VRANJE / BEOGRAD – Kada „ispliva“ neki događaj, informacija ili saopštenje o lošem stanju demokratije u Srbiji potkrepljeno dokazima koji možda ne idu u prilog aktuelnoj vladi, oni koji na to ukažu bivaju etiketirani u jednom delu medija kao „državni neprijatelji“, „NATO lobisti“, „agenti operativci“ i slično. Na taj način se zloupotrebljava osetljivost građana Srbije zbog događaja od pre dve decenije, i „crta meta“ ljudima koji rade svoj posao u skladu sa zakonom i etičkim standardima.
Relevantni izveštaji u kojima se stanje demokratije i slobode medija u Srbiji loše kotiraju nisu novost, ali su novost sve češći sinhronizovani napadi na organizacije civilnog društva koje se upravo ovim problemima i bave. Jednom od nedavnih ovakvih „napada“ koji je potekao sa portala Prismotra, pridružila se i jedna lokalna TV stanica, objavljujući na svom internet portalu tekst o izvesnom Lazaru Čovsu, zameniku urednika portala Fake News Tragač koji se bavi registrovanjem lažnih vesti u srpskim medijima. Veza Čovsa i Vranja nije poznata. Ne može se ni pretpostaviti zašto je on interesantan mediju u Vranju, na čijem se portalu isti naziva „separatistom“ i „gej lobistom“. Isti internet portal je na lokalnom konkursu za proizvodnju medijskih sadržaja iz budžeta dobio 6.5 miliona dinara.
Izvor: Portali bez profesionalnih standarda
Novinarka Tamara Skroza za Slobodnu reč kaže da su u pitanju portali koji su napravljeni da bi se targetirao, napadao i diskvalifikovao svako ko artikulisano i u okviru svoje profesije kritikuje antidemokratske poteze vlasti.
Ono što meni nikako nije jasno, jeste zašto je bilo neopohodno da se za tu svrhu prave novi mediji, kada već ima dovoljno onih koji se time i inače bave – pita se Skroza.
Ona ističe da kada ovakvi portali pišu, ne mare za bilo kakve profesionalne standarde i ukazuje da je to zapravo samo još jedan u nizu mehanizama kojima se sistematski guši sloboda govora, mišljenja i informisanja i podseća da su to ljudska prava koje Srbija, kao potpisnica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, obavezna da poštuje.
Nova dimenzija problema predstavlja i činjenica da su ove tekstove prenosili i pojedini lokalni mediji istovremeno, što ukazuje na sinhronizovane napade. Objavu u kojoj je targetirana novinarka N1 Žaklina Tatalović preneo je i tabloid Alo, dok su maliciozan tekst o BCBP prenele čak sedam lokalnih televizija – TV Rubin, TV Novi Bečej, TV Bečej, TV Subotica, TV Dunav, RTV Pančevo (kojem i sam REM izrekao mere upozorenja), TV Kikinda, kao i portali Srbija Danas, vesti.rs, infopress.rs, udruženje Centar za informisanje Novi Kneževac i drugi.
Da je reč o koordinisanom napadu svedoči i podatak da je tekst o Lazaru Čovsu prenesen, sem na pomenutom internet portalu u Vranju, na veb portalima još pet lokalnih televizijskih kuća – TV Dunav, TV Novi Bečej, TV Bečej, TV Subotica i RTV Pančevo. Svi ovi mediji obično se finansiraju na lokalnim i državnim konkursima novcem građana.
Danas malo ko od državnih institucija i činovnika poštuje koncept, ideju profesionalnih standarda, pa i zakonskih standarda koji se odnose na ovakvo izveštavanje. Zato nije nikakvo čudo što mediji koji prenose takve sadržaje dobijaju novac na različitim konkursima. – kaže Skroza.
Ona ističe da je i razumljivo zašto mediji prenose takve tekstove, jer kada nekog žele da napadnu, daleko je lakše da se preuzme već gotovo „istraživanje“, nego da sprovedu svoje, a mogu uvek da kažu kako „nisu oni to pisali“, već „druge kolege“.
