VRANJE / NIŠ / BEOGRAD – Za razliku od njihovih starijih prijatelja koje nazivaju „baksuznom generacijom“, jer su odrastali uz ratove, inflaciju, recesiju, masovna otpuštanja njihovih roditelja i tranziciju koja nikako da se završi, čini se da generacija Zed, odnosno oni rođeni posle 1997. godine, ima malo više nade u sebe i društvo koje je okružuje. Često etiketirani kao nezainteresovani za klasično obrazovanje, zapravo imaju potrebe da se „iscimaju“ za bolju budućnost. Za portal Slobodna reč priča nekoliko pripadnika Gen Z, a da bismo ih bolje razumeli, razgovarali smo i sa prof. dr Dušanom Todorovićem sa Departmana za psihologiju Univerziteta u Nišu.
Ono što je svima zajedničko je mnogo otvoreniji um, svest o drugim ljudima, očuvanju životne sredine, različitostima, ali i želja za dobro plaćenim poslom koji će se raditi uz fleksibilno radno vreme ili od kuće.
Prava je retkost čuti od pripadnika Gen Z da želi posao u nekoj većoj korporaciji, „od devet do pet“. Za razliku od milenijalsa (rođeni između 1981. i 1996. godine), koji su pristajali na manje početničke plate, većina njihovih „naslednika“ ima mnogo veće standarde.
„Lagala bih kada na prvom mestu ne bih stavila da očekujem visoku platu koja je u skladu sa obrazovanjem i sa dodatnim kvalifikacijama i sposobnostima koje mi stvarno mnogo više stičemo nego generacije pre nas. Čini mi se da većina nas želi manju formalnost i rigoroznost na poslu, fleksibilnije radno vreme, mogućnost rada od kuće, kao i više poslovnih putovanja“ – kaže naša sagovornica Nevena Stošić.
Upitana o prioritetima u životu, kaže da je najviše usmerena na usavršavanje, te da se trudi da pored formalnog obrazovanja omogući sebi prilike za češća putovanja i bude što više uključenija u društvo.
Na kraju dana si sam sa sobom, poručuje naša druga sagovornica Katarina Stojiljković, koja kaže da je „prioritet samoj sebi“.
„Sledeći prioritet mi je porodica, a onda na kraju dolazi karijera u smislu posla ili plesa. Trenutno mi je najbitnije da se više posvetim radu na sebi ali i da nađem vremena za odmor“ – kaže ona.
Kada se radi o poslu, očekuje neprestani prostor za napredak, pristojnu platu koja bi omogućila samostalni život, ali i da „vremenom kroz posao izgradi sebe kao ličnost i pokrene nešto svoje“.
Kako bismo bolje razumeli „Zedovce“ i kuda svet ide sa njima, razgovarali smo sa profesorom Departmana za psihologiju Univerziteta u Nišu, dr Dušanom Todorovićem.
Kako je precizirao, „Generacija Z“ je po mišljenju stručnjaka rođena posle 1997 godine, pa na dalje, i to u vreme digitalne ekspanzije, pa umesto socijalne korelacije „licem u lice“, koriste mobilne telefone, internet, društvene mreže, udruživanja u razne grupe.
Milenijalci su rođeni u novom milenijumu, ali po mišljenju nekih stručnjaka, obuhvataju i deo generacije Y, kao i deo generacije Z.
„Ove dve generacije određuju karakteristike zbog kojih oni danas pozitivno Prkose mnogim klasičnim društvenim normama i pravilima ponašanja koje su poznatije kod starijih ljudi. Milenijalci se smatraju pionirima digitalnog doba, te su najveći korisnici društvene mreže Facebooka, ‘Like’ – a, na kome traže odobravanje za svoje postupke i razmišljanja“ – kaže prof. dr Todorović.
Za razliku od od njih, generacija Z je odgajana tako da digitalna tehnologija za njih predstavlja način i stil života, bez kog ne mogu funkcionisati, ističe on.
„Like“ su zamenili „Followom“ tj. međusobnim praćenjem života pomoću društvenih mreža, a njihovo znanje dolazi skoro u potpunosti iz digitalnih izvora, za razliku od Milenijalaca koji praktikuju i analogne kanale, stoga nije čudno što je generacija Z dobila nadimak Gen- Tech, zbog boravka u online prostoru, kaže profesor.
Treba pomenuti i da je, prema istraživanjima u SAD-u, Generacija Z najraznovrsnija u istoriji, kao i da većina podržava rodnu ravnopravnost (89 odsto), pravo an abortus (63 odsto) i istopolne brakove (63 odsto).
Milenijalcima internet informativni kanal, Gen Z ga koristi kao sredstvo za učenje
Profesor dr Todorović smatra i da pripadnici generacije milenijalaca, prema istraživanjima, teže većoj sigurnosti i korporativnom okruženju, za razliku od mlađe generacije Z.
Milenijalsima je značajnija finansijska sigurnost, zbog ekonomskih kriza kojima su svedočili, zarađuju manje i malo kasnije kupuju nekretnine, uz brigu o tome da li će stići da razviju svoje karijere.
Sa druge strane, Gen Z nije osetila učinke recesije na isti način, pa su lakše mogli da pronađu posao kakav žele.
„Njihovo obrazovanje je drugačije, jer generacija Z koristi internet kao sredstvo za učenje, dok milenijalcima ono i dalje predstavlja i dalje samo informativni kanal“ – ističe profesor.
Kada je u pitanju posao, Generacija Z teži nezavisnom radnom okruženju, dok milenjalci teže radu u velikim sigurnim korporacijama, da bi mogli da balansiraju između privatnog i
poslovnog života.
Hoće li Generacija Z „spasiti“ Srbiju?
Milenijalsi su, kaže naš sagovornik, mahom introvertni i teže se zbližavaju na duže staze za razliku od starijih, samim tim teže ulaze u brakove, pa ih „optužuju“ i za pad nataliteta. Takođe, nemaju nikakvu potrebu da se izdvajaju iz mase. Međutim, imaju dosta zajedničkih stvari sa mlađom Gen Z populacijom.
„Reč je o generacijama koje se ne žele menjati zarad društva, zbog čega će se društvo prilagoditi njima, čime će nastati mnoge revolucionarne promene“ – kaže profesor.
Sa druge strane, „Zedovci“ su samouvereni, skloni izazivanju promena, revolucionarni su, ne trpe autoritet i potpuno se zalažu za očuvanje integriteta, spremni su uvek za političko reagovanje, ne dozvoljavaju socijalna ugrožavanja, zaključuje profesor.
Mladi iz obe generacije sa kojima smo razgovarali nisu iznenađeni činjenicom da se delovanjem i okupljanjem na aktuelnim skupovima „Srbija protiv nasilja“ posebno ističu pripadnici Gen Z, od kojih su najstariji trenutno na studijama, a u prvim redovima su, ni manje ni više nego upravo oni iz Vranja.
