VRANJE / SURDULICA / NIŠ – Od 1.308 zaposlenih u Zdravstvenom centru Vranje, svega 104 se po poslednjim podacima ZZJZ prijavilo za vakcinaciju protiv virusa COVID-19. Iako je načelnik Hirurgije dr Igor Stojanović prvi dao pozitivan primer, interesovanje vranjskih lekara za zaštitu od kovida je poražavajuće. Dok „lekari koji su protiv medicine“ odbijaju vakcinu, neki je biraju po zemlji u kojoj je nastala i „čekaju rusku“. Mladi lekari sa prvih linija fronta poručuju: zdravlje nema nacionalnost, svaka odobrena vakcina – je dobra vakcina.
Jedna od retkih dobrih stvari koje su išle s epidemijom i formiranjem kovid ambulanti i bolnica je šansa za lekare novih generacija da zadobiju poverenje i poštovanje građana. Pacijenti koji su prošli kroz kovid sistem imaju primedbe na opremljenost, dugačke redove, organizaciju kada je prijem u pitanju, ali većina lekare naziva „svetlom tačkom“.
Pored entuzijazma i spremnosti da pomognu obolelima, mnogi su i svoje privatne profile na društvenim mrežama koristili da savetuju, podignu svest, apeluju, objasne, daju primer. Redakcija portala Slobodna reč razgovarala je sa troje lekara „nove generacije“ iz Surdulice, Vranja i Niša, ovog puta o značaju vakcinacije.
Svakog dana vide smrt a plaše se vakcine
Koordinator Kovid bolnice u Surdulici dr Marko Dinčić, specijalizant interne medicine, koji je nakon završetka studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu na istom počeo da radi kao asistent, se na početku kovid krize vratio u rodni grad, „napustio“ katedru i ušao u kovid sistem.
Uz poruku da nijedna vakcina ne može biti štetnija od bolesti i da mesecima gleda kako ljudi umiru i gleda bol onih koji su ostajali bez daha, kao i njihovih najbližih, 9. januara je objavio da je primio vakcinu protiv COVID-19.
Kako dr Dinčić kaže za portal Slobodna reč, svi su svesni činjenice da je jedini izlaz i jedini način „da pobedimo ovaj virus“ upravo vakcinacija, ali ga posebno zabrinjava činjenica da je mali odaziv zdravstvenih radnika iz kovid bolnica.
Svakog dana gledaju ljude kako se bore i umiru od kovida, a plaše se vakcinacije – započinje dr Marko Dinčić.
Dodaje da bi svaki lekar trebalo da se uzda u svoju struku i da se nje drži – hirurg da operiše, ginekolog da porađa, a imunolog, virusolog i farmakolog da odluče i da kažu da li je vakcina bezbedna i efikasna. Ističe da je on samo sledio ljude iz struke koji su dali zeleno svetlo za vakcinu, kao i da je dana kad se vakcinisao bio srećan jer je „shvatio da je to početak kraja“.
Osvrnuo se i na detinjstvo „kada smo se hvalili roditeljima kako nas ništa nije bolelo“ i masovnu vakcinaciju u školama, pitajući se kako nešto što je kroz istoriju spašavalo čovečanstvo, odjednom postaje tako „opasno“.
Upitan da prokomentariše to što neki prave razliku u vakcinama na osnovu zemlje u kojoj su nastale, napominje da je svaka odobrena vakcina dobra vakcina i da su one trenutno dostupne napravljene po najnovijim tehnološkim dostignućima. Opovrgao je i mit da vakcine puno koštaju:
Koliko se samo potrošilo oko zaštitne opreme, vakcina je najjeftinija – zaključuje.
Mali broj lekara upućen u delovanje vakcina
Da sve zavisi od pojedinaca, i da ima onih koji „nisu bili dobri đaci i preskočili su koju stranicu“ te nisu najbolje shvatili materiju, kaže Vranjanka, vojni lekar dr Ivana Đorđević. Napominje da ima zdravstvenih radnika koji iz nekog razloga ispoljavaju revolt prema vakcinaciji, ali i da „na sreću“ ima onih koji pokušavaju da „promene svest prosečnog Srbina“.
Ipak, ističe da je lični primer diskutabilan, jer sve mnogo više zavisi od pacijenta i lekara koji bi trebalo da zadobije njegovo poverenje. To nije, kako kaže dr Đorđević, lak posao i zahteva puno vremena.
Vremena, nažalost, često nema. Ja se lično trudim da svojim pacijentima na najplastičniji mogući način pojasnim vakcinaciju – započinje.
