BRISEL – Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta sutra će glasati o amandmanima i izveštaju o Srbiji, u kojima se vlasti Srbije pozivaju da reše afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija i konstatuje da je došlo do pogoršanja stanja kada je reč o slobodi medija.
„Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate… u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“ – navodi se u jednom od amandmana na izveštaj poslanika Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika o Srbiji u koji je N1 imao uvid.
U istom amandamnu se ponavlja poziv iz 2018. godine da se reši slučaj „nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala“.
U izveštaju se Srbija poziva i da postigne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije kako bi rasformirala velike kriminalne grupe koje su se proširile van granica Srbije.
„Izražavamo zabrinutost zbog rastućeg nasilja ekstremističkih grupa i organizovanog kriminala i pozivamo vlasti da do kraja istraže i slučajeve koje su otkrili istraživački novinari ili uzbunjivači i da pozovu na odgovornost javne službenike koji su za to odgovorni“ – navodi se u jednom od amandmana.
Evropski parlament osudio je javne napade i govor mržnje kojima su u Skupštini Srbije izloženi Tanja Fajon i drugi poslanici, ali njeno ime nije navedeno, već samo funkcija predsedavajuće u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje.
Poslanici Evropskog parlamenta pozdravljaju promene uvedene radi boljeg funkcionisanja Skupštine Srbije, ali smatraju da su te promene samo kozmetičke. U usaglašenim amandmanima osuđeni su i napadi poslanika Skupštine Srbije sa skupštinske govornice na političke protivnike, nezavisne medije i novinare.
„To je kršenje demokratskih praksi i osnovnih demokratskih vrednosti, koji bi morali da budu predmet stroge osude i sankcionisani u skaldu sa pravilima“ – prenosi N1 delove amandmana.
U tom tekstu pooštren je deo u kome se govori o medijima i više se ne navodi da nedostaje napredak na medijskim slobodama, već da je došlo do „pogoršanja stanja“, ali i da je primetan „agresivni rečnik, uznemiravanje, pa i govor mržnje prema poslanicima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektualcima, novinarima i uglednim pojedincima, koji dolaze i od članova vladajućih stranaka, čija obaveza da poštuju sve predstavnike medija je od ogromne važnosti“.
Od vlasti u Srbiji se i u prvobitnom tekstu tražilo da preduzme hitne korake i garantuje slobodu izražavanja i nezavisnost medija, ali se u kompromisnim amandmanima vlast poziva i da „osigura pravu istragu tih slučajeva“.
Osnovati Zajednicu srpskih opština bez odlaganja
Podsećajući da je dogovor Beograda i Prištine o budućim odnosima od suštinske važnosti za evrointegracije, u kompromisnim amandmanima pozdravlja se aktivno i konstruktivno učešće Beograda u dijalogu sa Prištinom i primena obaveza preuzetih Briselskim sporazumem.
U tekstu se naglašava neophodnost primene dosadašnjih sporazuma, a posebno osnivanje Zajednice srpskih opština „bez daljeg odlaganja“.
Poslanici Evropskog parlamenta prvi put su u jedan dokument stavili formulaciju „dve države“, govoreći o kompromisnom dogovoru dve strane kao uslovu za evrointegracije, ukazuje N1.
Država finansira kampanju dezinformacija
„Izražavamo žaljenje zbog nastavka dugoročnih trendova pritisaka na glasače, medijske pristrasnosti i nejasnih granica između aktivnosti svih državnih zvaničnika i političke kampanje. U tom smislu ukazujemo na ulogu kampanja dezinfomracijama koje finansira država, a čiji je cilj promena stava građana o izborima“ – navodi se u jednom od amandmana.
Parlament izražava žaljenje zbog odluke opozicije da bojkotuje izbore, ali se dodaje da je odgovornost za poboljšanje izbornih uslova na svim političkim akterima, a pre svega na vlastima. Oni pozivaju opoziciju „da se vrati za pregovarački sto i obnovi svoje učešće u političkim i parlamentanim aktivnostima“.
Na izveštaj Vladimira Bilčika stiglo je skoro 400 amandmana članova Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, a kompromisom se došlo do 38 amandmana, za koje je neizvesno u kom će obliku i biti usvojeni. Evropski parlament bi o ovom izveštaju u celini, pošto Spoljnopolitčki odbor se izjasni o amandmanima, trebalo da glasa na plenarnoj sednici krajem marta.
Pročitajte više:
Srbija pripada Evropi, važno je doći do svih građana van ulica Beograda
