Drugi dan avgusta je za Severnu Makedoniju, koja danas proslavlja Dan Republike, bitan iz dva razloga. Najpre je to ustanak protiv osmanske vlasti koji je podignut u Kruševu, na ovaj dan 1903. godine. Potom je 2. avgusta 1944. godine postavljen temelj državnosti današnje Severne Makedonije u sastavu Jugoslavije, u prostorijama manastira Sv. Prohor Pčinjski. Međutim, naši susedi godinama unazad, zbog odluke Srpske pravoslavne crkve, ne mogu da Dan Republike obeleže na mestu gde je zvanično, njeno nastajanje započeto.
Portal Slobodna reč već je pisao o Dolini Pčinje, koja osim što važi za Predeo izuzetnih odlika zbog dinamičnog reljefa, neobičnih zaštićenih ptica i bogatog biljnog i životinjskog sveta, na svojoj teritoriji „krije“ priču o nastanku jedne države.
Pročitajte više: Dolina Pčinje kakvu ne znamo – Neobične zaštićene ptice i nastanak jedne države
„Začeće“ države u vodenici manastira Sv. Prohor Pčinjski
Nakon Drugog svetskog rata, temelji državnosti današnje Severne Makedonije u sastavu Jugoslavije, postavljeni su na prvom zasedanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) koje se održalo 2. avgusta 1944. godine u vodenici u blizini manastira Sv. Prohor Pčinjski, koja na žalost, više ne postoji.
Tada je ASNOM proglašen za vrhovno zakonodavno i izvršno telo i najviši organ državne vlasti u novoosnovanoj, demokratskoj Makedoniji, izabran je Prezidijum tj. predsedništvo ASNOM-a, makedonski jezik je uveden kao službeni, Ilinden je proglašen za narodni i državni praznik, najavljeno je drugo zasedanje i odobren rad takozvanih štabova Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Makedonije.
Usledila su još dva zasedanja u Skoplju, a na poslednjem održanom od 14. do 16. aprila 1945. godine, formirana je prva Vlada Federalne Makedonije. Zbog ovoga, ali i zbog prethodnog Kruševskog ustanka protiv osmanske vlasti 1903. godine, danas se 2. avgust, među pravoslavcima poznat kao Ilindan (Sv. Ilija „Gromovnik“), u Severnoj Makedoniji proslavlja kao Dan Republike.
Prema članku portala Radija Slobodna Evropa, poslednji makedonski zvaničnik koji je Ilinden obeležio kod manastira Sv. Prohora Pčinjskog bio je nekadašnji predsednik Sobranja tadašnje BJR Makedonije Nikola Popovski, 2. avgusta 2003. godine, u vreme kada je Zoran Đinđić bio premijer Srbije. Dve godine pre toga, u tekstu nedeljnika Vreme navodi se da su devedesetih godina državnici današnje Severne Makedonije „uglavnom izbegavali“ da u krugu manastira održavaju proslave ASNOM-a, što je bila tradicija u vreme SFRJ-a, kao i da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) početkom devedesetih pretvorila Spomen sobu prvog zasedanja ASNOM-a u trpezariju manastira, a spomen ploču na kojoj je to pisalo, izmestila iz kruga manastira.
Zaev: Nećemo se naljutiti
Krajem jula 2017. godine, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je na konferenciji za novinare u Sarajevu, govoreći o tome da su predsednik Srbije, predsednica Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije „prijatelji Makedonije“ naglasio da on ispred države „gleda da to prijateljstvo unapredi“. Tada je istakao da od srpskih vlasti još uvek nije stigao odgovor na zahtev makedonskih vlasti koja je zahtevala dozvolu da godišnjicu najvećeg praznika ove susedne države – Ilindena, obeleži u Prohoru Pčinjskom, na teritoriji Srbije.
„Nadam se da ćemo dobiti odobrenje, ali ako ga i ne dobijemo nećemo se naljutiti“ – preneli su srpski mediji izjavu Zaeva.
