LESKOVAC / VRANJE – Najveći broj građana iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga, njih 43 odsto, koji su učestvovali u anketi Regionalne informativne agencije JUGpress smatra da je njihovo znanje o trošenju budžeta na najnižem mogućem nivou, a sa druge strane, čak 57 odsto ispitanika je transparentnost u trošenju budžeta gradskih uprava u Leskovcu i Vranju i opštinskih uprava na jugu Srbije, ocenilo najmanjom ocenom, odnosno jedinicom, javlja JUGPress.
Najveći broj učesnika u anketi, njih 39,5 odsto, odgovorilo je da informacije o trošenju novca iz lokalnih budžeta dobija preko medija, što ukazuje da bi i mediji trebalo da se ovom temom bave češće, „na razložniji i analitičniji način“.
Čak 86 odsto učesnika u anketi smatra da se novac iz budžeta ne troši u svrhu poboljšanja kvaliteta života građana. Na pitanje „Gde pronalazite informacije o potrošnji budžeta?“ odgovor da preko medija dobijaju informacije je odabrao najveći broj ispitanika, njih 39,5 odsto. Po brojnosti slede odgovori „društveni mediji“ i „direktno preko prijatelja“, koje je odabralo po 18,4 odsto ispitanika. Od ukupnog broja ispitanika, 6,6 odsto je navelo da informacije o trošenju budžeta dobijaju preko informatora i službenih glasnika, a njih 9,2 odsto je reklo da se informišu preko zvaničnog sajta grada, dok su ostali odgovorili da se informišu na drugi način.
„Ovde možemo uočiti da velika većina ispitanika informacije o trošenju budžeta dobija iz medija, a u skladu s tim, možemo zaključiti da je potrebno da se mediji u većoj meri bave izveštavanjem o ovoj temi, kako bi doprineli većoj transparentnosti i obaveštenosti građana o načinu trošenja novca iz lokalnih budžeta“ – navodi JUGPress.
Upitani o tome da li su nekada prisustvovali javnim raspravama o budžetu, 90 odsto ispitanika je reklo da im nije prisustvovalo, a samo 10 odsto je odgovorilo potvrdno.
Upitani da navedu šta je po njihovom mišljenju društveni problem u njihovom gradu koji bi morao biti rešen novcem iz budžeta grada, građani su odgovarali šaroliko. Može se uočiti da građane muče brojni problemi, te da im u njihovim gradovima fali toliko toga što bi život učinilo prijatnijim i kvalitetnijim. Kada bi građani, krojili gradski budžet, mnogo veću sumu novca bi izdvojili za asfaltiranje perifernih ulica u gradu, u sistem socijalne zaštite i brigu o najranjivijim grupama, rešavanje problema divljih deponija, ulaganje u sadržaj za decu, zagađenja vazduha, uvođenje pijaće vode po selima, izgradnju puteva do svih sela itd.
Na pitanje „Da li smatrate da se dovoljno novca iz gradskog budžeta ulaže u rešavanje problema ranjivih grupa?“, čak 85 odsto ispitanika je odgovorilo da smatra da se to ne dešava, dok je samo 15 odsto odgovorilo da smatra da se ulaže.
