agencija u Srbiji sa nezavisnom uređivačkom politikom, osnovana u Beogradu februara 1994. godine.

BEOGRAD / VRANJE – Na teritoriji Srbije postoji više od 700 neformalnih romskih naselja u kojima su uslovi za život izuzetno nepovoljni, institucije ne prepoznaju rano stupanje u brak kao institucionalni problem bez obzira što je zakonom zabranjen, već kao deo tradicije, rečeno je na predstavljanju rezultata istraživanja „Ženska prava Romkinja u Srbiji“.

Na konferenciji u organizaciji Romskog centra za žene i decu Daje, predstavnica udruženja, Jelena Marković, istakla je da su se na terenu suočili s činjenicama da većina ispitanica ne ume da prepozna nasilje i da istraživanje koje su sproveli sigurno ne predstavlja sigurnu sliku stanja, kao i da je stanje sigurno lošije jer su žene koje su izložene najgorim oblicima nasilja uglavnom izolovane.

„Procenjuje se da oko 2 odsto Romkinja nema lična dokumenta, ali i da 18 odsto Romkinja ima lična dokumenta koja nisu u njihovom posedu, nego kod njihovih nasilnih partnera, i zbog toga su najčešće onemogućene da zatraže institucionalnu pomoć“, rekla je Marković.

Prema njenim rečima, 40 osto Romkinja ima završenu osnovnu školu, između 9 i 10 odsto ima diplomu srednje škole, a procenat visokoobrazovanih je na nivou statističke greške.

Marković je objasnila da su dečji i prisilni brakovi jedan od razloga zbog kojeg devojčice prekidaju školovanje, a da podaci govore da veliki procenat Romkinja već sa 11 godina rađa svoje prvo dete.

„Dve trećine Romkinja koje su stupile u dečji brak, prilikom stupanja u bračnu zajednicu nema završenu osnovnu školu, a 71 odsto njih nije zaposleno, dok ih je samo 5 odsto u formalnoj ekonomiji“, ilustrovala je Marković.

Većina Romkinja ostaje u prinudnim brakovima u kojima trpe nasilje, i to zato što nisu materijalno nezavisne i nemaju mogućnost te vrste nezavisnosti, objasnila je Marković.

„Oko 70 odsto Romkinja koje smo mi ispitale su u prisilnim vanbračnim zajednicama i imaju između 13 i 16 godina“, navela je Marković.

Govoreći o porodičnom nasilju koje Romkinje trpe, Marković je navela da statistika pokazuje da samo u 50 odsto slučajeva policija izađe na teren kada je nasilje prijavljeno u romskom naselju.

Samo jedna trećina Romkinja ima iskustvo da u Centru za socijalni rad dobije adekvatne informacije, na jeziku koji razume, i to jasno pokazuje da su u institucijama prisutne predrasude koje nužno vode ka diskriminaciji.

Maja Škorić iz Romskog centra Daje govorila je o analizi pravno-strateških okvira i odgovora institucija na potrebe Romkinja.

„Bez obzira što je Srbija ratifikovala najznačajnija evropska dokumenta o sprečavanju nasilja u porodici i nasilja nad ženama, praktična primena i dalje ostaje na niskom nivou, posebno kad je reč o zaštiti Romkinja“, rekla je Škorić.

Govoreći o institucionalnoj zaštiti i pružanju utočišta u sigurnim kućama, Škorić je objasnila da na teritoriji Srbije postoji samo 150 ležajeva u sigurnim kućama i da Romkinje najčešće ostanu uskraćene za tu vrstu zaštite.

„Ukoliko pokušaju da pristupe sigurnim kućama, samo 30 odsto njih uspeva da ostvari to pravo, a prilikom boravka doživljavaju niz neprijatnosti i diskriminaciju“, navela je Škorić.

Ona objašnjava da je u 2021. godini doneto samo 110 krivičnih prijava za krivično delo stupanje u brak sa maloletnom osobom, a da od 2019. godine do danas ne postoji nijedna krivična prijava za krivično delo prinudni brak, što apsolutno ne odgovara realnosti.

„U 2021. godini podneto je svega 13 krivičnih prijava za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnom osobom, a nije podignut ni jedan optužni predlog, što govori da postoji ozbiljno institucionalno ignorisanje problema“, zaključila je Škorić.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci