fbpx
15 C
Vranje
utorak, 21.05.2024

Tragično propadanje mozaik-karte – Grad mora ozbiljnije da pristupi obnovi

Odabrani članci

Vukašin Živković
Vukašin Živković
Novinar portala. Diplomirao na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Trenutno na master studijama Fakulteta organizacionih nauka (FON).

Mozaik-karta na centralnom platou Trga Republike je decenijama kultno mesto i jedna od najatraktivnijih lokacija za okupljanje na otvorenom. Gotovo da nema Vranjanca koji bar jednom u životu nije tražio svoju ulicu na ovoj karti koja svojom funkcionalnošću i estetskim izgledom pruža savršen spoj likovne umetnosti i urbanističkog rešenja. Mozaik-karta se 2020. godine, 45 godina posle postavljanja, nalazi u očajnom stanju.

Ovaj mozaik koji prestavlja geografsku kartu grada Vranja, nalazi se ispred Spomenika oslobodiocima Vranja, popularnog Čika Mitketa. Smeštena je između novog pokockanog šetališta i nekadašnjeg Hotela Vranje. Čitav kompleks Trga Republike mladi zovu kocke“ zbog belih kocki koje služe za sedenje. Ova turistička atrakcija je i zanimljiva Instagram lokacija, dobro izgleda na fotografijama, jedinstveno je mesto u centru Vranja i jedno od najčešćih mesta susreta.

O značaju ovog mesta za društveni život Vranja, razgovarali smo sa vranjskim vajarom Markom Veljkovićem Krapom koji za Slobodnu reč objašnjava da se „sezona okupljanja na mapi“ otvara dolaskom toplijih dana i premeštanjem druženja iz lokala na otvorenom, kada različiti delovi grada na njoj nalaze zajedničku sredinu.

Širina oko tog prostora predstavlja jedan od lepših delova grada i ima magnetnu privlačnost od koje se posetilac teško odupire, jer garantuje zanimljivo provedeno vreme zbog ljudi koji je posećuju – kaže Krapa.

Čitav prostor oko mozaik-karte počeo je da dobija obrise početkom 20. veka. Prvo je spomenik Čika Mitke otkriven 1903. godine, a prostor oko njega je izravnjan i pretvoren u mali park. Takva situacija je bila sve do sedamdesetih godina 20. veka odnosno do snažne industrijalizacije koja je počela krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih.

Kako je grad doživljavao privrednu ekspanziju, povela se debata o prostornom uređenju ulica i modernih gradskih trgova. Tako je novembra 1974. godine Samoupravna zajednica komunalne privrede u Vranju donela odluku da se kraj spomenika Oslobodiocima izradi monumentalna mozaik-karta, kao i da se park oko trga uredi. Prilikom definitivne odluke pošlo se od toga da Vranje nema kartu grada izloženu na javnom mestu kao što je to slučaj sa drugim gradovima.

„U nastojanjima da korisno bude sjedinjeno sa lepim estetskim rešenjem, odlučeno je da karta Vranja površine oko 15 kvadratnih metara, od prirodnog kamena, bude napravljena u mozaiku.“ – rekao je za tadašnje Vranjske novine direktor direkcije za urbanizam i komunalnu izgradnju Vranja Slavoljub Kostić.

Vranjska Samoupravna zajednica komunalne privrede je sklopila dogovor sa Udruženjem likovnih umetnika za primenjene umetnosti Srbije. Ovo Udruženje, koje i danas radi, je prilikom sklapanja dogovora predstavljao čuveni vajar Miodorag Živković, tadašnji dekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i autor više memorijalnih kompleksa u bivšoj Jugoslaviji. Međutim autor samog mozaika je pomalo zaboravljen akademski slikar i grafički dizajner Stevan Čukić, rođen u Peći, koji je 1965. godine diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, i za života dobio više priznanja za svoj rad. U umetničkim krugovima ostao poznat po izradi i dizajnu tekstila.

Izgradnja čitavog kompleksa zajedno sa mozaik-kartom trajala je oko sedam meseci. Sama mozaik-karta je napravljena od prirodnog kamena u boji. Pažljivo su postavljene i  metalne pločice sa imenima ulica i drugih objekata. Da bi se omogućio pristup objektu čitav teren je nivelisan, asfaltiran i popločan, dok je metalna ogradica zajedno sa parkićem kojeg je ograničivala uklonjena i zamenjena belim barijerama teraco barijerma.

Novoizgrađen kompleks otvoren je 7. jula 1975, odnosno na Dan ustanka naroda Srbije koji je u našoj zemlji, bio državni praznik sve do 2001. godine. Tog dana obeležavala se godišnjica zbivanja u Beloj Crkvi kod Valjeva iz 1941. godine, koje je smatrano za prvu oružanu akciju u okupiranoj Srbiji.

Kada je izgrađena, mozaik-karta je svojom funkcionalnošću i estetskim izgledom pružala sintezu likovne umetnosti i urbanističkog rešenja. Davala je informacije ljudima o svim važnijim objektima u Vranju. Likovno rešenje je pored imena ulica sadržalo i sve do tada značajne kulturno-istorijske spomenike u Vranju, kao i industrijske objekte od kojih danas neki više ne postoje. Međutim, promena naziva ulica i nepostojanje nekih objekata ne umanjuje značaj i lepotu ovog umetničkog dela. Naprotiv, pored estetskog i funkcionalnog značaja, mozaik-karta je dobila i istorijski značaj.

Kako danas izgleda mozaik-karta? 

