fbpx
16.9 C
Vranje
utorak, 16.04.2024

[REDAKCIJSKI KOMENTAR] Čišćenje Markovog kaleta – Veliko „bravo“, i šta sad?

Odabrani članci

Redakcija
Redakcija
Pažljivo odabrana grupa uvek spremna da vas podseti na odgovornost za javno izgovorenu reč.

Jedan od najboljih pogleda na Vranje pruža se upravo sa lokaliteta na petnaestak minuta od centra, gde su ostaci utvrđenja Markovo kale, rastrgnutog između atraktivnih legendi i čekanja na uređenje. Da ponovimo „gradivo“ – neki veruju da su neimari tvrđave zaboravili da ostave otvor za vrata i tako unutra umrli od gladi. Neki istraživači spekulišu da je tvrđava postojala još u 6. veku za vreme cara Justinijana. Arheolozi pretpostavljaju da je imala kule od 30 metara.

Istoričari pominju bitne ličnosti iz srednjeg veka i vranjsku srednjovekovnu vlastelu. Mnogi je povezuju sa Kraljević Markom i imenovanjem planina Pljačkovica i Krstilovica. Čak se pominje i kao Golubićev grad. Sve pomenuto je i više nego dovoljno da Markovo Kale bude jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija Južne Srbije. Uređenja nije bilo na pomolu, a preko godinu dana nadležni Kale nisu ni pomenuli, sve do jutros, kada je iz Službe za odnose sa javnošću Grada Vranja saopšteno da je uz pomoć radnika JKP Komrad očišćen prilazni put do tvrđave, koji je bio u katastrofalnom stanju.

Kako i sami kažu, bilo je nekoliko divljih deponija u podnožju samog utvrđenja. Dva meseca otkad je postavljena na ovu funkciju, nakon nekoliko intervjua za lokalne medije u kojima generalno govori o turizmu u Vranju, Izabela Savić, članica Gradskog veća zadužena za turizam, konačno se pojavljuje među saopštenjima Gradske uprave. Nastupa konkretnom akcijom – čišćenjem puta i apeluje na građane „da se ponašaju odgovorno prema životnoj sredini, turističkim potencijalima, ali i prema značajnim spomenicima, svedocima prošlih vremena“. Bravo.

Na osnovu rešenja o zaštiti Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture tadašnje Narodne republike Srbije, Kale je još 18. marta 1969. godine uvršteno u kategoriju kulturno-istorijskih spomenika od velikog značaja. Loše stanje je evidentno – loša infrastruktura i nedostatak finansijskih sredstava za uređenje. Od poslednjih arheoloških istraživanja, skoro uopšte se na ovom lokalitetu nije radilo. Prošle godine je, tada pomoćnik gradonačelnika Vranja za urbanističke poslove, a sada takođe član Gradskog veća Slavoljub Stojmenović ipak pomenuo lokalitet u medijima, i posebno naglasio mogućnost korišćenja fondova takozvanog IPA programa prekogranične saradnje Srbije sa Bugarskom. Kako je rekao, „grad je identifikovao projektni predlog revitalizacije i uređenja Markovog kaleta sa aktivnostima na daljoj promociji bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, za apliciranje u budućem periodu“.

A onda je mrmot zavio čokoladu u foliju. Tu u podnožju tvrđave, mogao je da bira i boju.

Jednostavno rečeno, Grad zna za program i fond koji može da iskoristi za dobijanje finansijskih sredstava, i ima u vidu da u nekom budućem periodu aplicira. Za sada je to – najava u medijima. Sredstvima iz prvog poziva IPA programa je, na primer, rekonstruisana tvrđava Momčilov grad u Pirotu, simbol ovog grada. Radovi su trajali 16 meseci, a Pirot je za rekonstrukciju tvrđave dobio više od 400.000 evra.

Ne možemo da ne pohvalimo čišćenje, ali ako ostane na tome i jednom saopštenju, više će ličiti na „mazanje“ očiju. A zamislite samo da u biografiji diplomirane ekonomistkinje i većnice za turizam pored angažmana u Holding kompaniji Jumko i iskustva u Turističkoj organizaciji grada Vranja stoji „u vreme kada je Izabela Savić bila članica Gradskog veća zadužena za turizam, sredstvima iz EU fondova rekonstruisana je tvrđava Markovo kale“.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci