BEOGRAD / VRANJE – Nakon Apela 212 srpskih intelektualaca, među kojima je i nekoliko javnih ličnosti poput muzičara Bore Đorđevića i književnika Matije Bećkovića, o „zaustavljanju“ Zakona o istopolnim zajednicama čiji je nacrt u pripremi, a regulisaće odnose unutar zajednice ali ne i brak i usvajanje dece, Zakon je podržalo više od 1.600 predstavnika akademske i profesionalne zajednice.
Podsećamo, postupak pripreme propisa koji bi regulisali oblast istopolnih partnerstava otpočelo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na čelu sa Gordanom Čomić, a u toku su javne konsultacije i izrada nacrta teksta Zakona, na osnovu datih polaznih osnova teksta.
Ministarka je još pre nekoliko nedelja precizirala da usvajanje ovog Zakona ne znači sklapanje braka između istih polova i usvajanje dece, već bi on trebalo da uredi prava i obaveze te zajednice.
Ovaj „ljudsko-pravaški zakon“ će se prema najavama Ministarstva naći pred poslanicima do kraja prolećnog zasedanja, i nema veze sa porodičnim zakonom već uređuje prava i obaveze zajednice u kojoj su ljudi koji imaju „lično svojstvo da žele da žive osobom istog pola jer je vole“.
1.600 umetnika, naučnika, novinara…
Kako prenosi Danas, među ličnostima koje su podržale usvajanje Zakona su reditelji Srđan Dragojević, Stevan Filipović i Stevan Bodroža, Janko Baljak, redovni profesor na FDU, glumica Bojana Maljević, pisac Vladimir Arsenijević, karikaturista Dušan Petričić, advokat Božo Prelević, istoričari Milivoj Bešlin, Dubravka Stojanović i Radina Vučetić, profesorka Biološkog i Filozofskog fakulteta Biljana Stojković, profesorka Jelisaveta Blagojević, profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Marijana Pajvančić itd.
Ističe se da je velika podrška LGBT osobama stigla je i od novinara i novinarki: Nedima Sejdinovića, Dinka Gruhonjića, Norberta Šinkovića, Željka Bodrožića, Danice Vučenić, Jovane Gligorijević, Antonele Rihe, Tamare Skrozze itd.
Referendum nije opcija za ovakav zakon
Veliki broj čitaoca nacionalnih portala koji prate proces donošenja Zakona o istopolnim zajednicama ali i portala Slobodna reč u komentarima ispod objava insistiraju da bi građani njegovo usvajanje trebalo da „odobre“ na referendumu. O tome smo prošlog meseca razgovarali sa Dragišom Calićem iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM)
Kako je tada Calić objasnio za portal Slobodna reč , Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na referendum, jasno propisuje da predmet referenduma ne mogu biti zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, što je ovde slučaj.
Stav Komiteta pravnika za ljudska prava je da ovakav zakon ni u kom slučaju ne bi trebalo da se nađe na referendumu, kao i da se tekstom polaznih osnova za izradu nacrta ovog zakona, ni na koji način ne zadire u prava svih drugih građana.
„Ako vam se ne sviđa istopolna zajednica, ne živite u njoj“
Da regulisanje prava i obaveza ljudi koji žele da žive u istopolnoj zajednici ne zadire u prava svih drugih građana, ministarka Čomić je još jednom jasno dala do znanja u jučerašnjoj izjavi tokom gostovanja u emisiji N1 Studio Live.
Prema njenim rečima, u Srbiji postoji grupa medija, ljudi i organizacija koje imaju jasan stav da ne sme biti braka i ne sme biti usvajanja dece. Kako dodaje, kada tim ljudima kažete da se ne radi o tome, oni „odmahuju rukom jer nemaju temu“, a grupu ljudi koja želi da LGBT zajednica bude nesrećna, treba pitati „Zašto to želite?“.
„Zašto želite da budu cimeri? Ako vam se ne sviđa istopolna zajednica, nemojte živeti u njoj. Nisu ljudi teritorije, ljudi su svi ljudska bića, i ovaj zakon omogućava da i žene i muškarci i pripadnici istopolnih zajednica žive ljudska prava zapisana u Ustavu Srbije“ – rekla je Čomić za N1.
Kako je dodala, Ministarstvo je javno pozvalo na dijalog potpisnike pomenutog Apela 212 srpskih intelektualaca, da porazgovara o njihovim predlozima. Trebalo bi da pred poslanicima Narodne skupštine Srbije u maju na prolećnom zasedanju budu sva tri zakona – o istopolnim zajednicama, o zabrani diskriminacije, i rodnoj ravnopravnosti. Pomenuti apel protivi se donošenju svih ovih zakona.
Zbog toga ministarka Čomić smatra da potpisnici ovog apela „odriču pravo ženama Srbije da imaju identitet“: „…da ne govorim o nasilju nad ženama…drugi deo apela je rpedlog da nema ovog jednog zakona nego da se prava i obaveze istopolnih zajednica rešavaju u sektorskim zakonima“ – dodaje ministarka.
„Važno je da ljudi koji različito misle uporede činjenice. Ovim zakonom nije regulisan brak i nema regulisanja usvajanja dece, to su teme porodičnog zakona, ovo je ljudskopravaški zakon“ – podvlači.
Kada se nacrt Zakona o istopolnim zajednicama bude našao na dnevnom redu narodnih poslanika, ne sumnja da će biti amandmana, a da li će biti vređanja, zavisi od predsedavajućeg, dodaje ministarka Čomić.
Očekuje da svaki narodni poslanik ima svoje argumente za glasanje za ili protiv, i ističe da je „duboko privržena obavezama i pravima poslanika“.
„Želim detaljnu pravu raspravu, jer duboko poštujem posao koji rade narodni poslanici. Očekujem živu raspravu i volju izraženu svakog od poslanika da za zakone glasa ili ne“ – rekla je ministarka Čomić.
Poslanici iz Vranja bez odgovora na pitanja portala Slobodna reč
Podsećamo, portal Slobodna reč već se u februaru obratio za komentar o najaveljenom Zakonu predstavnicima svih građana u Skupštini, narodnim poslanicima iz Vranja Slaviši Bulatoviću i Milanu Iliću.
Iako u izlaganjima u Skupštini često ima poseban osvrt na vladavinu prava, Bulatović, i sam po struci pravnik, obično do sada otvoren za izjave tada je bio bez komentara na upit:
„Da li je srpsko društvo spremno za ovaj Zakon? Da li ste upoznati sa polaznim osnovama teksta ovog Zakona, i da li ćete glasati za usvajanje?„.
Povratnu informaciju u vezi komentara o donošenju ovog zakona tada nismo dobili i od narodnog poslanika Milana Ilića, predstavnika mlađe generacije iz redova poslanika liste AV-ZND.
Pročitajte više:
Pitali smo poslanike iz Vranja šta misle o Zakonu o istopolnim zajednicama