Prema njenim rečima, neophodno je jednostavno pacijentima objasniti šta je sama vakcina, kako je napravljena, kako funkcioniše, šta se i na koji način dešava u organizmu nakon aplikacije, koji su benefiti, koja su moguća neželjena dejstva itd. Doktorki često postavljaju pitanje „A jeste li je Vi primili“, te se dešava da nakon njenog potvrdnog odgovora „dobar deo pacijenata prihvati da se vakciniše“.
Podseća da je sada aktuelna i vakcinacija protiv sezonskog gripa, koja je „ogolila“ problem sa poverenjem i neupućenošću građana. Vakcine koje se koriste su Torlakove, a veliki broj pacijenata je „skeptičan“.
Kako objašnjava, od priče „želimo naše vakcine, ne želim ništa što je stranac proizveo u sebe da unesem“ do toga da se isti ti ljudi pitaju „otkud sada Torlak u celoj priči“.
Te predrasude su apsurdne, jer je 90 odsto lekova koji se redovno prepisuju proizvedeno od strane inostranih farmaceutskih kuća, i to je ljudima u redu „jer je to samo tableta“ – kaže dr Đorđević.
Ističe da sve to zahteva „mnogo, mnogo objašnjenja i strpljenja“, i da je situacija „tek zbunjujuća“ za pacijente kada se govori o vakcinama protiv COVID-19. Čini joj se da narodom vlada određena doza straha od nepoznatog, te da lični primer mora da bude zasnovan na naučnim činjenicama, nikako na ubeđenjima.
Lično mislim da je jako mali broj lekara upućen u mehanizme delovanja vakcina. Ako uspem da svom pacijentu pokažem da ja razumem, a onda mu objasnim da i on razume… možda je to najbolji lični primer koji mogu da dam – ističe dr Đorđević.
Dodaje da se sve ostalo čini manje efikasnim, i da nije dovoljno samo pokazati dokaz o vakcinaciji jer se može dobiti povratna informacija „pa dobro, ona je primila, ja neću, svako ima pravo izbora“.
Zdravlje nema nacionalnost
Da li će mladi lekari ličnim primerom „spasiti svet“ zavisi od lekara, ali i od sveta, dodaje i nada se da će ubeđenja u gomile teorija zavere da se promene, što smatra velikim korakom.
Internista iz „crvene“ kovid zone dr Dejan Hristov nije iznenađen slabim odzivom za vakcinaciju u Srbiji, ali priznaje da je razočaran u struku „koja je pala na velikom testu“. Ističe da se narod uzda i ugleda na lekare, koji bi trebalo da poštuju naučne dokaze i kritičko mišljenje, a ne da šalju takvu jednu poruku.
Užasava me preovlađujući stav „čekam rusku vakcinu“. Ako biste ih pitali „A zašto?“, ne biste dobili argumentovan odgovor. Da ne bude zabune, moj stav je jasan: primio bih u Srbiji bilo koju od ponuđenih vakcina. Ako bi i ostali slično razmišljali, brzo bi pobedili ovu pošast i nastavili sa normalnim životima – napominje dr Hristov.
Napominje da zdravlje nema nacionalnost i komentariše da Rusi još uvek nisu objavili svoje istraživanje, kao što je to uradio Pfizer -BioNTech, što je „jedan od razloga zašto je Svetska zdravstvena organizacija upravo Fajzerovu vakcinu odobrila, kao pre njih i američki FDA, uz Modernu.
Gledajući zvanične podatke, kaže dr Hristov, ubedljivo je najveća stopa vakcinacije protiv COVID-19 u Izraelu, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, SAD-u, Velikoj Britaniji: „Hvatate nit, nadam se?!“ – dodaje.
Ostaje nam da se nadamo da će Grci na more da nas puštaju samo sa dokazom o vakcinaciji. Onda nam ni Izrael neće biti ravan – zaključuje.
Poraz struke i u Vranju – Za vakcinu se prijavilo 104 od 1.308 zaposlenih
Prema zvaničnim podacima Zavoda za javno zdravlje dostupnim na dan 11. januar, 104 zdravstvena radnika iz Zdravstvenog centra Vranje su se do sada prijavila za vakcinaciju protiv virusa COVID-19. Radi se o 42 zaposlena u jedinicama intenzivnog lečenja i hirurškim odeljenjima ne-kovid bolnica, potom 17 osoba iz ostalih službi Doma zdravlja, 14 zaposlenih u Kovid bolnicama, 12 sa ostalih odeljenja ne-kovid bolnica Opšte bolnice, 10 iz Kovid ambulante, 6 zaposlenih u laboratorijama za direktnu dijagnostiku COVID-19 i institutima za javno zdravlje i troje iz jedinica intenzivnog lečenja u kovid bolnicama. Kako nam je saopšteno iz Zdravstvenog centra, ukupan broj zaposlenih je 1.308. Nezvanično, veliki broj zaposlenih takođe „čeka rusku vakcinu“.
