BEOGRAD / VRANJE – Osnovna sporna pitanja u vezi sa Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima su vraćanje države u vlasništvo nad medijama i ovlašćenja Saveta za štampu, rečeno je na danas održanom panelu o tom nacrtu.
Advokat Veljko Milić naveo je da predlog da država može da osniva pravna lica koja ne smeju da koriste javnu pomoć i ne mogu da se bave delatnostima od javnog interesa znači da javna preduzeća ne mogu da budu osnivači medija, ali da sva druga pravna lica koje osniva država mogu da budu osnivači medija.
On je naveo da je slična situacija kada su u pitanju mediji čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina za koje je ocenio da „trpe najviše pritisaka svojih osnivača“ zato što osnivač imenuje organe upravljanja.
Milić je upozorio da će se ista situacija ponoviti ukoliko država bude imenovala organe upravljanja medija, kao što je predviđeno Nacrtom, jer će tako imati apsolutnu kontrolu nad medijima.
Direktor vesti TV Nova S Slobodan Georgiev ocenio je da je fokus rasprave o medijskim zakonima prebačen na novac, odnosno ko medijima daje novac.
On je rekao da za njega kada je novinarstvo u pitanju nije najvažnije pitanje ko medijima daje novac nego čemu služe mediji i kakva im je uloga u društvu.
Georgiev je naveo da vlast nikada nije odgovorila na pitanje kako vidi medije jer vlast kaže da vidi medije tako da „svi mogu da pričaju šta god hoće“.
On je ukazao da, kada god svako priča šta hoće, nema potrebe za Savetom za štampu jer „ako smo dali apsolutnu slobodu ne treba nam regulator“.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da je Savet za štampu unet u zakon tako da praktično potpuno obesmišljava smisao odredbe koju je predložio Savet a koja se odnosila na to da novac građana država ne treba da deli onima koji nisu u stanju da poštuju profesionalne standarde.
Ona je podsetila da rešenje koje sada postoji u Nacrtu znači da će podaci Saveta za štampu važiti samo samo za one medije koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu.
Novaković je ukazala da to znači da će mediji koji prihvataju nadležnost morati da poštuju Kodeks novinara Srbije jer inače neće dobiti novac, dok drugi mediji mogu da kažu da ne priznaju nadležnost i da mogu da krše Kodeks potpuno nekažnjeno.
Ona je istakla da je način na koji se u javnosti vodi rasprava o Savetu za štampu pokušaj da se obesmisli sve što je Savet do sada uradio i da se diskredituje značaj samoregulacije.
