VRANJE – Malo ko je mogao da pretpostavi kada se prvi put pojavio COVID-19 virus decembra 2019. godine u Vuhanu u Kini da će par meseci kasnije čitav svet biti obuhvaćen ovom krizom, uključujući Srbiju i grad Vranje.
Srpska javnost je gotovo od samog početka bila obaveštana o dramatičnsoti situacije u Vuhanu, ali i bližim zemljama poput Italije, te se u februaru javila zabrinutost o tome da će se virus uskoro pojaviti u Srbiji. Stoga je u Predsedništvu Srbije 26. februara sazvana konferencija za medije na kojoj je između ostalih govorio i načelnik odeljenja za alergologiju i pulmologiju Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj ulici, dr Branimir Nestorović, koji je tom prilikom uveravao građane da nema razloga za brigu:
Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji. – rekao je Nestorović i poručio tada ženama u Srbiji da slobodno mogu u šoping u Italiju, a čitavu situaciju oko virusa nazvao besmislenom.
Prvi slučaj u Srbiji potvrđen je 6. marta kod muškarca iz Bačke Topole starog 43 godine. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je tom prilikom javnosti objasnio da je pacijent boravio više puta u Budimpešti kod sestre koja je takođe imala tegobe prouzrokovane ovim virusom.
Prethodna izjava doktora Nestorovića je naišla na veliku kritiku javnosti, a sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. marta na konferenciji u Palati Srbije izjavio da “niko nije rekao da je korona najsmešniji virus”, u trenutku već izmenjenog narativa u javnosti o ovom pitanju. Samo dva dana kasnije obrazovan je i Krizni štab za suzbijanje COVID-19.
Već 15. marta u Srbiji je najavljeno proglašenje vanrednog stanja i to kada je u Srbiji već bilo 55 pozitivna slučaja COVID-19, a ta odluka je konačno donesena narednog dana. Ovom odlukom prekinute su i sve izborne radnje za parlamentarne i lokalne izbore koji su bili planirani za 26. april 2020. godine. Četiri dana kasnije, 20. marta, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je proglasila pandemiju virusa COVID-19.
Među prvim u nizu mera koje su uvedene u Srbiji bile su one o zatvaranju obdaništa, škola i fakulteta do daljnjeg. Zatvorene su granice za sva lica osim za akreditovana lica i stranaca sa boravišnom dozvolom, a uvedena je i samoizolacija za od 14 do 28 dana za sva koji ulaze.
Takođe je od prvog dana vanrednog stanja uveden je i policijski čas koji se kako se kriza odvijala menjao. Najpre je bilo zabranjeno kretanje od 20 časova uveče do 5 ujutru, a onda je zabrana kretanja bila produžena – važila je od 17 časova do 5 ujutru. Građanima starijim od 65 godina u gradovima je prvo bilo preporučeno da ne izlaze napolje ako ne moraju, ali im je ubrzo uvedena i potpuna zabrana izlaska osim jednom nedeljno i to u rano ujutru kako bi mogli da odu u nabavku, dok su se naknadno posebne mere određivale za vlasnike kućnih ljubimaca i roditelje dece sa autizmom.
Vranje i COVID-19
Četiri dana pre nego što je bilo proglašeno vanredno stanje, u velikoj sali Gradske skupštine održana je vanredna proširena sednica Saveta za zdravlje čija je tema bila proglašenje pandemije od strane SZO. Na sednici su govorili gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković, zatim dr Svetlana Stojanović direktorka Zavoda za javno zdravlje u Vranju i epidemiolog dr Biljana Popović.
“Ovo je ozbiljno stanje sa kojim se sada suočavamo i kao lokalna samouprava i kao zdravstveni sistem moramo da pokažemo ozbiljnost”, rekao je tom prilikom Milenković,.
Istog dana kada je proglašeno vanredno stanje, gradonačelnik Milenković doneo je odluku o stalnom zasedanju Gradskog štaba za vanredne situacije, a tada se na sednici Gradskog veća formirao i Krizni štab s ciljem da koordiniše rad republičkih organa i Gradskog štaba, kao i da prati epidemiološku situaciju na teritoriji Grada Vranja.
Neke od mera koje je Gradski štab za vanredne situacije istog dana doneo bile su zabrane rada svih sportskih objekata kao i kladionica, zabrana rada svih kafića, noćnih klubova, dok je prvobitno bio dozvoljen rad bašti kafića i restorana uz obavezno pridržavanje bezbedne udaljenosti od najmanje jedan metar. Odeljenje za inspekcijske poslove Gradske uprave i Odeljenje komunalne policije su dobila zaduženja da sprovode preporuke i naredbe državnih organa i zaključaka Štaba za vanredne sitaucije.
Narednog dana su se desila i prva hapšenja zbog nepoštovanja ovih mera, pa su trojica vlasnika ugostiteljskih objekta u Vranju uhapšena i njima preti novčana kazna ili zatvor od tri godine. Policija narednih dana nije štedela ni vranjske zdravstvene radnike, pa su tako dvojica mlađih lekara uhapšena 20. marta, jer su zatečeni na ulici u toku policijskog časa, a istog dana su uhapšeni po jedan penzioner iz Vranja i Trgovišta, jer su prekršili uredbu o zabrani kretanja.
Vranje nije dugo moralo da čeka na prvi potvrđen slučaj COVID-19 virusa. Već 18. marta, premijerka Srbije i gradonačelnik Milenković su potvrdili da je jedan muškarac zaražen ovim virusom i to u trenutku kada je u Srbiji 89 ljudi bilo pozitivno na COVID-19 virus.
„Čovek je 1957. godište, boravio je u Češkoj. Hospitalizovan je u Nišu, u dobrom je stanju, a rade se ankete svih sa kojima je bio u kontaktu“, rekao je tada Milenković.
Određeno je da se pacijenti sa lakšim tegobama hospitalizuju na Infektivnom odeljenju vranjske bolnice, a da se oni sa komplikacijama transportuju za Klinički centar u Nišu. Takođe, krajem marta je određeno da se pacijenti zaraženi virusom smeštaju u zgradu stare Hirurgije.
Međutim, u istom tom periodu vranjsko zdravstvo bilo je u centru pažnje zbog jedne ostavke. Naime, upravnik Bolnice u Vranju i specijalista opšte hirurgije dr Saša Đorđević je 24. marta podneo ostavku. Đorđević, koji je na funkciji upravnika bio od 2018, nije se konkretno izjasnio o razlozima svoje ostavke, ali je za medije potvrdio da je u pitanju “neslaganje oko organizacije posla”.
„Ne bih o detaljima. Naravno da odluka nije od danas, razumljivo je da je u pitanju neslaganje i to mesecima unazad oko organizacije funkcionisanja i neminovno je došlo do ove odluke“, rekao je Đorđević.
Tih dana je vršena i ubrzana dezinfekcija grada raspršivanjem natrijum hipohlorita, a ostaće i zabeleženo da je Grad Kruševac donirao Vranju dve tone ovog dezinfekcionog sredstva. Dezinfekciju ulica su takođe vršili i pripadnici Centra atomsko-biološko-hemijske odbrane (ABHO) iz Kruševca i to po nalogu komandanta Kopnene vojske Srbije general potpukovnika Milosava Simovića, inače bivšeg komandanta Četvrte brigade Kopnene vojske stacionirane u Vranju.
Vanredna situacija je takođe uticala i na rad pijaca i maloprodjanih objekata. Gradsko veće je prihvatilo preporuku Gradskog štaba za vanredne sitaucije i 3. aprila donelo odluku u kome je radno vreme maloprodajnih objekta bilo od 7 do 15 časova i to u trenutku kada je poicijski čas počinjao od 17 časova. Ova mera je trajala sve do 21. aprila kada je radno vreme bilo produženo do 17 časova, a policijski čas do 18. Mera je za posledicu stvarala velike gužve ispred objekata, kao i posao policiji koja je održavala red. Pored toga, Gradsko veće je u skladu sa preporukama Vlade i preporukama Gradskog štaba za vanredne situacije, donelo 28. marta odluku o zabrani rada svih pijaca na otvorenom i zatvorenom prostoru.
Još jedna mera koja ju je Vlada Srbije donela početkom aprila bilo je uvođenje celodnevnih policijskih časova za vreme vikenda. Policijski čas bi počeo petkom u 17 časova, a završavao bi se ponedeljkom u 5 ujutru. Tako su građani Srbije i dočekali usrkšnje praznike s razlikom što tada policijski čas trajao do utorka, ukupno 84 sati. Sinod Srpske pravoslavne crkve je hteo da ovu meru ublaži zbog praznika što je stvorilo izvesne trzavice na relaciji Vlada i crkva. Izvesno je da će i narednog vikenda zbog prvomajskih praznika biti donešena ista mera.
