STRAZBUR / BEOGRAD – U Evropskom parlamentu juče je održana komemoracija povodom dvadeset godina od ubistva prvog demoratski izabranog premijera Srbije, doktora Zorana Đinđića, a jedan od govornika bio je Vranjanac Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, čiji će se predlog da jedna prostorija u Evropskom parlamentu ponese ime ubijenog srpkog premijera, razmatrati u EP, javlja EWB.
Štiplija je na događaju u organizaciji poslaničke grupe Socijalista i Demokrata (S&D) rekao da će Đinđić biti upamćen kao nepokolebljiv lider opozicije, tokom „perioda u Srbiji kada su mediji bili najslobodniji, što nije uporedivo sa onim što imamo danas“.
Podsetio je da je Đinđić krenuo u dublje reforme po pitanju liberalizacije tržišta, konsolidacije duga, stabilizacije dinara, fiskalne i bankarske reforme…
„Krenuo je u vraćanje ugleda državi“ – poručio je on.
Podsećajući na sve ono sa čim se država borila kada je došao na vlast, rekao je da je možda najozbiljnija stvar koju je pokrenuo – borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kada su i oformljene prve institucije koje se time bave.
„Kada je Zoran javnosti na početku 2003. rekao da će to biti godina obračuna sa organizovanim kriminalom, tada je krenula trka sa vremenom, ali nažalost znamo da su ti kriminalci bili dosta brži“ – naveo je.
Istakao je i saradnju sa međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. To je bilo veoma značajno jer je međunarodna zajednica insistirala na toj saradnji, kaže Todorović Štiplija podsećajući kako je na to reagovala i domaća javnost. Fokus te Vlade je bio uspostavljanje dobrih odnosa sa Hrvatskom i BiH, a saradnja sa Hrvatskom je, kako je ocenio, tada bila izuzetna. Podsetio je da su Ivica Račan i Tonino Picula tada došli i na njegovu sahranu.
Todorović Štiplija je predložio da se jedna soba u EP nazove po njemu, što bi, kako je ocenio, bio podstrek za Srbiju. Marek Belka je rekao da će razmotriti taj predlog i izneti ga nadležnima. To bi bilo značajno za Srbiju imajući u vidu ključnu ulogu zemlje u regiji, javlja EWB.
Komemoraciju u EP je otvorio poslanik Evropskog parlamenta Marek Belka, koji je istakao da je vest o atentatu na Đinđića šokirala Srbiju i Evropu, podsetivši da se on borio za reforme i evrointegracije, da je bio reformator i simbol nade za bolju budućnost Srbije.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je govorio o tome kako je u politiku ušao na poziv Đinđića i kako je bio njegov politički savetnik sve do atentata.
Kako kaže, ako bi morao njegovu političku borbu da izrazi morao bi da parafrazira dva naslova njegovih knjiga. Jedna je „Srbija ni na istoku ni na Zapadu“, a druga je „Jugoslavija odnosno Srbija kao nedovršena država“ – dodao je.
Kako je istakao, većinu političkog života Đinđić je proveo u opoziciji i od DS napravio glavni faktor okupljanja u opoziciji, dodao je. Uspeo je da okupi celu opoziciju i artikuliše nezadovoljstvo građana i najzad da smeni autokratski režim Slobodan Miloševića.
„Đinđić nije imao dilemu – Srbija na Zapadu, ali kao partner, a ne kao drugorazredna država u EU – rekao je.
Dodajući da se danas mnogi bore za njegovo nasleđe, čak i oni koju su ga kritikovali, rekao je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je oštro kritički bio orijentisan prema Đinđiću, danas često voli da se uporedi sa njim.
Ksenija Marković, internacionalna sekretarka Demokratske stranke i narodna poslanica, ocenila je da je Đinđić bio svestan svih izazova i prepreka sa kojima se suočava Srbija, ali je video i prepreke koje su pred EU. Vodio je Srbiju u Evropu, DS nastavlja to i od tog puta neće odustati, navela je.
