Pišu: Dejana Cvetković, Sanja Petrov
VRANJE – Na teritoriji Vranja i Vranjske Banje ima 400 žičanih kontejnera koji su predviđeni isključivo za odlaganje plastike i samo njihovo postojanje donekle utiče na svest ljudi da odvajaju plastičan od ostalog otpada. Istovremeno, prema zvaničnim podacima JKP Komrad, u vremenskom periodu od pet godina nije zabeležen drastičan porast količine reciklirane plastike, što govori da ima mnogo prostora za uticanje na navike Vranjanaca kada se radi o odvajanju otpada, makar plastike.
Jedna od autorki ovih redova pored kante u kuhinji i toaletu, na nedeljnom nivou najmanje dva puta u žičani kontejner za odlaganje plastike ubaci dve pune PVC kese za smeće u kojima su plastična pakovanja proizvoda bez kojih je teško zamisliti moderan život. Zbog toga često nailazi na začuđene poglede poznanika i prijatelja, najčešće onih koji nisu imali priliku da provode vreme u zemljama gde je odlaganje kućnog otpada regulisano na takav način da svako domaćinstvo ima najmanje 3 kante za odlaganje, jer su takvi zakoni i još važnije – takve su navike.
Kako za portal Slobodna reč kaže izvršna direktorka JKP Komrad Nela Cvetković, najveća količina otpada koji se u Vranju stvara je komunalni u koji spada onaj iz domaćinstava, onaj koji nastaje čišćenjem javnih površina i onaj koji je po svojstvima i sastavu sličan otpadu iz kuća i stanova, ali nastaje u privredi, odnosno ustanovama i uslužnim delatnostima.
Komrad sakuplja i selektuje, te upućuje na dalju reciklažu. Kao što je već na početku teksta navedeno, na teritoriji Vranja uključujući prigradske seoske mesne zajednice i Gradsku opštinu Vranjska Banja, ima 400 žičanih kontejnera u kojima se odlaže PET ambalaža (polietilen teraftalat, vrsta plastike koja se najviše koristi). Ovo JKP sa većinom privrednih i trgovinskih subjekata ima potpisane ugovore o otkupu ambalažnog otpada (karton, PET i staklo), navodi Cvetković.
U kontejnerima za reciklažu nađe se „svakakav otpad“
Kako objašnjava, ambalažni otpad se vozi na deponiju Meteris, „gde se odlaže na adekvatan način“, a reciklabilne komponente otpada se posebno skupljaju i upućuju na takozvano baliranje, kako bi se mogućnost kontaminacije svela na minimum. Nakon perforiranja i baliranja, ova vrsta otpada se predaje Sekopaku koji ga upućuje na dalju reciklažu. Isti je slučaj i sa otpadnim gvožđem. Otpad koji nije reciklabilan deponuje se na telo deponije Meteris, sabija kompaktorom i buldozerom i na kraju svakog radnog dana posipa tankim slojem zemlje, dodaje ona.
Komrad na samoj deponiji ima dva sakupljača PET ambalaže, kojima mesečno plaća odvojenu količinu iz komunalnog otpada.
Upitana da li Vranjanci imaju naviku da otpadaju otpad, kakva im je svest i da li se to menja u odnosu na prethodne godine, ističe da je trenutno jedini vid primarne selekcije otpada koji može da se obavlja u Vranju upravo odvajanje PET ambalaže.
„Naši sugrađani imaju svest o tome, s obzirom na to da imamo žičane kontejnere na velikom broju lokacija. Kad je u pitanju staklena ambalaža, imali smo u više navrata akcije za odlaganje ove vrste otpada koje su na dnevnom nivou bile uspešne, ali kad ostane kontejner na nekoj lokaciji duže vreme, bude napunjen svakakvim otpadom“ – kaže Cvetković.
Komrad od reciklaže godišnje zaradi do 5 miliona dinara
Prema zvaničnim podacima dostavljenim našoj redakciji, u periodu između 2015. i 2020. godine, nije zabeležen drastičan porast količine reciklabilnih komponenti koje je JKP Komrad sakupio na teritoriji grada Vranja.
Tako je, na primer, u 2015. godini sakupljeno 1.118 tona plastičnog ambalažnog otpada, naredne godine 1.189, u 2017. godini ta cifra je 1.123, u 2018. godini 1.113 tona plastike, u 2019. je sakupljeno 1.345 i u 2020. godini 1.352 tona. Nismo dobili podatke za 2021. godinu. Najveći porast beleži se kada su u pitanju papir i karton, naime u 2015. godini sakupljeno je 1.256 tona reciklabilnog papira i kartona, dok je cifra za 2020. godinu 1.842 tone.
