Pre nešto više od dve nedelje, u izveštaju Fridom Hausa Zemlje u tranziciji Srbija je ocenjena kao hibridni režim. Posle čak 17 godina uživanja statusa zemlje koja teži konsolidovanoj demokratiji, elementi autoritarne vladavine prevagnuli su tas vage na nedemokratsku stranu. Nije prvi put da se demokratija u Srbiji klima, ne samo po oceni Fridom Hausa, već i različitih relevantnih međunarodnih aktera, poput Evropske komisije, Stejt departmenta i dr. Ali je prvi put zabolelo vlast do te mere da je premijerka države morala da odgovori na navode iz izveštaja, pobijajući ih interpretiranjem nalaza drugih organizacija.
Šta nam je otkrio odgovor premijerke Fridom Hausu? Otkrio nam je da se prate nalazi izveštaja i da postoji kapacitet u Kabinetu da se u kratkom roku odgovori na određene navode, iako se na navode domaćih organizacija i profesionalnih udruženja nikada na taj način nije reagovalo. Saznali smo i da se Vlada RS ne potresa ako je stanje demokratskih institucija, prisustva korupcije, kršenja slobode medija, nezavisnosti pravosuđa i sužavanja prostora civilnom društvu na granici autoritarne vladavine, dok god se to na različitim indeksima demokratije izričito ne vidi.
Podsetimo se da Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku Srbije u procesu pristupanja EU već dve godine upozorava na nepostojanje napretka u pogledu slobode medija, neprocesuiranja visokorangirangiranih slučajeva korupcije i konstantnih pokušaja daljeg urušavanja nezavisnosti pravosuđa od strane izvršne i skoro nepostojeće zakonodavne vlasti. Osvrnimo se na nalaze organizacija civilnog društva, Nacionalnog konventa o EU, te mnoštva koalicija oformljenih upravo u cilju da ukažu na zarobljavanje institucija, na nepostojanje podele vlasti, na nemogućnost pristupa pravdi, oni to ističu već godinama.
Ali, ne boli vlast svaki izveštaj isto, ili bolje da kažemo da boli različito u odnosu na vreme objavljivanja, posebno ukoliko je to u predizbornom periodu. Budući da je ovaj stigao po samom izlasku iz vanrednog stanja i vraćanju izbornoj kampanji, na njega nije smelo da se ćuti. Moralo se pokazati da smo spretniji, pametniji i bolji od neke strane organizacije koja nam meri demokratiju. Već dvadeset i pet godina. Ali nije ona ta koja nam umanjuje demokratiju, već upravo oni koji spremaju odgovore. Nije Fridom Haus obesmislio Narodnu skupštinu, nije Fridom haus glavni uređivač medijskog servisa koji nam daje pravo da znamo sve (što je odobreno da se kaže), nije Fridom Haus hapsio novinare i nije Fridom Haus sakrio Republičkog javnog tužioca. I naravno, najviše boli pripisani porast i nesuzbijanje korupcije za koju organi vlasti tvrde da je prvi prioritet.
Grupa organizacija civilnog društva uputila je Vladi otvoreno pismo ovim povodom, pozivajući je da započne ozbiljan dijalog o stanju demokratije. Nije prvi put da pozivamo na raspravu o stanju demokratije, niti smatramo nalaze ovog izveštaja ozbiljnijim ili relevantnijim u odnosu na naše ili neke prethodne nalaze. Uputili smo apel zato što postoji ozbiljna bojazan da ostanemo bez ijedne forme društvenog dijaloga koji nije formalno posredovan stranim prisustvom ili koji nije deo predizborne kampanje. Uputili smo apel jer postoji strah da ćemo apsolutno utonuti u monolog jednog glasa, uz zadržavanje svakog kritičkog stava ili u gluvoj sobi ili uz kontranapad, najčešće na ličnost ili integritet onoga ko stav iznosi. I ne, to nije poziv da se civilnim društvom sedne za još jedan od mnogih okruglih stolova, već poziv da se shvati da privid demokratije nije isto što i istinsko delovanje da se ona očuva. A to je moguće samo ako se pokaže jasna politička volja da se negativne prakse zarobljavanja države na koje civilno društvo ukazuje otklone.