U Srbiji medijski linč i targetiranje politički nepodobnih pojedinaca imaju dugu istoriju. Aprila 2020. godine navršila se 21 godina od ubistva uglednog novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika Evropljanina. Dve nedelje od početka NATO bombardovanja i pet dana pred ubistvo Ćuruvije je u tada režimskom dnevnom listu Politika Ekspres osvanuo tekst sa naslovom „Ćuruvija dočekao bombe„, koji je pročitan i u samom Drugom dnevniku Radio-televizije Srbije. U januaru 2018. godine, takođe je ubijen lider kosovske Građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda Oliver Ivanović, koji je mesecima pre ubistva bio „satanizovan“ kako u tabloidima i nekim lokalnim televizijama, tako i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
O čemu piše Prismotra?
Sadržaj sajta se sastoji od „istraživačkih“ tekstova. „Istraživanja“ koje ovaj portal vrši su uglavnom usmerena ka pojedincima i organizacijama, bez bilo kakvih sagovornika ili konkretnih izvora iznetih tvrdnji. Sam stil pisanja i upotreba floskula ukazuju na malicioznost koja se sastoji u targetiranju pojedinaca ili organizacija kroz ukazivanje da su oni strani plaćenici koji rade protiv interesa Srbije i njenih građana.
Prvi članak na ovom portalu, objavljen 28. januara 2020. godine, jeste o navodnom vulgarnom ponašanju novinarke N1 Žakline Tatalović zbog njenih fotografija koje je objavila na svom privatnom nalogu na Instagramu. U članku novinarku optužuju za „perverziju“ zbog njenih grudi.
„…ako N1 želi da, između ostalog, u svom programu ponudi i grudi Žakline Tatalović, građani Srbije sigurno neće pristati na takva nametanja nepopularnih trendova“, stoji između ostalog u ovom članku.
Njenu koleginicu Vanju Đurić su optužli da pravi filmove protiv Srbije i srpskog naroda na Kosovu. Na ove napade je između ostalih reagovalo i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) koje je zahtevalo od „nadležnih državnih organa da konačno zaštite novinarke koje su na meti uvreda i kleveta zbog toga što profesionalno obavljaju svoj posao, saopštilo je to udruženje“.
Maliciozni tekstovi su se nizali, pa je tako targetiran i scenarista Siniša Kovačević zbog svoje „skandalozne“ predstave Sveti Sava iz 1991. godine i zbog navodnog zapošljavanja rodbine. Pokušali su da diskredituju profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Borisa Begovića. Čuvenog karikaturistu Predraga Koraksića Koraksa optužuju da preko svojih radova „suptilno poziva na nečije ubistvo„. Pisali su da je bivši predsednik Srbije i trenutni opozicionar Boris Tadić „osim rasturanja države, bio ekspert i na polju rasturanja tuđih brakova“ uz navođenje upitnog anonimnog izvora.
„Rušitelji srbstva“ su prema Prismotri i profesorka Univerziteta Singidunum Tatjana Rosić, „protiv srpskih interesa radi“ i ugledni fotograf Srđan Veljović, a njihova fiktivna istraživanja pokazuju da su glumci Bane Vidaković i Sergej Trifunović (trenutno i lider opozicionog Pokreta slobodnih građana) narkomani. Ni ugledni kritički nastrojeni štampani mediji nisu bili pošteđeni, pa se Prismotra bavila i bankarskim transakcijama uglednih nedeljnika Vreme i NIN. U tekstovima se navode imena banaka sa određenim iznosima, bez navođenja izvora i činjenica, sve sa ciljem da se prikažu kao neko ko „radi u interesu stranih sila“.
Organizacija koja je posebno targetirana jeste i Novosadska novinarska škola (NNŠ), pa se tako u jednom tekstu NNŠ i njen kolektiv proglašavaju za „agente provokatore i separatiste“ koji rade u interesu „zapadnih obaveštajnih službi“. Članak je problematičan zbog navođenja imena ove organizacije zajedno sa fotografijama i biografijama zaposlenih.
