BEOGRAD / VRANJE – Ovih dana Srbiju je obuhvatila prava pomama za državnim zastavama. Iako u načelu nema ičeg lošeg u tome da građani jedne države neguju kult države odnosno zastave, kontekst i sama odluka vlasti i vladajućih stranaka da građanima Srbije dele zastavu Srbije otvara neka pitanja i potencijalne probleme.
Gradski odbor Srpske napredne stranke (SNS) u Vranju prošle nedelje je objavio da je pokrenuo akciju podele srpskih zastava svim zainteresovanim građanima od ponedeljka 11. maja u stranačkim prostorijama. Kako je rekao generalni sekretar GO u Vranju Goran Đorđević, obezbeđeno je preko 1.000 zastava.
„Pozivam sve zainteresovane građane da dođu da preuzmu svoju zastavu. Živimo u vremenima kada mnogi nazovi opozicioni lideri uništavaju i gaze ove zastave, kada jedan fašista Boško Obradović ponižava u Domu republičke skupštine tu istu zastavu, pa smo odlučili da našim sugrađanima podelimo zastave Republike Srbije. pozivam ih da dođu da ih preuzmu i da ih sa ponosom istaknu na svoje terase, na svoje balkone, na svoje krove, jer Republika Srbija zahvaljujući mirovnoj politici predsednika Vučića, srpske Vlade i Srpske napredne stranke je pokazala u ovim teškim vremenima kako se bori za Reubliku Srbiju i kako se bori za građane naše republike“, rekao je Đorđević u izjavi za medije.
Na taj način i Vranje se uključilo u podelu koju je 19. aprila gradonačelnik Beograda Goran Vesić pokrenuo. On je tada izjavio da je Grad Beograd u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića doneo odluku da se 10.000 zastava pokloni Beograđanima.
„Sve državne zastave su poklonjene Gradu Beogradu i nisu koštale ništa. Hvala Bogu da u ovoj zemlji ima patriota koji žele da doniraju državne zastave, jer smatram da je normalno da državna zastava bude u svakom domu. Nažalost, ima pojedinaca i medija koji smatraju da je loše da srpska zastava bude u svakom domu“, rekao je Goran Vesić, prenosi N1.
Već pet dana kasnije, zamenik gradonačelnika Beograda je rekao da će Grad u svoje ime i ime predsednika Srbije podeliti građanima još 10.000 zastava zbog velikog interesovanja građana. Tada je Vesić opet izjavio da nijedna akcija Grada Beograda nije izazvala toliko napada kao što je podela zastava i da mu je „neverovatno da postoje ljudi i mediji koji smatraju da u Srbiji ne treba da se vijore srpske zastave„, preneo je Danas.
Transparentnost i populizam?
Mada u tom periodu niko u medijima nije spominjao da je loše da srpska zastava bude u srpskim domovima, svakako se digla „prašina“ zbog sumnje u transparentnost procesa i populizam vladajuće partije.
Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija je rekao za N1 da iza svakog poklona moraju da stoje papiri. Anonimnost donatora takođe, kažu, budi sumnje da tu nisu čista posla.
„Svrha promocije firmi, ako podržavaju aktivnosti neke lokalnih samouprava, je upravo da budu vidljivi. Dakle, skrivanje bi bilo pogrešno i moglo bi da otvori neki prostor za eventualne sumnje“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije i ukazao da nije poznat ni kriterijum po kojima su građani birani.
U slučaju Vranja, podela zastava vršiće se od strane GO SNS svojim aktivistima, pa se sam Grad Vranje u kontekstu zastava ne pominje.
S druge strane, Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa ovaj akt vidi kao akt populizma. Ona je tada rekla da je možda bilo „primernije da se podele na primer 10.000 pari rukavica“ zbog situacije sa COVID-19 virusom.
„Mislim da je to nekakav prioritet broj jedan u ovoj situaciji, a da sve drugo predstavlja baš jeftin populizam, bez obzira na to što su u pitanju zastave i što se tako pokušava uticati na nekakva patriotska osećanja“, rekla je Selaković za N1.
Sa njom se slaže i ekonomista Petar Đukić koji je za portal Nova.rs rekao da mere u vreme doba COVID-19 krize treba pažljivo razmatrati i da mu nije jasno zbog čega to nisu pretvorili u 10 hiljada rukavica, sredstava za dezinfekciju ili kutija sa vitaminima i to podelili građanima.
Istoričarka Ljubinka Trgovčević je podsetila da zastava kao simbol nacije ima funkciju da okupi ljude, ali njena dodela nije pogodan trenutak, jer to može kod građana može proizvesti kontraefekat zbog toga što u Srbiji „zastava nema dugi kontinuitet da bi bila tako snažan homogenizujući faktor u ovom vremenu„.
“Zastava u ovom trenutku nema funkciju kakvu ima u vreme nacionalnih praznika, kad je ona veoma važan simbol za postojanje jedne države. Besmisleno je deliti je građanima u ovom trenutku. Bez obzira koliko ona košta, u ovoj situaciji su ljudima potrebne neke druge stvari. Sramotno je da ja uzmem zastavu, a da ne dobijem masku”, zaključila je ona.
Šta kaže zakon o državnim simbolima?
Ono što građanima Srbije prilikom podele ovih zastava može biti udeljeno je i potenacijalna kazna koju oni mogu da plate, jer se krše odredbe Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije. Naime, u ovom zakonu koji određuje izgled i način upotrebe državnih obeležja, stoji da se zastava republike Srbije koristi kao Državna zastava i Narodna zastava.
Član 18: Državna zastava jeste horizontalna trobojka sa polјima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela, a preko svega je, centra pomerenog ka jarbolu za 1/7 ukupne dužine zastave – Mali grb.
Član 19: Narodna zastava jeste horizontalna trobojka sa polјima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela.
Jedina razlika između ove dve zastave jeste što se na državnoj nalazi mali grb Republike Srbije, dok je narodna zastava samo trobojka.
Na osnovu zakona upotreba državne zastave je rezervisana isključivo za državne i javne institucije i organi, kao i u posebnim prilikama (isticanje na biračkim mestima), ali i na proslavama i događajima od značaja za Reubliku Srbiju, zatim prilikom međunarodnih susreta, takmičenja i drugih skupova gde učestvuje Republika Srbija i to u skladu sa pravilima i praksom održavanja tih susreta.
S druge strane, narodnu zastavu takođe mogu da koriste državne i javne institucije, kao i državni organi, s tim što je ona rezervisana i za građane te se može isticati i na proslavama, svečanostima i drugim kulturnim, sportskim i sličnim manifestacijama, kao i u drugim slučajevima ako njena upotreba nije u suprotnosti sa zakonom. Narodna zastava je ona koja bi se u smislu zakona koristila na svadbama, a u konkretnom slučaju vijorila prozora, terasa i balkona.
Kako vlasti Grada Beograda i lokalni SNS u Vranju dele državnu zastavu građanima i pozivaju ih da ih istaknu na domove, građani se mogu suočiti sa novčanom kaznom koja se može kretati od 5.000 do 25.000 dinara, zbog isticanja simbola koji je isključivo namenjen za državne institucije.
Slične propise u korišćenja zastave sa i bez grba imaju i države poput Nemačke, Austrija, Španije, Poljske i td. Praksa pokazuje da su u tim zemljama građani vrlo svesni činjenice da je zastava za grbom ipak rezervisana za državu i njene institucje.
U Srbiji je praksa do sada pokazala da građani maltene uopšte ne upotrebljavaju narodnu zastavu, i da im je draža zastava sa malim grbom. Takođe vidi se da organi reda do sada i nisu intervenisali protiv protivpravnog isticanja državne zastave. Međutim, organi lokalne samouprave i političke stranke ne bi trebala da neobaveštene građane dovode u situaciju da nesvesno krše zakone i potencijalno plaćaju novčanu kaznu, bez obzira da li je motiv ove inicijative stvarni patriotizam ili pak dobijanje jeftinih političkih poena zbog izborne trke.
