Umetnici se teško pomiruju sa partijskim knjižicama, što je još jedan od razloga zašto se budući stvaraoci verovatno neće vraćati u svoj rodni grad, u kojem ne mogu da egzistiraju van tog političkog sistema.
Vest o uvođenju novog smera za scensku i audio-vizuelnu umetnost u Gimnaziji „Bora Stanković“ u Vranju mogla bi se činiti kao pozitivan korak, s obzirom na moje lično interesovanje za umetnost. Međutim, ovaj potez ne izaziva očekivanu radost.
Zašto? U prilogu emitovanom na kanalu RTV Vranje, dana 4. aprila, iznet je sledeći stav: „Izučavajući scensku i audio-vizuelnu umetnost, koja je pre svega esencijalna, znači govorimo o jednom rastućem području, imajući u vidu potrebe tržišta i potrebe koje i te kako postoje u današnje vreme, mislim da će ovaj smer negde odgovoriti potrebama…“
Prvo, treba naglasiti da tržište rada ne prepoznaje umetnost kao relevantnu kategoriju, ne samo u Vranju, već u celoj zemlji, osim ako se ne radi o segmentu audio-vizuelne scene koju zastupa PINK.
Čak i u međunarodnom kontekstu, situacija sa umetnošću nije bajkovita, ali odluke su obično vođene mogućnostima koje pružaju, a ne samo potrebom za zapošljavanjem. Sve ovo bi možda imalo smisla da Grad Vranje ne sprovodi sistematsko uništavanje kritičkog umetničkog izraza i svega što predstavlja pravu kulturu i umetnost.
U prilogu se pominju „kompetentni“ predavači. Međutim, postavlja se pitanje koliko će zaista biti kompetentni? Da li će biti kompetentni na isti način kao prekvalifikovani i nedovoljno obrazovani kadar koji obitava u institucijama kulture Grada Vranja ili kao retki kompetentni pojedinci koji rade u teškim uslovima i donose odluke pod pritiskom?
Samo treba pogledati budžet za projekte iz oblasti kulture prošle godine, koji je iznosio svega 6 miliona dinara, isto koliko je izdvojeno za manifestaciju „Dani Vranja“, koja nema nikakve veze sa kulturom.
Takođe se pominje da će učenici ovog smera imati mogućnost upisa kako umetničkih, tako i tehničkih fakulteta. Naravno da će imati tu mogućnost, s obzirom na talenat mladih ljudi, pa i ja sam upisala Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu nakon završetka gimnazije.
Međutim, ključno pitanje je da li će ti mladi ljudi imati perspektivu u svom gradu? Većina njih neće. Neki će ostati tamo gde su studirali, neki će biti srećniji i otići dalje. Ali malo ko će pristati na poniženje koje Grad Vranje nudi.
I, na kraju, ne zaboravimo: umetnici se teško pomiruju sa partijskim knjižicama, što je još jedan od razloga zašto se budući stvaraoci verovatno neće vraćati u svoj rodni grad, u kojem ne mogu da egzistiraju van tog političkog sistema. Ono što Grad Vranje ima da predstavi u oblasti kulture zajedno sa „kompetentnim“ kadrom, veoma teško se može smatrati umetnošću.
