VRANJE – Betonske tribine dvorišta Osnovne škole „Radoje Domanović“ oslikane su grafitom u boji srpske zastave preko koje je poruka „Kad se vojska na Kosovo vrati…“, a identični grafiti poslednjih nedelja „niču“ na lokacijama u centru Beograda. Prema rečima direktora ove škole Nenada Stefanovića, pripadnicima Policijske uprave u Vranju je poslednjih nedelja nekoliko puta prijavljivano da je škola na više mesta iscrtana grafitima.
Đake ove škole će 1. septembra na ulazu škole dočekati prelepi mural sa likom Radoja Domanovića, jedan od zaštitnih znakova ove institucije, koji je dovoljno visoko na zgradi da do sada nije bio meta autora grafita sa kojima se uprava škole bori godinama.
Ovog puta, umesto uobičajenih poruka navijača Crvene zvezde koje su prihvatljive u slučaju da nisu u dvorištu škole (poput „Deco, navijajte za Zvezdu“) dočekaće ih stih koji je poslednjih dana ponovo „vaskrsao“:
„Kad se vojska na Kosovo vrati…“
Za pomenuti stih koji priziva vojsku na Kosovo mnogi veruju da je iz prelepe narodne pesme „Ječam žnjela“, međutim, u originalnom tekstu Kosovka devojka koja ječam žanje, ali ga ne jede, čuva ga za svatove, a ne za vojsku.
Ječam je vojsci srpskoj namenio blaženopočivši arhiepiskop cetinjski, mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve, Amfilohije (Risto) Radović, autor novije verzije pesme „Ječam žela Kosovka djevojka“, objavljene u njegovoj knjizi „Kosovo je glava Lazareva“ (Beograd – Cetinje 2011, 299 -300).
Tako je Amfilohije u svom politički obojenom desetercu svatovske konje pretvorio u „viteške, vrane konje slavne srpske vojske“, na kojima će se srpska vojska vratiti na Kosovo, doći pred crkvu Samodrežu, napojiti konje na Sitnici, zaputiti se ka Gazimestanu, „dojezditi do slavnih Dečana i carske lavre Gračanice“, Peći i Prizrena, a sve „u slavu Boga velikoga i Vidovdana“.
U originalnoj narodnoj pesmi Kosovka devojka jednostavno čuva ječam za svatove i poručuje da bi volela da to budu njeni, a ne svatovi njenog brata. Vojsku ne pominje.
„Ne smemo da diramo, urnisaće školu“
Svesni da ikakvim grafitima, naročito ne nacionalističkim, „poput onih devedesetih na mostovima“, nije mesto u osnovnoj niti bilo kojoj drugoj školi, uprava ove institucije redovno Policijskoj upravi u Vranju prijavljuje uništavanje imovine škole.
Direktor Stefanović za portal Slobodna reč podseća da je jedan mural iza kog stoje navijači Crvene zvezde već uklonjen nakon prijavljivanja i naloga inspekcije, ali da je reakcija navijača nakon toga bila – novi grafiti.
„Svesni smo da se ovde skoro 20 godina okupljaju navijači Delije. Imaju svojih razloga. Međutim, problemi su intenziviraniji poslednjih godina. Ovo je škola i mi moramo da prijavimo kada se imovina išara. Policija je više puta dolazila, slikala. Samo jednom je inspekcija naložila da se prefarba prethodni mural. Sada ne smemo ništa da diramo, ide 1. septembar, bojim se da ako mi prekrečimo, oni će da urnišu školu. A zna policija svakog od njih“ – kaže direktor.
Prema njegovim rečima, „pre 3-4 meseca su autori grafita uništili i nadzorne kamere“.
Isti grafiti niču svuda po zemlji
Da preteći grafiti u Beogradu prizivaju vojsku na Kosovo i to bez reakcije države, nekoliko nacionalnih medija izvestilo je krajem jula ove godine.
Transparent sa istom porukom razvili su i navijači fudbalskog kluba Crvena Zvezda, tokom prijateljske utakmice sa italijanskim klubom Fiorentina, 26. jula u Beogradu. Uz taj transparent, navijači su napravili i koreografiju na kojoj je bio prikazan tenk i zastava Srbije.
Osim ove poruke na stadionu pred više hiljada ljudi, ona je osvanula i na nekoliko prometnih mesta u centru Beograda. Iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) poruku su ocenili kao „preteću“, naročito zbog aktuelnog dijaloga koji se vodi između Beograda i Prištine.
Desničari protiv implementacije Sporazuma o normalizaciji
Podsećamo, Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, što Republika Srbija ne priznaje, ali vodi dijalog sa zvaničnicima iz Prištine o normalizaciji odnosa. Devet godina ranije, u leto 1999. godine, srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončano NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Zvanični Beograd i Priština su 27. februara ove godine prihvatili sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga Evropske unije, a u aprilu je usaglašen Aneks za njegovu implementaciju. Desničarske partije i pokreti protive se ovom dogovoru.
