Školarci ispred ulaza u pozorište čekaju u redovima. Nekoliko ulica ispod, održava se književno veče posvećeno mladima. U danima kada javni servis građana, Radio-televizija Srbije (RTS), gasi redakciju dečijeg programa, Vranje je, bar na nekoliko dana, postalo centar kulture za decu i mlade.
Od 23. do 30. aprila, Vranje je bilo domaćin Festivala profesionalnih dečijih i pozorišta za mlade „Pajče“ i Književne nedelje za mlade. Jedno je „zasluga“ Javne ustanove Pozorište „Bora Stanković“, a drugo omladinskog udruženja Naš svet, naša pravila.
Tinejdžeri i mladi su imali priliku da razgovaraju sa četiri poznata autora za decu i mlade, dok je najmlađa publika uživala u predstavama dečijih pozorišta iz cele Srbije.
Književna nedelja ugostila je pisce iz Vranja i ostatka Srbije. Književnu nedelju otvorio je razgovor sa književnikom za decu i mlade, Stevanom Miloševićem, koji je govorio o važnosti mašte i književnost za pravilno odrastanje.
Književnica i dramaturškinja iz Vranja, Aleksandra Jovanović, predstavila je svoj roman „Ovo nije ljubavni roman“, dok je književnik Stefan Tićmi govorio o svom stvaralačkom radu. Poslednjeg dana književne nedelje spisateljica iz Požege, Marta Vesović, govorila je o svojoj zbirci „Vrisak“.
Na programu festivala „Pajče“ našle su se dečje predstave pozorišta iz Vranja, Prištine, Niša, Kruševca, Leskovca i Kraljeva. Festival je otvorila premijera „Dečak koji je prodao osmeh“ domaćeg ansambla, a na repertoaru su se našli naslovi poput „Čarobnjaka iz Oza“, „Hajdi“, „Carevog zatočnika“, „Priče o Tarzanu“ i „Bezimene i strašila“.
Uprkos navodima o gašenju dečjeg programa RTS-a, Vranje se bogatim dečjim programom pokazalo kao centar dečje kulture i obrazovanja.
„Upravi odbor RTS-a usvojio je odluku da se ukida redakcija dečjeg programa, samim tim Jelena Popadić Sumić, autorka ispolitizovane emisije Važne stvari, više nije urednica Dečijeg programa. Nema na čemu i drugi put!“, naveo je Predrag Azdejković na svom profilu na društvenoj mreži X.
U daljoj prepisci dodao je da je redakcija dečijeg programa prešla u kulturno-obrazovni.
Prethodno su radnici RTS-a saopštili da Jelena Popadić Sumić, autorka emisije „Važne stvari“ na RTS-u, više nije urednica Dečijeg programa RTS-a.
Radnici RTS-a okupljeni u borbi za objektivno izveštavanje oglasili su se preko Instagram naloga „Naš protest“, gde su objavili da je „upravni odbor RTS-a usvojio predlog direktorke Manje Grčić, ta da redakcija dečjeg programa kao takvi više ne postoji, čime joj je ugašena autonomija“.
Bajke, priče o Tarzanu i Džejn koje pričaju Filip Radivojević i Petra Dimitrijević iz Narodnog pozorišta u Leskovcu, „grade temelje“ budućih ljubitelja pozorišta.
„Kuća se gradi od temelja“, a u osnovi se nalazi razvijanje mašte kako na sceni tako i u književnosti i umetnosti, poručila je Petra.
„Na izgradnji ove kuće radi najiskrenija publika, koja nagradi ono što joj se svidi, ali koja slobodno galami kada očekivanja nisu ispunjena.To nije šablonski, to je zaista tako“, kaže Radivojević.
Za Vranjance ovi temelji postavljaju se na Festivalu profesionalnih pozorišta za decu i mlade „Pajče“. Tokom šest dana festivala, u najmlađoj ali „najmnogobrojnijoj“ publici Pozorišta „Bora Stanković“ možda su se našli neki budući „Bata Stojković, Gaga Nikolić, Egon Savin“.
Iako odlazak u pozorište možda jeste „privilegija“, kako ocenjuje Petra Dimitrijević, „pozorište, čitanje, ili bilo koja aktivnost ili umetnost vežbaju maštu i bude kreativnost“.
Za mlade, to iskustvo nije samo zabava — ono postaje prostor u kome uče da slušaju, tumače i preispituju svet oko sebe. Razvijanjem mašte pišu svoje priče i grade svoju budućnost.
Odlazak u pozorište pored zabave predstavlja i „edukativno isksutvo“, ono u mlade usađuje „vrednosti zajedništva“, budi potrebu za „analizom sveta oko sebe“, jednom rečju, podstiče na razmišljanje.
Takva atmosfera gradi se u pozorištu, u iščekivanju novih priča i iskustava. Pozorišno iskustvo kroz poznate priče i bajke ipak unosi novine jer deca „gledaju predsatve iz drugačije perspektive“.
Između dece koja imaju „privilegiju“ da redovno dolaze u pozorište i onih koji je nemaju, Filip primećuje paralelu. On bi voleo „da veruje da su deca slobodnija“, da umeju „da se izraze, kažu šta žele, da izmaštaju mnogo više stvari“ od dece koja ne idu u pozorište.
Dečje predstave uspešno prenose ova umeća, ove vrednosti na svoju publiku. Pored toga, one uče decu strpljenju. Tokom tih „40, 50 minuta, sat vremena“ koliko predstava traje, gradi se strpljenje koje je „danas veoma potrebno“.
„Spora“ književnost – velike poruke
Ono izmaštano često postaje deo scenske umetnosti, a upravo „maštanje i kreativnost počinju sa književnošću“, kazao je pesnik i veroučitelj iz Vranja Stevan Milošević.
Kao i sa pozorištem, susretanje sa književnošću važno je ostvariti u što ranijem periodu. Na taj način stvaraju se mladi koji „vole pisanu reč“, ali i „ilustracije koje uz nju dolaze“. Mlade generacije tako kao sasatavni deo svog života pronalaze prave načine za izražavanje.
Mladi sitču vrline čitanjem, življenjem književnih svetova, primećuje on.
„Najvažnije što stiču u vremenu bez ideja u kom nažalost živimo je upravo maštanje, radoznalost, traganje za inspiracijom, a to je ono najvažnije“, kaže naš sagovornik.
Misao je potrebno „oheruvimiti“, učiniti je lepšom iznutra. Na taj način književnost, poput pozorišne umetnosti, može da utiče na promene u društvu.
Kada se kao deca susretnemo sa književnošću, ona svetu u kom živimo dodaje nešto „više od osnovnih čula“. Ona nas tera da „kopamo po sebi i svojim mislima“. Na taj način ti novi svetovi koji decu i mlade čekaju u knjigama služe da probude radoznalost, koja je danas izuzetno potrebna i poželjna.
„Moja poruka, barem što se tiče Vranja i stanja ovde u kulturi i umetnosti, oni moraju da budu navika a ne izuzetak“, ističe on.
Na taj način deca i mladi počinju da žive umetnost, ne samo da se njom bave, ili da u njoj uživaju. Tu je velika razlika – živeti nešto, i živeti od nečega, dodaje naš sagovornik.
Smatra da je Vranje ostalo „unazađeno“ i da je potrebno mlade ljude vratiti u pozorišni „kolosek“ i ulagati u njih, dajući im prostor za delanje.
Prvi korak nalazi se u shvatanju važnosti rada sa mladima, kao što su upravo festival „Pajče“ i Književna nedelja za mlade.
Prošle godine Festival „Pajče“ održan je po prvi put. Ove godine prvi put je u Vranju održana Književna nedelja za mlade. Ovakvi projekti uspevaju da najmlađe generacije upute nazad na „kolosek“:
„Put od 70 kilometara do Leskovca bio je najbliža opcija za gledanje predstava nekog drugog ansambla“, kaže programski direktor vranjskog Pozorišta, organizatora Festivala „Pajče“, glumac Bojan Jovanović.
Festival je imao jedan konkretan cilj – da deci približi predstave iz drugih pozorišta i da podstakne kritičko mišljenje, razmišljanje o novim pitanjima, i nove uglove za analizu sveta oko sebe.
„Pajče“, kao i Književna nedelja nastojaće da nastave sa programom i u narednim godinama. Uz nove teme, nove prilike i aktivnosti, rad sa mladima u Vranju moći će da dovede do novih rezultata za mlade u gradu.
Naši sagovornici se slažu da je bitno omogućiti deci da se igraju, da ne odrastaju „pre vremena“, da maštaju, razvijaju zdrave navike i da se interesuju za kulturu i umetnost.
„Vrlo brzo dolazi trenutak kada ostaviš loptu na ulici i više je nikad ne pokupiš. Jednostavno odrasteš. Tu ne treba žuriti“, poručili su naši sagovornici.
Sadržaj je nastao u okviru projekta „We Hear You“ (Čujemo vas) koji portal Slobodna reč realizuje uz finansijsku podršku Fonda za pluralizam medija (Pluralistic Media for Democracy) organizacije Journalismfund Europe
