Zatvorene granice „naterale“ su većinu građana naše zemlje da se okrenu turističkim lokalitetima u Srbiji, a mlađa populacija u odabiru mesta za obilaženje koristi i društvene mreže prvobitno namenjene deljenju fotografija, poput Instagrama i Pinteresta. Redakcija portala Slobodna reč istražila je nekoliko primamljivih lokaliteta koji su pored samih prirodnih lepota inspirativni i za kreativne fotografije. Nakon Vražjeg Kamena i „tajanstvenog“ vodopada Damjanik, dobre kadrove tražimo na vidikovcima iznad vranjske kotline.
Zahvaljujući činjenici da se Vranje nalazi u kotlini i okruženo je brdima i planinama, lako je doći do dobrog pogleda na ceo grad. Većina je pristupačna i vrlo blizu centra, a ako vam odlazak na vidikovac automobilom nije naročito zanimljiv, ima odličnih pešačkih i planinarskih staza koje će vas dovesti do pogleda koji „puca“ na samu kotlinu, ali i na poznate planine Južne Srbije.
Brdo koje je „spasilo“ Vranje
Na oko 700 metara nadmorske visine, kao ogranak planine Krstilovica, iznad vranjskih naselja Sobina i Odžinka izdiže se nekadašnji Golič, sada zvaničnog naziva Borino Brdo.
Zahvaljujući planinarskom klubu Železničar iz Vranja, pre šest godina je na vrhu Borinog Brda uređeno izletište i rekreativni prostor, izrađeni su stolovi i klupe, drvene sprave za vežbanje, ljuljaška, prostor za logorsku vatru ali i drveni vidikovac na dva nivoa sa pogledom na Vranje. Staze su uređene i obeležene i dolazak do vrha ne zahteva naročitu kondiciju.
Potrebno je da se iz centra grada zaputite ka naselju Sobina, najbolje Cetinjskom ulicom.
Pročitajte više: Kako je Cetinjska ulica u Vranju dobila naziv
Kuće u ovom naselju su gusto naseljene a stanovnici će vam rado pokazati pravac i početak staze, kao i potencijalno mesto gde se možete parkirati. U gradu ćete na nekoliko mesta videti tablu sa pravcem za Borino Brdo, ali to nije slučaj kada već uđete u naselje. Sama pešačka, tj. planinarska staza nije previše zahtevna i dobro je obeležena.
Kao što je već navedeno, ovo brdo koje iz nekih delova grada izgleda kao piramida sa obodima od borove šume, se ranije zvalo Golič, jer su njegove strane bile ogoljene i razjedene erozijom. Zbog toga su se bujice često slivale niz brdo nekadašnjom rekom Odžinkom koja je proticala kroz istoimeno naselje i plavile Vranje, sve dok sadnicama bora i bagrema nisu pošumljene.
Tako su se „rodile“ tri teorije o novom nazivu Goliča. Prva, najmanje realna, je da je Borino Brdo dobilo takav naziv zbog pošumljavanja borom. Dosta Vranjanaca misli da je brdu „kumovao“ inženjer šumarstva Bora Nikolić, nekadašnji šef takozvane Šumske sekcije u Vranju, koji je rukovodio radovima na pošumljavanju. Međutim, većina se priklonila tome da je Borino Brdo još jedna lokacija u Vranju koja je dobila naziv po piscu Bori Stankoviću.
Mesto za goste i svitanja
Za razliku od ostalih vidikovca, verovatno ne postoji Vranjanac koji do sada nije posetio Pržar, nekadašnje izletište na planini Pljačkovica, uređeno od pre nekoliko decenija jer je izgrađen istoimeni, kultni hotel firme u državnom vlasništvu. Hotel i dalje radi, poznato je mesto za poslovne ručkove, seminare, porodične proslave i nedeljnu kafu, daleko od gužve u Brankovoj. Svi tamo vode one koji prvi put posećuju Vranje, popularan je „tag“ na Instagramu i jedna od omiljenih lokacija za fotografisanje mladenaca ili dočekivanje svitanja. Lako ga je pronaći na Google mapama i na desetak minuta je od centra.
Ovo izletište na oko 600 metara nadmorske visine je najverovatnije dobilo takvo usled celodnevne izloženosti Suncu. Početkom 20. veka (1906. godine) ovde je Društvo za pošumljavanje Pljačkovice i Krstilovice podiglo šumsku kućicu, a kasnije su Vranjanci dolazili na izlete i đurđevdanske uranke. Od oslobođenja 1945. godine, organizovani su i izleti i proslave 2. maja. Kasnije je izgrađen i već pomenuti hotel.
Sledeći izazov – Golem’ kamen
Iznad Vranja, između Pljačkovice i mesta Mečkovac nalazi se stena koju možete primetiti iz bilo kog dela grada, ako gledate desno od „repetitora“. Do stene se dolazi kroz naporniju planinarsku stazu nego što je ona do Borinog Brda, vidikovac još uvek nije dovoljno popularan, nema tabli sa pravcem za Golem’ kamen i kao takav ne postoji na Google mapama, ali su čitaoci Slobodne reči utiscima ubedili članove redakcije da ovom vidikovcu posvete posebnu, sledeću reportažu o „Instagramskim“ mestima Pčinjskog okruga.
Pročitajte više:
Dolina Pčinje kakvu ne znamo – Neobične zaštićene ptice i nastanak jedne države
