Tekst originalnog naslova Znanje mora da se poštuje objavljen je u štampanom izdanju nedeljnika Slobodna reč, u petak, 15. marta 2002. godine.
Ovde smo da vam damo podršku jer je teško u najsiromašnijem regionu jedne siromašne zemlje biti zdravstveni radnik, bilo je prvo što je premijer dr Zoran Đinđić rekao obraćajući se radnicima vranjskog Zdravstvenog centra koji su se u sali Doma zdravlja okupili u velikom broju.
Ovo je, uostalom, bila prva poseta premijera, zamenika ministra zdravlja Uroša Jovanovića i njihovih saradnika jednom zdravstvenom centru u dosadašnjih 6-7 poseta gradovima Srbije.
Iz premijerovog izlaganja bilo je očigledno da zdravstvo i ovakvo kakvo je danas može bolje da funkcioniše.
„Do sada se u zdravstvu dosta stihijno radilo. Međutim, mi ne smemo sebi da priuštimo luksuz lošeg planiranja. Sistem zdravstva je lošiji nego što bi mogao biti s obzirom na novac koji se u zdravstvu troši. Zato je nužna bolja informisanost o zalihama lekova, recimo, ali i kontrola utroška lekova, sanitetskog i drugog potrošnog materijala, rekao je premijer i ukazao na mogućnost da se iz nekih drugih delova sistema gde se sredstva prelivaju presipa u zdravstvo po sistemu spojenih sudova.
Mi imamo analizu stanja u zdravstvu u vašem okrugu. Znamo da je jako loše. Ne možemo da vam obećamo veći novac ali možemo veću saradnju, veću brigu, mnogo češće posete ljudi iz ministarstva. Ovaj sastanak je i zamišljen kao podrška vama kako bi se u zdravstvu uradilo mnogo više na zadovoljstvo građana, što je i glavno merilo svega. Oni imaju razumevanja za siromaštvo ali ne i za javašluk, nebrigu“ – istakao je dr Đinđić, dajući reč onima koji brinu o zdravlju više od 250.000 ljudi u okrugu da na zajedničkom sastanku iznesu svoje probleme.
Služeći se konstatacijom dr Budimira Stanojkovića da improvizacije za kojima se u poslednje vreme često posezalo ne bi smele da postanu praksa, premijer je istakao problem da u našem zdravstvu danas ima puno dupliranih kapacieta i da bi trebalo što pre sačiniti optimalnu mrežu zdravstvenih usluga.
Hirurški blok, čija je izgradnja po rečima direktora vranjske bolnice dr Vukašina Antića neophodna, spada, kako je naglasio zamenik ministra zdravlja u jedan od četiri prioritetna objekta koja treba izgraditi u Srbiji, dok vranjski Zdravstveni centar treba da bude jedan od satelitskih centara u Srbiji.
Zdravstvene radnike, pre svega lekare, ovom prilikom zanimalo je zbog čega se odustalo od platnih razreda. Po premijerovim rečima, platni razredi su bili jedno prelazno rešenje kako bi se smanjila nepravda dok se ne pređe na tržišnu ekonomiju, ali sindikati zdravstva u kojima preovlađuju ljudi sa srednjom stručnom spremom zapretili su štrajkom. Kako politika uvek predstavlja neki kompromis, Vlada je odustala od ideje o platnim razredima.
„Ovo mi liči na komunistički način razmišljanja„, rekao je dr Boban Stojanović, stojeći na stanovištu da u zdravstvu mora da postoji hijerarhija, „da ne sme da se događa da medicinska sestra u bolnici zbog dežurstva ima veću platu od lekara u Domu zdravlja. Lekari su, uostalom, ti koji nose ceo posao“.
Da su lekari mnogo manje plaćeni od zaposlenih u PTT ili, recimo, policiji, bila je konstatacija mnogih prisutnih, a dr Ljubiša Stojiljković je izneo uverenje da će ova Vlada biti poslednja u kojoj će pištolji biti plaćeniji od slušalica.
Objašnjavajući prisutnima da bez obzira što na prvi pogled izgleda da u našoj zemlji ima mnogo policije, statistika kaže da smo i po tom pitanju ispod evropskog proseka, premijer se ipak saglasio da neka elita, znanje mora da se ubuduće poštuju u ovoj zemlji.
„Ukoliko tako ne bude, onda će učeni ljudi da odu iz zemlje koju će u tom slučaju voditi čistačice i kafe kuvarice. Samo u životinjskom carstvu su svi jednaki“ – istakao je premijer.
Poremećeni regionalni razvoj, nekritička i neselektivna ulaganja u zdravstvo, dovela su zdravstvo Pčinjskog okruga u nezavidnu situaciju, jer je poslednjih godina za zdravstvo puno toga kupovano ali to nažalost nije stiglo i u ovaj vranjski kraj, rekao je premijer i izneo uverenje da će se uz pametno korišćenje raspoloživih sredstava zdravstvene usluge podići na mnogo viši nivo, a presipanje iz društvenog u privatne džepove, što je samo posledica neregulisanog stanja u zdravstvu koje je suviše dugo trajalo, napokon će biti zaustavljeno.
Pročitajte više:
Kamberi, Dimitrijević i Janjić: Prekinut zalet u budućnost, usledio radikalni zaokret