VRANJE – Prvi slučaj zaražavanja virusom COVID-19 u gradu registrovan je 18. marta 2020. godine, a „jubilarnog“ 1.000-og zaraženog Vranjanca imali smo krajem jula. Novembar se još uvek nije završio, a već je ovog meseca registrovano 512 novih zaraženih. Tokom osam meseci i tri talasa epidemije u Vranju, korona je „spavala“ više od pet dana samo u jedanaest dana pre parlamentarnih i lokalnih izbora 21. juna i preko deset dana sredinom jula, kada su zbog preopterećenja sistema tokom drugog talasa u Srbiji rezultati PCR testiranja kasnili.
Tokom vanrednog stanja od 15. marta do 6. maja, za čije su uvođenje odluku „zajednički doneli“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, i takozvanog „prvog talasa“ epidemije, u Vranju je od posledica zaražavanja virusom COVID-19 zvanično preminulo petoro ljudi. Prvi smrtni slučaj zabeležen je 28. marta, kada je preminuo muškarac star 63 godine.
Pomenuti prvi talas u Vranju zvanično počinje 18. marta, kada je i registrovan prvi slučaj zaražavanja virusom COVID-19, i traje sedam nedelja, sve do 3. maja. U tom periodu je zvanično registrovan 71 zaraženi koji živi na teritoriji grada Vranja.
Aktiviranje ATD-a i „paviljonski“ princip
„Ključni momenat“, kako je i sam gradonačelnik dr Slobodan Milenković izjavio u intervjuu za portal Slobodna reč, bilo je aktiviranje Anti-tuberkuloznog dispanzera (ATD) Zdravstvenog centra Vranje i njegovo „pretvaranje“ u kovid ambulantu gde je od početka kovid krize u Vranju vršen prijem ljudi sa simptomima. Fizička odvojenost ATD-a od ZC, Hirurškog bloka, Doma zdravlja i Bolnice doprinela je da virus ne „uđe“ u bolnice.
U pomenutom intervjuu je naglasio prednost „zdravstvenog sistema nasleđenog iz socijalističkog vremena“ koji je u „normalnim“ okolnostima neadekvatan ali je od „velikog značaja“ tokom epidemija. Prokomentarisao je da ne zna „šta bismo radili da nije Hirurškog bloka“ i „gde bismo smeštali pacijente da već ne postoji stari paviljonski tip bolnice“ osvrnuvši se na epidemije pegavog tifusa, malarije i tuberkuloze, koje su bile uzrok da zdravstveni sistem funkcioniše u izdvojenim objektima.
„Primenili smo paviljonski princip u toku epidemije, što se pokazalo izuzetnim“ – rekao je tada Milenković.
„Da nije Vranja Srbija bi imala najbolji rezultat“
Drugi talas epidemije „zapljuskuje“ Vranje pojavom žarišta u zatvorenim kolektivima i fabrikama nakon 3. maja. Virus COVID-19 se od tada nije dao sve do kraja jula, kada je registrovan i „jubilarni“ 1.000-i zaraženi Vranjanac. Na osnovu zvaničnih podataka koji su dostupni javnosti, tokom „baksuznih“ 13 nedelja drugog talasa u Vranju, registrovan je 681 slučaj zaražavanja, a zvanično su preminule 23 osobe.
Kao što se može videti na grafikonu, tokom drugog talasa drastičan pad u broju novih zaraženih zabeležen je dva puta: u drugoj sedmici juna (8-14. jun) i u trećoj sedmici jula (13-19. jul). Nula (0) zaraženih, prema zvaničnim podacima državnih organa i zdravstvenih ustanova, Vranje je imalo u periodu od 8. do 18. juna, kao i od 11. do 21. jula.
Početak drugog talasa epidemije u Vranju obeležila je čuvena izjava predsednice Vlade Ane Brnabić o novom žarištu u Vranju i upravljanju krizom izazvanom epidemijom:
„Bez Vranja Srbija bi imala jedan od najboljih rezultata do sada“ – rekla je Brnabić 17. maja, preneo RTS.
Izborna oseka – Virus sredinom juna u „dubokom snu“
Zatišje u prvom slučaju je zabeleženo neposredno pre održavanja lokalnih i parlamentarnih izbora 21. juna, a u drugom slučaju zbog kašnjenja rezulatata testiranja i preopterećenja zdravstvenog sistema i laboratorija u kojima je vršena analiza uzoraka takozvanom PCR metodom. Kada je krajem jula „progledalo“ Vatreno oko u Nišu, rezultati su počeli da pristižu iz dana u dan.
Treći talas jača krajem juna, kada se nakon izbora beleži drastičan skok – u periodu od 22. do 29. juna, broj novih zaraženih penje se na 123 lica.
Dan od objavljivanja teksta Vranje čeka Vladin „amin“ za uvođenje vanredne situacije, gradonačelnik Milenković u ponedeljak, 29. juna, proglašava vanrednu situaciju, koja tehnički nije ni ukidana do danas, već su se mere smenjivale. Povećanje broja obolelih doprinelo je opterećenju zdravstvenog sistema u Vranju, a tokom jula je prosečan broj hospitalizovanih bio 130.
Najviše obolelih u vranjskim kovid bolnicama bilo je 14. jula (197 lica), kada je zabeležen i najveći pritisak na kovid ambulantu ATD. Novinarka portala Slobodna reč je u drugoj polovini jula zbog simptoma respiratorne infekcije bila na „licu mesta“, a reportažu „Lekari jedina svetla tačka, uslovi jezivi za sve“ iz ATD-a u jeku drugog talasa možete pogledati ovde >>>
Virus na godišnjem odmoru i novembarski „cunami“
Zdravstveni sistem postaje rasterećeniji, broj zaraženih počinje da opada početkom avgusta, a do kraja septembra zabeleženo je svega 94 novih zaraženih. Na po nekoliko dana beleže se novi zaraženi, ali celog septembra je na nedeljnom nivou broj jednocifren. Takvo stanje zadržalo se sve do 18. oktobra, kada broj zaraženih ponovo raste, da bi već u prvoj nedelji novembra (2-11. novembar) bilo registrovano čak 128 novih zaraženih.
Rekordna sedmica je prethodna, kada je od 16. do 22. novembra registrovano čak 240 Vranjanaca kod kojih je utvrđeno prisustvo virusa COVID-19. Uz rezultate uzoraka testiranih PCR metodom koji su pristigli nakon 22. novembra, od početka meseca do danas u Vranju ima 512 novih zaraženih. Podatke o preminulima objavljuje uprava Kliničkog centra Niš u svakodnevnom izveštaju o stanu u kovid bolnicama na jugu Srbije.
Prema ovim podacima, u vranjskim kovid bolnicama je tokom novembra od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminulo 14 lica. „Crni rekord“ desio se 5. novembra, kada je za jedan dan preminulo petoro. Trenutno je 100 obolelih hospitalizovano u vranjskim kovid bolnicama, među kojima je skoro polovina, tačnije 45 lica, na kiseoniku.
Prema dostupnim zvaničnim podacima o ukupnom broju preminulih u Vranju od početka epidemije, koje su objavljivali službenici Zavoda za javno zdravlje, Gradski štab za vanredne situacije i KC Niš, od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminulo je 47 osoba iz Vranja. Nezvaničan broj preminulih na osnovu navoda iz lokalnih i regionalnih medija je veći.
Nema više PCR testiranja, nema ni obećane laboratorije
Institut za javno zdravlje Batut je početkom novembra uputio zdravstvenim ustanovama u Srbiji novo uputstvo, prema kojem će antigenski testovi biti upotrebljavani kao alternativa PCR testiranju, uz napomenu da se moraju primeniti u prvih pet dana od pojave simptoma bolesti jer nakon toga više nisu precizni. Za razliku od prošle sedmice kada je u ATD-u uzorkovano i po stotinu briseva za testiranje PCR metodom, od petka 19. novembra je broj PCR uzoraka drastično smanjen, dok je započeto masovnije takozvano „antigensko“ testiranje.
Od petka 20. do ponedeljka, 23. novembra se zbog nekog od simptoma respiratorne infekcije u ATD po prvi put javilo 456 građana. U istom periodu je, tokom prvih i kontrolnih pregleda, PCR metodom testirano svega 10 građana, dok je urađeno 486 takozvanih „antigenskih“ testova i 84 „brzih“ testova.
PCR metoda se smatra „zlatnim standardom“ u dijagnostici jer serološki, takozvani „brzi“ testovi koji otkrivaju prisustvo antitela nisu dovoljno pouzdani, odnosno na početku bolesti oboleli ne razviju dovoljnu količinu antitela koju bi test mogao da otkrije.
Laboratorija za analizu uzoraka i utvrđivanje prisustva virusa COVID-19 PCR metodom, čije je otvaranje u Vranju još početkom avgusta najavila predsednica Vlade Ana Brnabić, još uvek nije otvorena. Šta su redakciji portala Slobodna reč o tome rekli nadležni u Vranju, možete pogledati ovde >>>