Ipak, kako je nekoliko dana preneo Radio Slobodna Evropa, SPC je odbila zahtev za obeležavanje Ilindena na teritoriji manastira Sv. Prohor Pčinjski. U pisanoj izjavi Informativne službe SPC koju su dobili novinari RSE, navodi se da „nadležni crkveni organ, iz razloga koji su dobro poznati, a nisu se promenili već niz godina, nije odobrio posetu državne delegacije Republike Makedonije manastiru Svetoga Prohora„.
Dalje se u tekstu navodi da „dve crkve imaju višegodišnji spor“ oko statusa crkve u Severnoj Makedoniji, gde Srpska pravoslavna crkva ne priznaje Makedonsku. Iako je zahtev makedonskih vlasti stigao preko ambasade u Ministarstvo spoljnih poslova, prosleđen je Crkvi na odlučivanje, a šef diplomatije Ivica Dačić je izjavio da o tome ne može da odlučuje država.
Šešeljevo nasilno rušenje kulturno-istorijskog spomenika
Manastir Prohor Pčinjski i Spomen prostorije u konaku manastira u kojima je 2. avgusta 1944. godine održano prvo zasedanje ANSOM-a, su 31. maja 1990. godine, na sednici Veća udruženog rada i sednicama Veća opština i Društveno-političkog veća Skupštine tadašnje Socijalističke Republike Srbije, utvrđeni kao „nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja„. (Na osnovu člana 65. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima – Službeni glasnik SRS, broj 6/90, i člana 120. Poslovnika Skupštine SR Srbije).
Ipak, kao što je već navedeno, SPC je početkom devedesetih Spomen prostorije pretvorila u trpezariju, a iz kruga manastira je izmestila spomen-ploču o prvom zasedanju ASNOM-a. Usledio je ružan postupak bivšeg haškog zatvorenika Vojislava Šešelja, sada već osuđenog za zločine protiv čovečnosti, kada je macolom razbio ovu spomen tablu.
Nekadašnja novinarka Večernjih novosti i urednica nedeljnika Vranjske, Slađana Veljković je u tekstu Potraga za pločom pisala o postupku Vojislava Šešelja:
„Vođa radikala je, naoružan macolom, skinuo ploču sa manastirskih zidina. Makedoncima je, pak, poručio da nema razloga da svoj nacionalni praznik obeležavaju na srpskoj teritoriji“ – stoji u tekstu.
Te 2009. godine su zaposleni u vranjskom Narodnom muzeju novinarki rekli da je predsednik Srbije Boris Tadić „naredio“ da se ploča vrati na zidine manastira, ali se pojavio problem jer niko „nije imao pojma gde je spomen-obeležje ASNOM“. Oni su dodali da je spomen-ploča od 2000. godine u njihovom posedu, ali da „čak ni tadašnja direktorka nije htela da je primi, pa je na svoju ruku preuzeo jedan od arheologa“.
„Dolazili su kod nas iz Eparhije vranjske da se raspitaju da li nešto znamo o njoj“ – rekli su novinarki zaposleni u Narodnom muzeju u Vranju.
Memorijalni centar u selu Pelince kao alternativa
Zvanično, ni u 2020. godini, zbog uticaja Srpske pravoslavne crkve, Severna Makedonija nije imala dozvolu da njeni državnici Dan Republike obeleže na mestu gde je pružen prvi korak njenog nastajanja.
U međuvremenu su susedi kod sela Pelince, u opštini Staro Nagoričane, pored reke Pčinje sagradili kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks Memorijalen Centar ASNOM, koje je samo na dva kilometra udaljenosti od manastira Prohor Pčinjski.
Otvorio ga je Branko Crvenkovski, nekadašnji makedonski predsednik, 2004. godine, na 60. godišnjicu Prvog zasedanja ASNOM-a. Na fasadi je monumentalni mozaik Makedonija veličine 140 metara kvadratnih, delo makedonskog slikara Rubensa Korubina.
U muzeju se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor Pčinjski u kojoj je održano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su izloženi dokumenti o državotvornosti Severne Makedonije.
