fbpx
21.7 C
Vranje
ponedeljak, 15.07.2024

Izborni sendvič – Birači između pritisaka u sosu od virusa

Odabrani članci

Redakcija
Redakcija
Pažljivo odabrana grupa uvek spremna da vas podseti na odgovornost za javno izgovorenu reč.

Pritisak na birače je tema koja neminovno obeležava svaki izborni ciklus u Srbiji u prethodnih osam godina i nepravedno bi bilo vezati je samo za aktuelne izbore. Bez obzira da li se biraju narodni poslanici, odbornici u lokalnim Skupštinama ili predsednik – problem pritiska na birače predstavlja kontinuitet na osnovu koga vladajuće stranke crpe glasove i maksimalizuju svoj izborni potencijal.

Ovaj problem predstavlja jedan od jačih mehanizama ugrožavanja biračkog prava i slobode izbora. Žrtve pritiska često su zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama. Posebno zabrinjava podatak da preko 200.000 ljudi radi na privremenim ugovorima koji im se produžuju na nekoliko meseci i na taj način se ova grupa ljudi, koja ne predstavlja zanemarljivi deo biračkog tela, drži u strahu i ucenjuje podrškom stranci na vlasti.

Upravo završeni izbori se od ostalih ne razlikuju ni u ovom segmentu koji podrazumeva prikupljanje takozvanih „kapilarnih glasova“, potpisivanje liste sigurnih glasača i ostale izborne specijalitete. Bitno je napomenuti da samo prikupljanje „kapiralnih glasova“ ne predstavlja kršenje zakona, međutim vršiti ove radnje u javnim institucijama, koristeći javne resurse i preko njih ucenjivati zaposlene jeste flagrantno kršenje zakona. Često se od birača traži da slikaju glasački listić nakon glasanja i na taj način dokažu lojalnost vladajućoj stranci.

Harmonija između autoritarnih mehanizama vladavine i duboke partokratije dovela je do toga da vladajuća Srpska napredna stranka danas predstavlja jednu od najmasovnijih političkih stranaka u Evropi sa oko 700.000 članova. Poređenja radi, u Nemačkoj koja ima oko 82 miliona stanovnika, vladajuća Hrišćansko-demokratska unija (CDU) iz koje potiče kancelarka Angela Merkel ima oko 400.000 članova. Mnogi članstvo u SNS-u upoređuju sa članstvom u nekoj agenciji za zapošljavanje.

Tokom predizborne kampanje dešavali su se intenzivni pozivi upućeni iz štabova SNS-a koji su se odnosili na izlazak na izbore kao i na to da li će birači podržati listu pod rednim brojem 1. S obzirom na to da su masovno bili pozivani i ljudi koji nisu članovi SNS-a, ostaje nejasno na koje načine se dolazilo do ovih podataka, što izaziva sumnju u zloupotrebu javnih resursa (na primer resursa Telekoma kao javnog preduzeća) kao i zloupotrebu ličnih podataka. Neki od zabeleženih slučajeva odnose se i na pozive upućene građanima iz ugroženih grupa koji su dobijali pakete pomoći tokom vanrednog stanja. Navodi se da su oni davali brojeve tokom preuzimanja paketa, pa se zbog toga sumnja na kasniju zloupotrebu tih podataka u stranačke svrhe.

Posmatračka misija CRTA-e zabeležila je brojne slučajeve vršenja pritiska na birače kroz aktivnosti humanitarnog karaktera, kroz pretnje otkazom ili gubitkom socijalne pomoći u slučaju odsustva podrške vladajućoj stranci, dok su se neki oblici pritiska odnosili na sam početak izbornih radnji, odnosno neravnopravan položaj prilikom prikupljanja i overe potpisa i dostupnosti notara. Posebno zabrinjava podatak dobijen istraživanjem pre izbora koji pokazuje da je svaki peti građanin Srbije bio predmet prisile ili kupovine glasova.

Tokom samog izbornog dana širom Srbije uočen je niz različitih slučajeva vršenja pritiska. Neki od slučajeva uključuju paralelne spiskove i prisustvo neovlašćenih lica na biračkim mestima. U 2020. godini je ove stvari mnogo lakše primetiti i dokazati zbog masovne upotrebe pametnih telefona i društvenih mreža. Međutim, i dalje su se pritisci javljali u ruralnim i seoskim sredinama gde je mogućnost kontrole i uticaja na birače lakša u odnosu na gradske sredine a posebno veće gradove.

Na ovo je ukazivala i opozicija, naročito kada se govorilo o izbornim uslovima u Srbiji i kroz dijalog posredstvom evroparlamentaraca. Međutim, dosadašnja praksa i nedavni događaji ukazuju na nepostojanje političke volje od strane vlasti da se radi na mehanizmima pomoću kojih ove vrste zloupotreba mogu da se onemoguće ili barem umanje.

Veći deo javnosti se slaže u jednom – da su građani Srbije, glasači, u prethodnom periodu bili – zbunjeni, što zbog zatvaranja cele nacije i blokade nakon širenja „najsmešnijeg virusa“, što zbog odlične statistike u nedelji pred izbore.

Glasali su oni sa stavom „Ćuti, dobro je…“ koji se dele na one što iskreno u to veruju i one koji to govore iz straha. Bilo ih je jedva 50 odsto. Ostali sa stavom „Ma, nije!“ tehnički će zbog ove – jedva polovine, imati 4 godine da nađu načine za zaustavljanje kršenja građanskih sloboda.

Od 21. juna je od posledica zaraze virusom COVID-19 zvanično preminulo 27 građana Srbije.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -spot_img

Poslednji članci