fbpx
15 C
Vranje
sreda, 22.05.2024

Vranjanci na protestima u Beogradu: Ovde sam jer mi mama radi za 200 evra

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD / VRANJE – Aktuelne proteste protiv vlasti često porede sa onima devedesetih godina, a mnogi koji su se na pragu 21. veka uzbunili protiv autoritarnih državnika ponovo su na ulicama. Međutim, ispred Narodne skupštine i na ulicama Beograda je veliki broj onih koji tada nisu ni bili rođeni. Lične perspektive i razlozi za protest im nisu uvek isti, ali u jednom se slažu – žele uređenu državu, onakvu „u kojoj nikada nisu živeli“. O učešću na protestima u Beogradu razgovarali smo sa mladima iz Vranja i Bujanovca.

Neki su zabrinuti, neki spremni na promene, neki su besni, a neki i danas imaju problema zbog toga što su se „nagutali“ suzavca. Naša prva sagovornica Teodora iz Vranja, napominje da nije izašla da se sa bilo kim fizički obračunava, već da izrazi nezadovoljstvo zbog „trijumfalne“ pobede stranke Aleksandra Vučića, kako kaže „na osnovu kupljenih glasova, ucena, manipulacija i njegovog sadizma“. Međutim, svedočila je stresnim događajima.

Gledala sam batinanje, bežala od pendreka i gušila se od suzavca. Od reakcije sam stala da povraćam na sred bulevara, a neko od žandarmeraca mi je uz grohot smeha dobacio „Šta je mala, gutao se suzavac?„. – kaže Teodora.

Dodaje da je devojka koja je trčala iza nje pala, dečko koji je hteo da je zaštiti je legao preko nje, a potom dobio udarce pendrecima u predelu kičme.

Kako objašnjava, na proteste je počela da odlazi jer ne želi da prihvati da je „normalno“ ono što misle mladi ljudi iz njenog okruženja – da talentovani ne mogu da dobiju priliku, da je obrazovanje nebitno i da je bitna politička pripadnost. Svo nezadovoljstvo se intenziviralo zbog aktuelne situacije, kako kaže „tiranije i ponovnog zatvaranja u kaveze“ ne zbog toga što joj je teško da ostane kod kuće, već zato što ne želi da „trpi posledice nečijeg nemara i hira“. Kaže da smo svi svedoci statistike o obolelim od korona virusa pre izbora i nakon istih.

„Ne želim da prihvatim serviranje priče da smo se okupili zbog odluke o policijskom času za vikend, od Istih medija koji nisu izašli na teren da prenose protest, a sebi sutradan dali za pravo da komentarišu način na koji je neki mladić žalio svog oca, preminulog zbog nedostatka respiratora. Sram ih bilo.“ – dodaje.

Komentarišući medije, pominje izjavu predsednice Vlade Ane Brnabić o tome kako policija nije bazala suzavac na narod i kaže kako je neko ubeđuje da nije istina nešto što je svojim očima videla i osetila na svojoj koži: „U očima, grlu, nosu dva dana kasnije osećam suzavac koji je na mene bacila policija koja polaže zakletvu da će da štiti narod“.

„Na protest sam otišla i zbog svojih roditelja. Ja sada ne smem da vam kažem svoje prezime jer će oni u Vranju na poslu imati problema. Eto u takvoj državi živimo.“ – zaključuje.

Jedna od trenutnih retorika vlasti je „imali ste izbore, zašto sada protestujete“. Upravo jedna od aktivnih učesnica izbornog procesa kojeg su obeležile brojne neregularnosti, dugogodišnja aktivistkinja i jedna od kandidatkinja za narodnu poslanicu Dejana S. takođe učestvuje u protestima, i objašnjava da su protestanti dokazali da oni mogu da budu mirni kada je to potrebno, ali da ima dosta „režimskih provokatora“. Pored toga, kaže da je na ulicama „mnogo besnog naroda koji samo želi da se oslobodi ove pošasti da bi napokon njima i Srbiji bilo bolje“. Kako kaže, želi da ostane da živi i radi u Srbiji ali ima utisak da sa ovakvim sistemom „gde se kupuju diplome i gde morate biti član neke stranke i da klimate glavom da biste dobili posao“ – ne želi da živi.

