fbpx
12.2 C
Vranje
subota, 13.04.2024

Profesor iz Vranja je bio đak generacije u Zmaju, sada u Americi istražuje crne rupe

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

NJUJORK / VRANJE – Dejan Stojković se u svetu nauke, tačnije fizike, proslavio kao autor metode koja se u CERNU (Evropska organizacija za nuklearno istraživanje, zvanični posmatrač Ujedinjenih) koristi za istraživanje crnih rupa. Redovni je profesor na State University of New York (Državni univerzitet u Njujorku) i bavi se fundamentalnim pitanjima o nastanku, evoluciji i budućnosti našeg univerzuma i objekata u njemu. Za zvanični sajt Grada i serijal „Najbolje iz Vranja“, govori o školovanju koje je započeo u rodnom gradu i karijeri.

Profesor Stojković je rođen u Vranju 1971. godine, gde je završio Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“, uz nagradu „Zlatno pero“, jer je bioučenik generacije. U rodnom gradu je završio i Gimnaziju „Bora Stanković“, a tokom srednjoškolskih dana se posebno isticao u matematici, fizici i astonomiji, te je nagrađen i Alasovom diplomom za uspehe iz matematike i Specijanom nagradom za uspehe iz astronomije.

Tri puta je bio prvak Srbije i dva puta prvak Jugoslavije. Kako sam kaže, na njega je Istraživačka stanica Petnica ostavila dubok trag i dala mu važne životne smernice. Imao je, objašnjava, pristup našim vrhunskim naučnicima, od kojih je većina dobila svoje doktorate u inostranstvu. Tamo je stekao utisak da „postoji trenutak kada se apsorbuje sve to što je moguće, naravno po pitanju znanja i iskustva, iz jednog okruženja, te je onda najoptimalnije promeniti sredinu i nastaviti sa usavršavanjem negde drugde“:

„Pored toga, to su bile devedeste godine prošlog veka sa celokupnim kontekstom koji ide uz njih. Odlazak u inostranstvo je delimično bio motivisan i materijalnom situacijom, a predstavljao je i dobar izazov za mladog čoveka da vidi tačno koliko vredi i šta sve može da uradi“ –  priča on o svojim počecima u svetu nauke i naučnika.

Nakon što je završio fiziku na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu kao prvi u generaciji, magistrirao je u Grupi za elementarne čestice i gravitaciju Instituta za fiziku u Zemunu, a potom se otisnuo u svet gde je nastavio školovanje.

Doktorirao je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je završio postdoktorske studije i trenutno je redovni profesor na State University of New York (Državni univerzitet Njujorka).

Kako objašnjava, bavi se teorijskom fizikom elementarnih čestica, gravitacije i kosmologije.

„Preciznije, bavim se fundamentalnim pitanjima o nastanku, evoluciji i budućnosti našeg univerzuma i objekata u njemu (zvezda, crnih rupa, galaksija), od najmanjih do najvećih prostornih i vremenskih skala“ -kaže Stojković.

Kada su u pitanju nagrade on kaže da na početku karijere puno znače, jer daju motivaciju i energiju da nastavite sa radom. Kasnije postaju manje bitne. Naglašava i to da se dešava da nagrade vrlo često ne završe u pravim rukama, jer je socijalna pa i politička komponenta čak i u prirodnim naukama, vrlo jaka i dodaje:

„Meni najveće zadovoljstvo pričinjava kada duže radim na nekom interesantnom ali tvrdoglavom problemu i kada konačno dođem do rešenja. Onda me to drži srećnim i anulira neke druge negativne komponente koje život donosi“ – ističe.

Od nagrada, posebno izdvaja „Marko Jarić“ koja se dodjeljuje najboljem fizičaru srpskog porekla (u zemlji i svetu), a popularno je zovu Srpska Nobelova Nagrada.

