Mišljenja objavljena u autorskoj rubrici Beleška ne predstavljaju stavove redakcije portala Slobodna reč.
„Zato što me baš briga. Imam svoje probleme, ne interesuje me to“ – odgovorila je u prilogu na Novoj S jedna mlada osoba, na pitanje da li će da izađe na izbore. Iako su mnogi osudili ovo razmišljanje, nažalost, većina mladih upravo tako i razmišlja.
Kako se u Srbiji približavaju izbori 17. decembra, teško je zaobići osećaj da naša generacija stoji po strani. Zvuk političkih kampanja izgleda udaljeno, a važnost da damo svoje glasove nije toliko izražena koliko bi trebalo da bude.
Hajde da otkrijemo razloge koji stoje iza našeg kolektivnog nedostatka motivacije i istražimo kako mi, kao mladi pojedinci, možemo biti pokretačka snaga za promene u našoj zemlji.
Jedan od glavnih razloga naše apatije je osećaj da politika ne rezonuje baš sa našim svakodnevnim životima. Kao da se odluke donete u političkoj areni ne bave pitanjima koja su nam najvažnija. Nezaposlenost, obrazovanje i briga o životnoj sredini često se osećaju kao obične teme za razgovor, a ne kao planovi za akciju. Ova nepovezanost ostavlja mnoge od nas da se osećaju bespomoćno i dovode u pitanje relevantnost našeg učešća i nas kao 16 odsto ovog društva.
Značajnu ulogu igra i nepoverenje u političke institucije. Naslovi su puni priča o korupciji i nejasnim poslovima, što izaziva skepticizam među mladima. Kada poverenje nestaje, zajedno sa njim jača uverenje da naši glasovi ne mogu ništa da promene. Ponovna izgradnja ovog poverenja zahteva od političara da ne pričaju o važnosti mladih samo kao budućnosti ove zemlje, već i da pokazuju svojim postupcima da im je zaista stalo do pitanja koja utiču na naše živote sada.
Kako bi ponovo pokrenuli našu motivaciju i uspešno pistupili mladima, politički lideri moraju priznati našu zabrinutost i direktno je adresirati. Inicijative koje se fokusiraju na nezaposlenost mladih, obrazovne reforme, mir u regionu i održivi razvoj su dobri pravci, ali moramo da vidimo opipljive akcije koje odražavaju posvećenost poboljšanju naših života.
Transparentnost je ključna. Političke stranke moraju jasno da saopšte svoju politiku, planove i dostignuća. Ova transparentnost gradi poverenje i ruši barijere između nas i političke sfere. Društvene mreže, umesto da budu samo sredstvo kampanje, trebalo bi da postanu platforma za značajno angažovanje i podsticanje dijaloga između političara i mladih, a sve to na način prilagođen „digitalnim generacijama“.
Hajde sada da pričamo o važnosti izbora iz naše perspektive. Ne radi se samo o izboru lidera; radi se o preuzimanju kontrole nad našom budućnošću. Naši glasovi imaju moć da oblikuju politike koje će direktno uticati na naše živote u naredne četiri godine i dugoročni razvoj naše zemlje. Mi nismo nemoćni posmatrači; mi smo aktivni uređivači naše zemlje. Mi kao mladi imamo potencijal da budemo pokretačka snaga pozitivnih promena. Aktivnim učešćem na predstojećim izborima osiguravamo da naša vlast predstavlja naše različite potrebe i težnje.
U suštini, ovi izbori nisu samo rutinska građanska dužnost. Oni su prilika da mi, mladi Srbije, utičemo na politički pejzaž. Prevazilaženjem naše apatije, traženjem transparentnosti i aktivnim učešćem, postajemo arhitekte sopstvene budućnosti. Snaga naše demokratije leži u našem kolektivnom glasu i vreme je da ga pojačamo. Pretvorimo naše nećkanje u odlučnost i osigurajmo da naša generacija ostavi neizbrisiv trag u istoriji naše zemlje.