Sa druge strane Eparhija Vranjska je pokazala više odgovornosti i izdala je saopštenje u kojem je odložila okupljanja vernika kod crkve svete Petke kod Belog mosta na Veliki Petak. Sama jutarnja služba i Sveta arhijerejska liturgija koju je služio Episkop vranjski Pahomije sa sveštenstvom bila je prenošena uživo na TV stanicama.
Transparentnost i neka čudna igra brojevima
Iz Vlade Srbije su na samom početku vanrednog stanja rekli da će biti u potpunosti transparentn prema javnosti i pozvali su javnost da ne širi razne lažne vesti i koristi situaciju u političke svrhe.
„Biće potpuna transparentnost. Slušajte šta kaže vlada, predsednik i struka“, rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić tada.
Međutim, u međuvremenu je nekoliko medija ukazivalo na probleme transparentnosti kada su u pitanju podaci o broju obolelih na jugu Srbije. Danas je pisao o tome da je Klinički centar Niš, kod koga se vrše testiranja uzoraka iz Niša i juga Srbije, prestao da daje bilo kakve informacije.
“Veb sajt niškog KC, na kojem su prethodnih dana mogli da se pročitaju podaci o broju i stanju hospitalizovanih pacijenata, sinoć je bio blokiran, a od danas se na njemu objavljuju samo kratka saopštenja Ministarstva zdravlja o broju obolelih u celoj Srbiji, u kojem nema bilo kakvih podataka koji se odnose na KC Niš, grad Niš, kao i jug Srbije, koji sa oko dva miliona stanovnika gravitira ka ovoj ustanovi”, pisao je Danas.
Ovo je značilo da je građanima juga i Vranja jedino bio dostupan sajt covid19.rs da se informiše o broju slučajeva i to pre svega za nivo Srbije. Kada je u pitanju Vranje, ni lokalni krizni štab nije se baš pokazao najsjanje. Pa je tako Danas pisao o tome da štab par dana nije obaveštavao broju obolelih u Vranju i takođe ukazao da nije držao nijednu konferenciju za medije, već je preko zvaničnog gradskog sajta informisao građane.
U svom prvom saopštenju o broju obolelih od 21. marta, saopšteno je da je na sedam testiranih uzorka troje bilo pozitivno na virus, a dva dana kasnije je bio još jedan pozitivan čime se broj obolelih popeo na 5, a poslato je još sedam uzorka na testiranje od kojih su svi bili negativni. Broj pozitivnih se povećao na 7 slučaja 27. marta, stajalo je u saopštenju. Gradska vlast je tek 3. aprila izdala saopštenje u kojem je navela da je 17 lica pozitivno na novi virus. Tri dana kasnije, na sajtu je saopšteno da je ukupno zaraženo 37 osoba, a da je 12 novih zaraženo u poslednja 24 časa, dok je dvoje preminulo.
Međutim, nakon 11. aprila informacije koje je dostavljala gradska uprava nisu se poklapale sa zvaničnim podacima sa sajta Ministarstva zdravlja o čemu smo i već pisali proteklih dana.
Tako na primer, u četvrtak 16. aprila na zvaničnom portalu Ministarstva zdravlja stojalo je da je broj obolelih u Vranju iznosio 54, a Služba za odnose s javnošću grada Vranja je objavila da je ukupan broj obolelih do 15. aprila iznosio 34, a da je 11 osoba izlečeno.
S obzirom da gradski krizni štab ne drži konferencije za medije i da sve informacije objavljuje na sajtu Grada Vranja i društvenim mrežama, javnosti je uskraćeno objašnjenje zbog čega se podaci koje gradska uprava plasira u javnosti ne poklapaju sa podacima koje stoje na sajtu MInistarstva zdravlja.
I sam sajt Ministarstva zdravlja kada je u pitanju Vranje davao kontradiktorne informacije o broju obolelih. Tako su na primer mediji poput N1, Jugpress i OK radija preneli 15. aprila da se Vranje nalazi na 9. mestu po broja obolelih sa 57 slučaja što potvrđuje i arhivirana verzija sajta Ministarstva zdravlja. Čak štaviše na verziji od 14. aprila stoji isti podatak da je u Vranju obolelih tog dana iznosio 57. Ovaj broj se zatim smanjio na 54 tek 16. aprila, dok je istovremeno gradska uprava davala za taj period još manje brojeve.
Nije poznato da li je u pitanju tehnička greška, ali su ovakvi podaci zajedno sa podacima koje javno saopštava gradska uprava Vranja dovoljni da stvore konfuziju u izveštavanju kod novinara što dale može voditi dezinformisanju javnosti o stvarnom stanju u gradu što u trenutku vanrednog stanja nije poželjno.