U obrazloženju žirija za dodelu ove nagrade, naglašeno je da je profesor Stojković dao posebno značajan doprinos analizi dinamike crnih rupa u višedimenzionalnim kosmološkim modelima, kao i razradu eksperimentalnog metoda BlackMax, kojim bi se na velikom hadronskom sudaraču LHC-CERN po prvi put mogli detektovati efekti kvantne gravitacije (mini crne rupe).

Do sada je objavio na desetine naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima. Recenzent je u nekim od najuglednih časopisa u svetu i angažovan je kao stručnjak za ocenu kvaliteta istraživačkih projekata u SAD, uključujući i NASA panel za gravitaciju.

„Bez imalo preterivanja, srpski naučnici u svetu uživaju dosta veliki ugled. Naš sistem obrazovanja, bar dok sam ja išao u školu, je bio vrlo temeljan, kvalitetan i širok. I bio sam vrlo iznenađen kako sam lako dobio maksimalni prosek ocena na doktorskim studijama i bio bolji od konkurencije bez nekog većeg napora“ – ističe Stojković.

Jedna od bitnih olakšavajućih okolnosti je bila što je dobar deo predmeta na doktorskim studijama bio u sastavu osnovnih studija kod nas u Beogradu, rekao je on. Neuobičajeni način razmišljanja, kreativnost, radne navike i pristupi problemima omogućavaju ljudima našeg porekla da se na neki način izdvoje iz konkurencije, dodaje i kaže da bi trebalo pogledati spisak dobitnika nagrade „Marko Jarić“, jer su to sve ugledni profesori sa zavidnim karijerama u inostranstvu.

Dejan je po završetku PMF-a u Beogradu, a pre odlaska u Ameriku radio na Institutu za Fiziku u Beogradu. Veze nadograđene u tom periodu sa PMF-om i Institutom nikada nije raskidao. Kaže i da je u međuvremenu uspostavio veze i sa PMF-om u Nišu. Tako da tokom svakog boravka u Srbiji, održi bar po jedno predavanje na ovim fakultetima.

Naše Ministartsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurse za projekte gde domaći istraživači i ljudi iz dijaspore mogu zajedno da konkurišu. Dejan je pozvan da se priključi i jednom takvom timu i ne krije da mu je pravo zadovoljstvo da sarađuje sa našim ljudima.

Na pitanje da li ga muči nostalgija Dejan sasvim iskreno odgvara:

„Vrlo često. Ja mislim da to nikada ne prestaje, ni posle mnogo decenija. Zato i često dolazim kući. A posle par dana provedenih u Vranju, čini mi se kao da nikad nisam ni odlazio. Još uvek imam rodbinu i puno prijatelja u Vranju sa kojima održavam vezu“ – kaže.

Komentarišući potencijalni povratak u Srbiju kaže da je zanimljivo da skoro svi iz dijaspore stalno razmišljaju o tome i diskutuju o detaljima, kao i da uopšte nije lako doneti konačnu odluku. „Postoji puno varijabli, situacija se stalno menja. Neki se vrate, a neki ne. Ja za sada ostavljam sve mogućnosti otvorenim“, otkriva on.

Mladim ljudima, posebno onima koji žele da se bave naučnim radom poručuje: da ne postoji univerzalna poruka koja bi odgovarala svakome. Nekome odgovara naša sredina, nekome inostranstvo. Neko voli teoriju, a neko praktičan rad. Neko voli da radi sam, neko u velikim kolaboracijama sa puno ljudi.

„Ali uglavnom, ako čovek sledi svoju intuiciju, ako postoji nešto što ga vuče, treba tako i da uradi i neće pogrešiti. Samo slušajte taj unutrašnji glas i ne potiskujte ga, čak i ako se vaša okolina ne slaže potpuno sa time. Na kraju krajeva, svako od nas treba da donosi svoje odluke, a najgora varijanta je odreći se svog suvereniteta. I novac ne treba da igra presudnu ulogu. Ako radite ono što volite, onda ćete biti vrlo dobri u svom poslu i novac će doći sam po sebi na ovaj ili onaj način“ – kaže profesor Stojković.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci