Pčelari, poput nekih samuraja u belim odelima i sa ubodima po celom telu, dobiju poseban sjaj u očima kada se neko zainteresuje za njihov med i čini se da jedva čekaju da objasne kako je nastao. Imam 20 godina i nikada me nije zanimalo pčelarstvo, ali sam nekim spletom okolnosti proteklog vikenda ustala u 6 ujutru i završila na petom po redu sajmu pčelarstva u Vranju. Sjajna odluka, ispostavilo se!
Budimo iskreni i realni, mladi bi definitivno radije odabrali izlazak do 6 ujutru nego li buđenje u 6 ujutru, pogotovo ne zbog odlaska na sajam pčelarstva. Lično o ovom svetu nisam imala ikakav pojam, ali sam spletom okolnosti završila tamo proteklog vikenda, jer je drugarici čija se porodica generacijama bavi pčelarstvom, bila neophodna pomoć.
Provela sam ceo dan tamo, prodavajući med i stvari poput inhalatora, krema, kapi, voska i slično i imala sam poprilično dosta vremena da posmatram ljude za drugim štandovima. Bilo je preko 50 štandova sa raznim vrstama meda, melemima, kremama, serumima, lekovima i slično.
Neverovatno je koliko su prijatni i koliki im je osmeh kada im zainteresovani ljudi priđu za štand ili samo u prolazu bace pogled, toliko da sam uhvatila sebe da jedva čekam da neko priđe i kod nas i pita za cenu meda ili polena, iako, iskreno, pojma nemam o tome kako tačno nastaje med ili kako se pravi sirup. To jednostavno među mojom generacijom i nije tema, i tada sam primetila tužnu činjenicu, na ovom sajmu nije bilo mladih pčelara, niti mladih posetioca. I nekako se čini da se svi mire sa tim, da je to normalno i ne čudi.
Misli mi je prekinuo pčelar iz Čačka za štandom pored, koji je jednom od kupaca pričao kako bi njegova ćerka radije bila fizioterapeutkinja nego li pčelarka!
Samuraji u belim odelima
„Vredni kao pčelice“, došli su sa svih strana zemlje, da bi predstavili svoj trud i razmenili iskustva sa „kolegama“. Taj trud postaje odraz u njihovim očima, kada pričaju o medu i pčelarstvu koje spada u jednu od rizičnijih grana poljoprivrede. Pomislili biste za njih da su kao neki samuraji u belim odelima, sa ubodima po celom telu, ovi vredni ljudi koji vole prirodu i na taj način je održavaju!
Svi pričaju sa toplinom kad ih neko pita „Koji je ovaj med?“ i jedva čekaju da objasne, kao da su čekali samo na taj dan, kada će neko da se zainteresuje za ceo proces do proizvoda koji nam se topi u ustima!
Jedan od „samuraja“ je i Nenad Mitić iz Vranja, čiji se otac bavio pčelarstvom skoro pola veka, tačnije 45 godina. Nenadov otac više nije živ, ali je tradicija ostala u porodici. Kako objašnjava, ovakvi sajmovi mnogo znače pčelarima jer mogu da nabave opremu i pribor po povoljnim cenama, a tu je i druženje, edukacija i satisfakcija! Dodaje da je ovaj sajam drugi po veličini u Srbiji i da ga posećuju i ljudi iz regiona. Na sajmu učestvuju i proizvođači pčelarskog pribora i opreme, kojima se isplati da dođu ovde jer je međunarodnog karaktera.
Nenad nam je objasnio i da se distribucija i prodaja meda na veliko vrši preko otkupnih kuća koje postoje u Srbiji i pomenuo je nedavno napravljen pogon za otkup meda „Naš med“ iz Rače, koji sredstvima pčelara i uz pomoć države otkupljuje med po povoljnim cenama i distribuira kupcima na veliko.
Drugi način plasmana meda je na malo, gde svaki pčelar svoj med prodaje na kućnom pragu, pijaci itd. Ako je, pak, registrovan kod nadležnog Ministarstva i ima svoje registrovano poljoprivredno gazdinstvo, može svoj med da pakuje i prodaje u maloprodajnim prodavnicama.
„Ipak, trebalo bi da se ovakve sajamske izložbe održavaju na otvorenom, odnosno na šetalištu u Vranju, jer bi tako potrošači bili u neposrednom kontaktu sa proizvođačima pčelinjih proizvoda“ – dodaje naš sagovornik.
