VRANJE – Glasanje za projekat koji će biti podržan sa 20.000 evra, koje je Grad Vranje osvojio osvojio kao prvi u kategoriji velikih opština u okviru takmičenja Uzmi račun i pobedi 2020, završeno je u petak, 28. maja. Građani su najviše glasova (2.487) dali za projekat sanacije mozaika Karta Vranja na Trgu Republike, autorskog dela Stevana Čukića iz 1975. godine.
Rimski mozaik od prirodnog kamena i stakla na najposećenijem trgu u Vranju je nakon višegodišnjeg propadanja zaštićen i pokriven u oktobru, otkad se čekalo na njegovu konzervaciju.
Kako je u nedavno objavljenom intervjuu za portal Slobodna reč rekao jedan od naslednika autorskog prava i koautor mozaika, umetnik Dragan Gašić, pored tima za konzervaciju procesu se pridružio i arhitekta Zoran Bulajić, koji je između ostalog bio glavni arhitekta kripte Hrama Svetog Save, a radio je projekte „od izuzetne važnosti za državu“, među kojima je i memorijalni centar u Aušvicu, enterijer upravne zgrade Robnih kuća Beograd itd.
Prema rečima Gašića, Bulajić je uradio nekoliko idejnih rešenja i projekat za ogradu oko mozaika od 30-ak centimetara, sa osvetljenjem, kao i touch-screen displej displej na kojem bi se pojavljivala ažurirana mapa Vranja.
„Voleli bismo da završimo ceo projekat u junu, kako bismo otkrili mozaik u julu. Koliko čujem, to je kultno mesto za mlade, mnogo znači Vranjancima, a lepo je i interesantno i za turiste, jer nigde u svetu nisam naišao niti čuo za tako nešto“ – rekao je Gašić u intervjuu.
Originalni mozaik je izrađen od prirodnog kamena i paste-stakla sa ostrva Murano kod Venecije, poput onog koji su koristili u mauzoleju dinastije Karađorđević, crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, Hramu Svetog Save itd.
Dosadašnji pokušaji restauracije delovima keramičkih pločica ili plastikom naneli su više štete nego koristi.
Pomenuti Gašić, Čukićev sestrić, koji mu je pomagao tokom izrade mozaika, uključio se u kampanju za obnovu i zaštitu popularne „mapice“ nakon pisanja portala Slobodna reč tragičnom propadanju monumentalnog mozaika na Trgu Republike u junu 2020. godine, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja Mirjane Jovanović.
„Da nisam došao u oktobru prošle godine, do leta bi nestalo pola mozaika, ko zna šta bi ostalo do kraja godine i koliko bi onda tek koštala konzervacija“ – rekao je Gašić o pokrivanju mozaika u oktobru.
Grad je istovremeno prepoznao značaj ovog specifičnog kulturnog blaga, za čije je saniranje morao da izdvoji sredstva koja nisu mala.
Zašto je Vranjancima bitan mozaik
Čitav prostor oko mozaik-karte počeo je da dobija obrise početkom 20. veka. Prvo je spomenik Čika Mitke otkriven 1903. godine, a prostor oko njega je izravnjan i pretvoren u mali park. Takva situacija je bila sve do sedamdesetih godina 20. veka, odnosno do snažne industrijalizacije koja je počela krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih.
Kako je grad doživljavao privrednu ekspanziju, povela se debata o prostornom uređenju ulica i modernih gradskih trgova. Tako je novembra 1974. godine Samoupravna zajednica komunalne privrede u Vranju donela odluku da se kraj Spomenika Oslobodiocima (Čika Mitke) izradi monumentalna mozaik-karta, kao i da se park oko trga uredi.
“U nastojanjima da korisno bude sjedinjeno sa lepim estetskim rešenjem, odlučeno je da karta Vranja površine oko 15 kvadratnih metara, od prirodnog kamena, bude napravljena u mozaiku.” – rekao je za tadašnje Vranjske novine direktor direkcije za urbanizam i komunalnu izgradnju Vranja Slavoljub Kostić.
Kada su se „kovali planovi“ za uređenje Trga Republike, u ceo proces je bio uključen čuveni vajar Miodrag Živković, tadašnji dekan Fakulteta primenjenih umetnosi u Beogradu i autor najpoznatijih memorijalnih kompleksa u bivšoj Jugoslaviji.
Sedamdesetih godina je primenjeno slikarstvo bilo veoma popularno, naročito tapiserija i mozaici po hotelima i bankama. Pored mozaika u Vranju, Čukić je autor velikog mozaika u hotelu Moskva na Terazijama, nekadašnjem hotelu Toplica u Kralja Petra, zgradi Beobanke u Mladenovcu itd.
Kada je izgrađena, mozaik-karta je svojom funkcionalnošću i estetskim izgledom pružala sintezu likovne umetnosti i urbanističkog rešenja. Davala je informacije ljudima o svim važnijim objektima u Vranju. Likovno rešenje je pored imena ulica sadržalo i sve do tada značajne kulturno-istorijske spomenike u Vranju, kao i industrijske objekte od kojih danas neki više ne postoje.
Međutim, promena naziva ulica i nepostojanje nekih objekata ne umanjuje značaj i lepotu ovog umetničkog dela. Naprotiv, pored estetskog i funkcionalnog značaja, mozaik-karta je dobila i istorijski značaj.
Svedok istorijskog trenutka društvenog sistema vrednosti
Master istoričar umetnosti Marija Stanković uviđa da, pored istorijske vrednosti mozaika koja se očitava u prenosu vizuelnih informacija o geografskoj i kulturnoj mapi Vranja s početka 1970-ih godina, u sadašnjosti primećujemo akumulirane slojeve ličnih vrednosti različitih generacija koje to mesto posmatraju kao važno mesto okupljanja i zajedničarenja.
On, kao kartografski prikaz prošlosti koja je delimično iščezla ili je transformisala svoj značenjski i simbolični potencijal sa promenom imena ulica, promenom funkcija određenih objekata i sl., danas svedoči o određenom istorijskom trenutku jednog društvenog sistema vrednosti.
„Iako je diskutabilno da li svi mi možemo iščitati sav svedočanstveni potencijal koji on nosi, važno je da mi svedočimo o tome zašto mozaik predstavlja važnu okosnicu savremenog društvenog života“ – istakla je nedavno Stanković u autorskom tekstu objavljenom u specijalnom štampanjom izdanju portala Slobodna reč.