Srbiju vidi kao diktatorsku zemlju gde „zbog svoje nesposobnosti i straha ne smeju da iznesu ni podatke koliko je testiranih, zaraženih i preminulih“, gde se medicinski radnici sa pandemijom bore goloruki, gde se respiratori nabavljaju na crno i td.

Ovde je jednog dana nešto državna tajna a drugog nije, ovde jedan dan pobeđujemo virus drugog već on uništava nas. – dodaje.

B.L. iz Bujanovca je bio na protestima jer, kako kaže, ne želi da živi u državi u kojoj osoba koja je na vlasti laže samo da bi tu vlast održala, kao ni u državi u kojoj ne postoji sloboda medija. Ističe da vlada cenzura, kao i da „nije bilo N1 televizije“ niko od nas ne bi znao šta se dešava ispred Skupštine, ili bi imao „krivu sliku situacije“.

Ja sutra čak i sa završenim fakultetom neću moći da se zaposlim jer nisam član stranke a u državi vlada autokratija i totalitarizam, ovde nema ni ‘d’ od demokratije i gazi se preko ljudi da bi se došlo do vlasti. – kaže Borivoje.

Dodaje da se na „nevin narod“ baca suzavac, izvode konjica, policijski psi i specijalne jedinice.

Za Vladu S. odlazak na proteste predstavlja „način kanalisanja gneva koji se nakupio“. Kaže da je dovoljan pokazatelj količine tog nezadovoljstva to što ni aktuelna pandemija ne sprečava ljude da se okupe u velikom broju „kako bi pokazali nezadovoljstvo trenutnim režimom“.

Prijatno sam iznenađen brojem ljudi koji je protestovao prvog dana u Vranju. Da trenutno nisam u Beogradu, svakako bih se pridružio. Verujem i da je veliki broj onih koji bi izašli na protest, ali se plaše javne osude. – kaže Vlada.

Kristina kaže da su joj tokom protesta bili pomešani adrenalin i strah, ali oseća zadovoljstvo zbog toga što ima utisak da se „konačno nešto dešava“. Dodaje da podržava svaki vid protesta i bunta „ukoliko je opravdan“ i šalje podršku ljudima u Vranju koji se osećaju isto kao protestanti u Beogradu.

Da sam u Vranju, svakako bih protestovala. Ništa slađe od parola na prizrensko-timočkom dijalektu. – kaže sa osmehom.

Smatra da je potencijalno uvođenje policijskog časa bilo samo okidač za sav negativni talog koji se prethodno sakupljao u ljudima zbog „raznih političkih malverzacija“ koje ne mogu da stanu u jednu izjavu.

Na proteste odlazim jer imam dostojanstvo i ne želim da bilo koja vlast misli da ima moć da pogazi isto. – dodaje Kristina.

Bojana kaže da na proteste odlazi jer nije zadovoljna načinom na koji je vlast raspodeljena protivustavno, jer su „izbori važniji od ljudskih života“, jer su mediji pod kontrolom vlasti, njen fakultet korumpiran.

Tamo sam i zbog toga što mi mama radi za 25.000 dinara. – započinje.

Ipak, utisak joj je da nema pomaka nakon protesta. Kaže da su mir i nenasilje opravdano bili odgovor na scene brutalnog nasilja, ali da je nakon toga usledila rezignacija i strah. Smatra da niko demonstracije neće shvatiti ozbiljno sve dok se na njima „budu čitale knjige, igralo kolo ili delile ikone“.

Pošto trećeg dana niko nije istupio sa zahtevima, pacifizam ili šta god da je, obesmislio je sve što su ljudi pretrpeli dve noći pre toga. – kaže Bojana.

Mladi na protestima: Za naše roditelje

U razgovoru sa mladima često čujemo da su njihovi roditelji „primorani“ da nose stranačke zastavice i da trpe mobing na poslu. Da su im primanja mala ili i kad nisu, da imaju drugih ograničavanja. Neki čak navode i da protestuju zbog roditelja i njihovog boljeg života, jer oni u svojim gradovima iz straha ne smeju, a „za mlade je lako pošto uvek mogu da odu iz zemlje“. Takođe, neki govore i o neslaganjima i konfliktu među generacijama.

Ne želim da naše bake i deke osuđuju demonstrante i govore kako su oni vandali. Razumem ih. Nemaju gde da vide istinu. Društvene mreže ne koriste, a televizija koja bi trebalo da prenosi brutalno nasilje policije nad demonstrantima prenosi Džeki Čena. – kaže jedna od sagovornica.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci