BEOGRAD / VAŠINGTON – Organizacija Fridom haus (Freedom House) objavila je izveštaj Nacije u Tranziciji 2020 u kojem su analizirani stanje i način upravljanja u 29 država bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope u poslednjih deset godina. Prema ovom izveštaju, Srbija u poslednjih deset godina nikada nije bila potpuno demokratska država, odnosno nije izašla iz stanja “polu demokratije”, ali se zato u 2019. i 2020. godini spustila na nivo takozvanog hibridnog režima, odnosno stanja koje je autoritarno usled nepotpune demokratske tranzicije.
Pored Srbije, trenutno su u ovom režimu jedino Crna Gora i Mađarska, u kojoj je zabeležen strahovid pad. Mađarska je iz potpuno demokratskog stanja godinama godinama padala i zvanično se 2020. godine vratila u autoritarni režim.
Kako stoji u izveštaju, na Balkanu je zabeleženo jačanje takozvane “zarobljene države” i taktike autoritarnih lidera koju koriste Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori, te po prvi put od 2003. godine ove dve zemlje nisu kategorizovane kao “demokratske”.
Otvoreni bojkot opozicije je prema ovom izveštaju krajnja degradacija demokratije i to se može videti po nedavnim događajima u Srbiji.
Od dolaska na vlast 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski je ograničavala sposobnost opozicije da ima ulogu u upravljanju. Od 2016. do 2018. godine na zakonodavni plan stavlja predloge zakona koje su predložili “prijateljski zakonodavci”. Da bi ograničili nadzor nad sopstvenim predlozima, isključili su opoziciju iz odbora i preplavili sednice na kojima se donose zakoni neozbiljnim amandmanima kojim koriste vreme dodeljeno za raspravu. Takođe, favorizuje se usvajanje zakona po hitnom postupku, procesu na koji bi trebalo da se poziva samo u vanrednim situacijama. Više od polovine zakona usvojenih u Srbiji prošle godine usvojeno je po hitnom postupku. – stoji u izveštaju a navodi se i da je opozicija zbog svega odlučila da bojkotuje Parlament i izbore.
Istraživači navode da je “krovna organizacija” opozicionih partija napustila, kako su ga nazivali, “uzurpatorski parlament” formirajući takozvani “slobodni parlament” koji je do sada zasedao ali, kako kažu sa malo efekta.
Nažalost, ovaj simbolički protest ima za posledicu narušenu percepciju demokratije kod običnih građana. – navedeno je u dokumentu.
Dodaje se da odgovor na stanje i bojkot opozicije koji nude Evropska unija i drugi spoljni akteri jeste da se moraju “vratiti u zakonodavstvo” iako je “od Tirane do Tbilisija” vlast nezainteresovana da omogući da parlament bude mesto za raspravu.
Bojkot je razumljiv odgovor ali je retko koristan i najviše ispaštaju birači čiji glasovi nisu zastupljeni. Šteti građanima u celini jer oni pate od posledica krize upravljanja.
Prema metodologiji ovog istraživanja, u obzir su uzete kategorije političkih i građanskih sloboda: izborni proces, politički pluralizam i participacija, funkcionisanje vlade, sloboda izražavanja i uverenja, prava udruženja i organizacija, vladavina prava, lična autonomija i prava pojedinca.
Takođe, istraživači ove velike nevladine organizacije relevantne za posmatranje stanja demokratije u svetu i finansirane od vlade SAD-a, opisali su uticaj Kine na region a antidemokratski uticaj ove zemlje ogleda se u polju tehnologije i nadzora. Kina je potpisala “Sporazum o bezbednim gradovima” sa deset od 29 zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope, u kojima postoje podaci o lošem upravljanju i ozbiljnim problemima sa korupcijom. U Tadžikistanu i Uzbekistanu instalirano je preko hiljadu kamera koje nadgledaju događaje na javnim mestima.
U Srbiji, još jednoj zemlji koja je uvela Huaveijev sistem nadzora prepoznavanja lica i registarskih tablica, policajci su učestvovali u zajedničkim vežbama sa svojim kineskim kolegama, učeći kako Kinezi koristeći tehnologiju “onemogućavaju teroriste”. – stoji u izveštaju.
Zaključuju da čak i u potpuno demokratskim zemljama stručnjaci ukazuju na ranjivosti koje kineske vlasti mogu da iskoriste jer su njihove tehnologije integrisane u sektor nadzora.