Generalno, kada se uporedi količina reciklabilnog papira i kartona, ostale plastike, plastičnog ambalažnog otpada, stakla i metala, u 2015. godini sakupljeno je 3.540 tona, u periodu između 2016. i 2018. godine brojka nije prešla 3.800 tona, dok se u 2019. i 2020. beleži porast, te je u toku 2020. godine sakupljeno 4.557 tona reciklabilnih komponenti.
„JKP Komrad ima prihode od separacije otpadne ambalaže koju upućuje na dalju reciklažu na godišnjem nivou u visini od četiri do pet miliona dinara“ – dodaje Cvetković.
Šta Komrad preduzima da „natera“ građane na reciklažu
Prema rečima Nele Cvetković, Komrad je „u više navrada radio edukacije sa sugrađanima“, ali i sa PU Naše dete, svim osnovnim i srednjim školama i Visokom školom strukovnih studija. Radi se o nekoliko edukativnih projekata, u okviru kojih su postavljene kante za PET ambalažu u predškolskim ustanovama, ali je i u saradnji sa Sekopakom podeljeno 170 kanti za PET i staklenu ambalažu svim HORECA objektima u gradu (hoteli, restorani i kafići), kaže ona.
U maju prošle godine je preko IPA II Programa prekogranične saradnje Srbija – Severna Makedonija 2021 – 2027, Komrad otpočeo projekat koji podrazumeva izradu katastra divljih deponija na teritoriji grada Vranja, kako bi se pristupilo njihovom uklanjanju, a plan je postavljanje još 20 polupodzemnih kontejnera, ozelenjavanje dve lokacije u gradu i opremanje infrastrukturom za selektivno odlaganje otpada.
„Intenzivna edukacija stanovništva obavljaće se svih 18 meseci koliko projekat traje. Iste aktivnosti se paralelno odvijaju na teritoriji grada Skoplja i nadamo se značajnoj razmeni iskustva“ – najavjuje.
Plastika deo velikog izazova Srbije pred vratima EU
Još od devedesetih godina prošlog veka, Evropa je imala politiku za rešavanje zagađenja od plastike, a ne tako davno, 2018. godine, Direktiva o ambalažnom otpadu je izmenjena na način da su ciljevi za reciklažu plastične ambalaže povišeni više od dva puta, odnosno sa 22,5 odsto na 55 odsto do 2030. godine.
Štetu koja nastaje od plastike postepeno mogu otkloniti svest građana, adekvatna infrastruktura, dobri zakoni i njihovo sprovođenje. Na osnovu podataka iz Izveštaja agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se reciklira oko 27 odsto plastičnog otpada.
Kako bi se u kontekstu evropskih integracija Srbija uskladila sa evropskim standardima (uslov za članstvo), ova brojka mora biti znatno veća, jer i nepoštovanje pravila EU nakon dostizanja članstva može značiti novčane kazne za našu zemlju.
Osam godina od početka pregovora sa EU Srbija gotovo da nije ostvarivala ikakav napredak u usklađivanju sa politikama EU iz oblasti ekologije, a Poglavlje 27 koje se odnosi na ekologiju jedno je od najzahtevnijih i najskupljih u procesu pristupanja. Ovo poglavlje osam godina nije ni otvoreno, a nakon promene metodologije, svrstano je u takozvani Klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost, kojim su obuhvaćena poglavlja koja se tiču transporta, energetike, kao i zaštite životne sredine i klimatskih promena. Klaster 4 otvoren je konačno sredinom decembra prošle godine, nakon dve godine pauze u procesu EU integracija.
„Nakon otvaranja poglavlja, Srbija bi trebalo da završi usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti životne sredine i da unapredi primenu. Prioritetne oblasti su ambiciozni Nacionalni integrisani energetski i klimatski plan, striktno poštovanje pravila o proceni uticaja na životnu sredinu, povećana ulaganja u sektorima, uključujući smanjenje otpada, separaciju i reciklažu. Rad na poboljšanju kvaliteta vazduha i vode bi trebalo da se ubrza, uključujući postepeno izbacivanje uglja“ – stoji u dokumentu EU o četvrtom klasteru.
Svakako, radi se najpre o rešavanju sopstvenih ekoloških problema, a u te svrhe je u poslednjih 15 godina EU u Srbiji uložila više od 435 miliona evra i još 200 miliona evra za sufinansiranje Srbije, čime ukupan iznos dostiže preko 655 miliona evra.
Pročitajte više:
10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa
