Vlast u Bujanovcu nisu izgubili Srbi, već dve političke stranke

BUJANOVAC – Prethodne nedelje su iz Bujanovca stizale vesti pogodne za medijsku i političku zloupotrebu. SNS nije uspeo da se dogovori sa predstavnicima partija koje su prešle cenzus na lokalnim izborima, te su portale preplavili naslovi o Albancima koji izbacuju Srbe iz vlasti.

Oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući da Albanci ne poštuju izbornu volju Srba, pozivajući se na podatak da u ovoj opštini živi 42 odsto srpskog stanovništva. Tako je prošlonedeljni politički fijasko lokalnog odbobra SNS-a dobio pogrešnu dimenziju u javnosti. Nakon konstituisanja Skupštine, bujanovački naprednjaci predvođeni Nenadom Mitrovićem ostali su bez svog dela „kolača“ tj. vlasti, i izgubili u igri zvanoj „izbori“ na demokratskom terenu.

Kako su srpske stranke izgubile vlast

Na nedavno održanim izborima za odbornike Skupštine Bujanovca, koji su po zakonu predstavnici svih građana ove opštine bez obzira na nacionalnost, glasalo je tek 48 odsto građana upisanih u birački spisak, a od ponuđenih devet, samo dve liste su bile one sa kandidatima srpske nacionalnosti – lista Srpske napredne stranke koju je predvodio Nenad Mitrović i lista Socijalističke partije Srbije koju je predvodio Stojanča Arsić.

Ove dve liste bile su jedini izbor za stanovnike Bujanovca koji su odlučili da glasaju i to u kontekstu nacionalne pripadnosti a ne po političkom programu i profilu kandidata koji su se nalazili na listama. Glasalo je 20.958 ljudi od ukupno 43.480 upisanih u birački spisak. Prema podacima Opštinske izborne komisije, najviše glasova osvojila je lista Demokratske partije (DP) koja je dobila poverenje 5.048 građana i lista Aleksandar Vučić – Za našu decu sa 80 glasova manje (4.968).

U tom kontekstu, kada se komentariše „izbacivanje“ SNS-a iz vlasti, može se govoriti o „nepoštovanju“ izborne volje 4.968 građana, što je tek 11,42 odsto od ukupnog broja glasača u Bujanovcu.

Epilog izbora je bio takav da su po 10 mandata od ukupno 41 koliko ima mesta u Skupštini, osvojile liste Demokratske partije (DP) i Aleksandar Vučić – Za našu decu (SNS). DP je pobedio na 4 od 5 glasačkih mesta u Velikom Trnovcu, najvećem albanskom selu, a za listu SNS-a su glasali uglavnom stanovnici sela u kojima žive Srbi. Kako se navodi u tekstu portala Bujanovačke o izborima, DP je osvajala glasove i u „čisto srpskim selima“ Lopardincu i Rakovcu. Nosilac liste na kojoj nije bilo kandidata srpske nacionalnosti, ali je zastupljenost mladih bila veća od 40 odsto, bio je njen osnivač Nagip Arifi iz Velikog Trnovca, a prvi čovek liste SNS-a koja je imala tek sedmoro mladih ljudi je narodni poslanik novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije ekonomista Nenad Mitrović.

Sledeća lista po broju osvojenih glasova i mandata bila je Partija demokratskog delovanja (PDD) sa 3.727 osvojenih glasova, odnosno 8 mandata u Skupštini, koju je predvodio tridesetšestogodišnji master prava Driton Redžepi. Jedna od „najmlađih“ lista u Pčinjskom okrugu koja je među kandidatima imala preko 60 odsto mlađih od trideset i mnogo visokoobrazovanih ljudi, Pokret za demokratski progres – Šćiprim Musliu osvojila je 4 odbornička mandata.

Kao što je na portalu Slobodna reč već objavljeno, najveći „gubitnik“ lokalnih izbora u Bujanovcu je Stojanča Arsić koji je predvodeći listu SPS-a, koja je pored liste SNS-a bila jedina „srpska“, dobio samo 3 odbornička mandata, što je neuporedivo manje u odnosu na sve prethodne izbore kada je „nastupao“ sa grupom građana. Isti broj mandata pa čak i glasova (1.658) dobio je i Arber Pajaziti koji je sa listom Alternativa za promene po prvi put učestvovao na lokalnim izborima. Po jedan odbornički mandat osvojili su student Adem Salihi (Romska stranka Jedinstvo), Faik Iseni (Ujedinjena partija Roma) i Basri Veseli iz sela Nesalce (Demokratska unija Albanaca).

Nakon mesec dana, 4 albanske partije postižu dogovor

SNS i DP su ranije postigle usmeni dogovor, ali sporazum o zajedničkom učešću u vlasti nisu potpisale. Kako je Nenad Mitrović rekao tada za Južne vesti, sporazum nije bio potpisan zato što su „sve partije Albanaca bile pozvane na sastanak u Tirani i od njih se traćilo da se napravi svealbanska većina“. U isto vreme je predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao sastanak sa Šaipom Kamberijem u vezi formiranja nove Skupštine i Vlade, jer je Kamberi nosilac liste Ujedinjena dolina koja je kao manjinska osvojila tri poslanička mandata u Skupštini Republike Srbije. Kamberi je na lokalnim izborima kao predvodnik liste PDD osvojio 8 mandata.

Nakon nedelja pregovora i odlaganja konstitutivne sednice, sporazum o formiranju vladajuće većine u Skupštini Bujanovca sklopile su Demokratska partija, Partija za demokratsko delovanje, Pokret za demokratski progres i Alternativa za promene. Ove četiri stranke su na izborima osvojile ukupno 25 mandata. Tako su odbornici SNS-a i SPS-a sa 13 mandata ostali u manjini i demonstrativno napustili Konstitutivnu sednicu 23. jula, nezadovoljni činjenicom „da je vlast prvi put posle 18 godina formirana bez srpskih partija“.

Na sednici je izabran i novi predsednik Opštine – Nagip Arifi, koji je u izjavi za portal Bujanovačke rekao da za srpske partije „vrata nisu zatvorena“ kao i da vlast ostaje otvorena za njih u Bujanovcu i da će u toku sledeće nedelje razgovarati sa predstavnicima o mogućim funkcijama i proširenju koalicije. Prema njegovim rečima, to je upravo i deo sporazuma albanskih partija:

„To predviđa i sporazum albanskih strana koje su sada formirale ovu većinu“- rekao je Arifi za ovaj portal.

Šaip Kamberi: Kriv je Beograd

Kamberi, koji je na pomenutom sastanku sa Vučićem o formiranju Vlade, održanom pre konstituisanja lokalne Skupštine, tražio veću integrisanost Albanaca u državne institucije, na svom Facebook profilu objavio je status u kojem objašnjava kako nije problem u Bujanovcu, već u Beogradu:

„Primarna adresa odgovornosti je u Beogradu a ne u Bujanovcu. Beograd mora prestati da blokira i odbija dijalog o integraciji Albanaca i o društveno-ekonomskom razvoju regiona.“ – stoji između ostalog u objavi.

Prema njegovim rečima, vlast u Bujanovcu je multietnička već 18 godina, ali republička Vlada još uvek nije integrisala Albance u državne institucije niti je „ozbiljno ulagala da popravi tešku društveno-ekonomsku situaciju“ u Bujanovcu i Preševu.

„Da li je država samo za Srbe? Pošto Srbi nisu u lokalnoj vlasti, onda država neće da vodi računa o svojim građanima?“ – upitao je Kamberi.

Nenad Mitrović: Bujanovac će ostati bez investicija

Nosilac liste Srpske napredne stranke u Bujanovcu, Nenad Mitrović, koji je inicirao napuštanje sednice, za portal Bujanovačke rekao je da je formiranje vlasti bez SNS-a u njoj loš potez koji će negativno uticati na političku stabilnost i „posledično na izostanak ekonomskog razvoja“. Takođe, ponovio je stav vrha stranke da su Albanci „isključili iz svega celu jednu etničku zajednicu gazeći tako rezultate izbora i volju građana“.

„Pitam se kako će ubediti investitore da dođu i ulože svoj novac, otvore nova radna mesta, kada oni čuju da ovde imamo monoetničku vlast. – rekao je Mitrović.

Pročitajte više:

Novi saziv Skupštine Bujanovca – Lekcija iz demokratije