BEOGRAD – Poslanici Narodne skupštine usvojili su sinoć izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i o posebnom porezu, a najvažnija promena odnosi se na promenu termina „nezakonito stečena imovina“ u „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“, kako se taj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom „imovina proistekla iz krivičnog dela“, prenosi FoNet.
Pomenuti Zakon je usvojen još u martu 2020. i trebalo je da se primenjuje od 12. marta ove godine, a prema pisanju Insajdera, stručnjaci su od početka upozoravali da nije precizan i jasan, što pokazuje i činjenica da je bilo izmena i pre primenjivanja.
Uvid i u „izdatke za privatne potrebe“
Cilj zakona je unapređenje efikasnosti poreskog sistema, sprečavanje mogućnosti poreske utaje i nelegalnog sticanja, kao i povećanje efikasnosti borbe protiv korupcije. Pored preciziranja pomenutih termina, promena se odnosi i na dodavanje izraza „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica“ koji su definisani kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a n ije ih potrošilo na sticanje imovine.
„Imovina na koju se utvrđuje poseban porez predstavlja razliku između zbira uvećanja imovine i izdataka za private potrebe fizičkog lica i prijavljenih prihoda koji su uvećani za iznos koji ne podležu oporezivanju u Srbiji, besteretno stečene imovine, imovine stečene zaduživanjem, odnosno imovine stečene na drugi zakoniti način“ – navodi se u tekstu Zakona, prenosi FoNet.
Ministar finansija Siniša Mali je, obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, rekao da se on „odnosi na sve i predviđa mogućnost ispitivanja celokupne imovine fizičkih lica“. Prema njegovim rečima, „na udaru“ osnovnih rešenja će se naći oni kod kojih je najveća nesrazmera između zakonitih prihoda i rashoda.
„Odnosi se na sve građane Srbije, tako da se isključuje bilo kakva selektivnost u njegovoj primeni“ – rekao je Mali.
Sumnjivi oni koji za 3 godine na imovinu potroše 150.000 evra više nego što zarade
Kako prenosi Insajder, iz Ministarstva pravde su takođe poručili da će se zakon odnositi jednako na sve građane, kao i da će se na udaru naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Nezakonito stečena imovina će biti oporezovana stopom od 75 posto.
Definisanje „izdataka za privatne potrebe fizičkog lica“, navodi dalje ovaj portal, je važno kako bi se utvrdilo šta je uopšte osnovica za oporezivanja jer nije važno samo šta neko poseduje, već i šta je i koliko potrošio u posmatranom periodu.
Nenadić: Nejasno šta će se desiti ako obveznik tvrdi suprotno od Poreske uprave
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije je za Insajder govorio o novim izmenama, za koje kaže da neće otkloniti neke od najvećih nedoumica Zakona usvojenog u martu prošle godine. Prema njegovim rečima, problem je što zakonska intervencija nije bila veća, jer Zakon ima mnogo spornih tačaka:
„Ne samo sa stanovišta celishodnosti, već i elementarne ustavnosti, da je morao biti podvrgnut ozbiljnoj proveri pre nego što počne da se primenjuje. Koliko znam, Ustavni sud to nije učinio ni po sopstvenoj inicijativi, ni na predlog nekog državnog organa“ – napominje.
Osim pitanja usklađenosti sa Ustavom, za Transparentnost nema ni uverljivih obrazloženja zbog čega Vlada smatra da su zakonska rešenja dobra i da će doneti rezultate u borbi protiv korupcije. Dodaje da postoji još jedan osnov za osporavanje zakonitosti, jer je „nejasno šta će se desiti ako, na primer, obveznik tvrdi da je imao znatno manje troškove nego što to tvrdi Poreska uprava“.
Porez od 75 odsto bez oduzimanja imovine?
Nenadić dalje podseća da izmene donose i definiciju „imovine na koju se utvrđuje poseban porez”, što je u prethodnoj verziji nazvano „nezakonito stečena imovina“, čime se u startu kršila pretpostavka nevinosti. Ističe da bi, u slučaju nezakonito stečene imovine, morao da se primenjuje Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je usvojen još 2009.
„Kada bi zaista bilo reč zaista o ‘nezakonito stečenoj imovini’, ne bi bilo nikakve logike da se ta imovina samo oporezuje, čak ni po ‘kaznenoj’ poreskoj stopi od 75 odsto, a ne i da se u celosti oduzme. Izmenjena definicija će otkloniti ovaj rizik za primenu Zakona“ – objašnjava Nenadić za Insajder.
Kriterijumi Poreske o tome koga će kontrolisati proglašeni tajnom
Prema navodima Nenadića, možda se neće znati koga će Poreska uprava kontrolisati, jer su prvom verzijom Zakona kriterijumi po kojima će ona odlučivati koga će kontrolisati proglašeni tajnu. Zbog toga ističe izmenu koja se tiče pokretanja „prethodnog postupka“, odnosno postupka koji prethodi samom postupku kontrole.
„Prethodni postupak sprovodi se u skladu sa godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika. Godišnje smernice nisu javno dostupne“ – navodi se u trenutnoj verziji Zakona.
40 novih inspektora za poreklo imovine
Kako je saopštio ministar finansija Siniša Mali, u okviru Poreske uprave koja će sprovoditi ovaj zakon, formiran je poseban sektor za poreklo imovine u kome trenutno radi 20 inspektora, a kada zakon bude u punoj primeni radiće ih 60, prenosi FoNet. Sinoć usvojen Zakon stupa na snagu u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