Veliki deo mozaik-karte Vranja je oštećen: Foto: Slobodna reč

Danas, četrdeset i pet godina kasnije, za mozaik-kartu se slobodno može reći da je videla bolje dane. Postoji nekoliko većih mesta gde je mozaik-karta teško oštećena, a naročito centralni deo karte u kojem bi trebalo da se nalazi upravo trg na kome se ona nalazi sa bližom okolinom. Na taj način estetska, umetnička, pa i funkcionalna vrednost je teško narušena.

Sa tim se slaže i naš sagovornik, vajar Marko Veljković Krapa koji smatra da je mozaik-karta zbog dugogodišnje izloženosti vremenskim uslovima „stasala za estetsku intervenciju“ i da je prethodni pokušaj samo na kratko produžio njen vek.

Mislim da je potrebno ozbiljno podmlađivanje od strane stručnjaka, da ne bismo ostali bez sve više ulica koje na njoj nestaju. – kaže Krapa.

Januara 2018. godine uloženi su određeni napori da se mozaik koliko-toliko restaurira, ali to po svemu sudeći nije baš najbolje odrađeno, jer kada se uporedi original sa obnovljenim delom mozaika, vidi se raznovrsnost upotrebljenog materijala koji je daleko od vernog originalu. Na nekim mestima upotrebljene su i keramičke pločice, koje nikako ne mogu da zamene prirodni obojeni kamen. Bela teraco cokla koja je oivičavala mozaik-kartu uklonjena je i na njeno mesto stavljen je lim koji bi trebao da održava kartu, a koji je značajno uništio njenu estetiku.

Septembra iste godine je mozaik teško oštećen, a mediji su tada pisali da je u planu da mozaik-karta u nekom budućem periodu obnovi. Jasno je da bi, u slučaju budućih obnavljanja, trebalo uključuti odgovarajuće stručnjake za restauraciju mozaika, a ne kao do sada to raditi bez konsutalcija sa stukom. Kao i u slučaju Spomenika revolciji, odgovornost za obnovu i održavanje mozaik-karte je u isključivoj nadležnosti i volji Gradske uprave, jer se ona ne vodi kao kulturno dobro.

Da li mozaik može postati spomenik kulture?

Portal Slobodna reč kontaktirao je Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš i razgovararao je sa konzervatorom Zavoda Goranom Radosavljevićem, koji je potvrdio da do sada nije pokretana inicijativa za utvrđivanje mozaika za nepokretno kulturno dobro – spomenik kulture, kao ni da dosadašnjom valorizacijom spomeničkog nasleđa grada Vranja, mozaik nije prepoznat kao dobro sa spomeničkim svojstvima.

Sa aspekta zaštite nepokretnih kulturnih dobara, Grad Vranje po Zakonu o kulturnim dobrima nema obavezu čuvanja i održavanja mozaika, već se osnov za to može tražiti u potrebi za redovnim održavanjem urbanog mobilijara i javnih površina uopšte, sa svim pripadajućim sadržajem – navodi Radosavljević.

On objašnjava da je uslov za sticanje obaveze redovnog održavanja nekog dobra, pa i mozaik-karte, od strane lokalne uprave, bio bi sproveden postupak za valorizaciju, predlaganje i eventualno njegovo  utvrđivanje za spomenik kulture. Taj postupak je multidisciplinaran i uglavnom dugotrajan, zbog učešća većeg broja institucija. Završnu reč daje Vlada Republike Srbije, donošenjem odluke o utvrđivanju za nepokretno kulturno dobro i Narodna skupština Republike Srbije odlukom o kategorizaciji nepokretnog kulturnog dobra. Odluka o utvrđivanju sadrži između ostalog konkretne mere zaštite i uslove korišćenja nekog dobra.

Slobodna reč do trenutka objavljivanja ovog teksta nije uspela da dobije komentar članice Gradskog veća za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja Zorice Jović.

Kako je objasnio naš sagovornik iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, ostaje mogućnost da se ovakva procedura pokrene od strane bilo kog zainteresovanog lica, udruženja, ustanove ili stručne javnosti. Pokretanje inicijative za uvrštavanje mozaik-karte ili neke druge znamenitosti u listu spomenika kultura je, kako kaže,  „legitimno pravo zainteresovanih lica, udruženja, ustanova i uže stručne javnosti, u ovom slučaju urbanista, likovnih umetnika, istoričara i drugih„:

Takve se inicijative uvek smatraju pozitivnim delovanjem i odraz su emancipovanosti društva  i njegove senzibilisanosti za očuvanje nasleđa – kaže Radosavljević.

Međutim, Radosavljević ističe da i u slučaju da se značaj nepokretnosti ne potvrdi kroz proces utvrđivanja, svakako ostaje obaveza lokalne uprave da vodi računa o dobru odnosno u ovom slučaju mozaik-karte.

Ukoliko se značaj nepokretnosti ne potvrdi kroz proces utvrđivanja, što je takođe moguće, svakako ostaje obaveza lokalne uprave kao vlasnika i građana kao korisnika, da dobro koje smatraju značajnim za identitet grada sačuvaju i unaprede.

Radosavljević posebno naglašava da je u ovom, i drugim ovakvim slučajevima, Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš kao teritorijalno nadležna ustanova, uvek stajao na raspolaganju Gradskoj upravi i korisnicima, u smislu pružanja stručne pomoći.

I dok plato na Trgu Republike ostaje kultno mesto mladih i turistička atrakcija u gradu, mozaik-karta čeka bolje dane i svojim stanjem podseća na Čika Mitketa, koji tu stoji oštećen iz simboličkog i istorijskog razloga. Ukoliko iz nekog razloga Grad ostane nem, svakako bi uvrštavanjem mozaik-karte u registar bio zakonski primoran da se o njoj mnogo bolje stara nego do sada.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci