Narodni muzej u Vranju je u poslednjih godinu dana, od kako je otvorena nova, stalna etnološka postavka, postao atraktivniji i otvoreniji ka javnosti, čemu su, čini se, doprineli i novi vizuelni identitet i kreativni, originalni i stručni sadržaj koji zaposleni aktivno dele sa pratiocima na društvenim mrežama. O tome koliki je izazov upravljati ustanovom u čijoj je nadležnosti pet spomenika kulture, kako Muzej, čuvar ovdašnje bogate kulturne baštine, može biti infrastruktura neformalnog obrazovanja mladih ljudi, da li imaju dovoljno resursa da rade u punom kapacitetu, u intervjuu za portal Slobodna reč govori v.d. direktora Muzeja, Maja Aleksić.
Slobodna reč: Najpre, da razrešimo dilemu, pošto se sporadično na nekim stranicama na internetu javlja pogrešan naziv zgrade Narodnog muzeja u Vranju, a dešavalo se da u tome pogreše čak i ljudi sa lokalne javne scene – Selamluk ili „salemluk“? Da li možete čitaocima koji nisu upućeni da objasnite poreklo naziva zgrade?
Maja Aleksić: Muzej u svom sastavu ima zdanje selamluk u kome je 1960. godine osnovan Muzej. Od kraja 2021. godine upravljamo zdanjem haremluk, te je čitav kompleks Pašini konaci pod upravom naše ustanove. Oba ova zdanja su spomenici kulture od velikog značaja na listi Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu. Redak je primer očuvane arhitekture balkansko-orijentalnog stila reprezentativnog tipa za stanovanje. Selamluk je muško odeljenje u muslimanskoj kući ili posebna kuća, u ovom slučaju, koja služi za prijem gostiju-što je bila onovremena funkcija. Haremluk je namenjen porodičnom životu vlasnika. Obe zgrade su jedinstveni primer koncepta javnog i privatnog života.
SR: Osim zgrade Selamluka i stalne etnološke postavke u njoj, kolektiv Narodnog muzeja radi na novoj stalnoj postavci u Haremluku, a u nadležnosti ustanove koju vodite je i „muzej u muzeju“ – Kuća Bore Stankovića, kao i Galerija Narodnog muzeja. Koliki je izazov upravljati svim ovim objektima i da li ustanova ima dovoljno resursa da sve funkcioniše u kapacitetu koji je neophodan?
MA: Muzej upravlja sa pet spomenika kulture u svom sastavu u kojima se nalaze muzejske postavke, priručni depoi, administrativni centar ustanove i delom gradskog Doma kulture u kome je smeštena Galerija sa depoima i muzejskom bibliotekom. Dakle, resursi su izdašni, budući i da je naša kulturna baština čiji smo čuvari veoma bogata. Ukoliko pod resursima podrazumevate ljudske resurse – kadrove, ističem da u Muzeju rade dva arheologa koji rukovode sa nekoliko zbirki, po jedan etnolog, istoričar umetnosti, istoričar koji su takođe kustosi nekoliko zbirki. Potreba za kvalitetnim kadrom je uvek aktuelna. Trenutan broj od dvadesetak zaposlenih održava neophodne zahteve, mada bi bilo lepo kada bi nas bilo više.
Za mene je izazov, pre bih rekla, upravljanje ustanovom zaštite pokretnih kulturnih dobara koja su neprocenjive vrednosti, jer su sa svojim spomeničkim karakteristikama od velike važnosti za proučavanje istorijskih i kulturnih okolnosti naših krajeva. Pri tom, Muzej je teritorijalno nadležna ustanova zaštite na teritoriji grada Vranja i svih opština Pčinjskog okruga.
SR: Da li, osim institucionalne podrške koja dolazi od Grada i Ministarstva, Narodni muzej koristi mogućnosti nekih programa poput „Kreativna Evropa“ ili drugih sličnih? Kako ustanova koju vodite radi na razvijanju saradnje sa drugim institucijama u zemlji i inostranstvu?
MA: Podrška Ministarstva kulture i Grada, govorim o periodu od nekoliko proteklih godina, do sada je iznedrila selamluk-potpuno renoviran usled konzervatorsko-restauratorskih radova, stalnu muzejsku postavku u istom, saniran krov zgrade haremluka (kako ste naveli, u početnoj fazi je izrada stalne postavke), sanirana krovna i drvena konstrukcija Muzej kuće Bore Stankovića. U protekloj godini realizovano je osam projekata iz svih oblasti muzejske delatnosti (terenski rad, arheološka iskopavanja, konzervacija muzejskih predmeta, digitalizacija muzejskog časopisa, opremanje prostora, naučni skup sa tematskom publikacijom, jedno monografsko izdanje). Ove godine nastavljamo sa ostvarivanjem ciljeva, a svakako da su svi programi za koje smatramo da su pogodni za realizaciju naših predviđenih planova, u razmatranju.
Pripadamo mreži ustanova zaštite sa kojima imamo međumuzejsku razmenu, članovi smo Muzejskog društva Srbije, a iz našeg Muzeja je jedan od koordinatora ICOM-A za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa. Takođe, neizostavna je saradnja koju imamo sa našom centralnom ustanovom, Narodnim muzejem Srbije i našim matičnim muzejima: Etnografskim muzejem u Beogradu, Muzejem savremene umetnosti u Beogradu,. Do sada smo ostvarili saradnju i sa Muzejem žrtava genocida, kao i sa naučnim ustanovama: Arheološkim institutom u Beogradu, Filozoskim fakultetom u Nišu, ali i sa Regionalnom ustanovom zaštite spomenika kulture.
SR: Uporedo sa rekonstrukcijom i otvaranjem nove, stalne postavke u zgradi Selamluka, stigao je i novi vizuelni identitet Narodnog muzeja – ulaznice, katalozi, objave na društvenim mrežama, izgledaju atraktivnije. Na koji način je to uticalo na broj poseta muzeju, da li ste zadovoljni rezultatima?
MA: Predstavljanje muzejskog rada putem društvenih mreža naša je inicijativa da kao svojevrsna infrastruktura neformalnog obrazovanja mladih ljudi budemo prisutni. Broj posetilaca je presudan za svakoga ko bi da planira svoj rad na način uposlenika u turizmu. Ja sam zadovoljna interesovanjem posetilaca i po tom kriterijumu, ali prevashodno sam zadovoljna zbog utiska sa kojim odlaze sa naših izložbi. To je dobar znak da smo na dobrom putu u formiranju ozbiljne muzejske publike koja je naša najbolja preporuka.
SR: Objave na zvaničnim stranicama Narodnog muzeja na društvenim mrežama su u proteklom periodu izazvale pozitivne reakcije među Vranjankama/Vranjancima, bilo da i dalje žive ovde ili su u dijaspori. Najavljena je, ako se ne varamo, i virtuelna tura, ali nažalost zvanični sajt muzeja trenutno nije u funkciji. Da li se radi na izradi novog sajta?
MA: U toku je izrada muzejskog sajta, dosta je novog materijala koji treba prezentovati: obavestiti i zagolicati ineteresovanje da se u naš Muzej dođe i doživi nesvakidašnje iskustvo. Digitalni turistički vodiči su u izradi, bićemo predstavljeni kao deo projekta „Digitalizacija turističke ponude Srbije“.
View this post on Instagram
SR: Da li se zaposlenima ili Vama lično možda javljaju mladi ljudi iz Vranja, posebno srednjoškolci, koji su zainteresovani za studije istorije umetnosti, antropologije, arheologije i slično? Kakav je Vaš utisak o stavu mladih prema ovim zanimanjima i na koji način Muzej kao lokalna javna ustanova može doprineti na promociji ovih zanimanja među mladima u Vranju?
MA: Zainteresovanih mladih ljudi ima, ali se ne javljaju tako često. Na raspolaganju smo svim studentaima i mladim kolegama, otvoreni za svaku stručnu pomoć u obavljanju studentskih praksi i pripravničkog rada. Ne smatram da se od nas posebno očekuje da promovišemo muzejska zanimanja, jer zainteresovani od nas dobiju neophodne informacije. Ipak je reč o pojedinim specifičnim zanimanjima za koje se ternutno zvanje može steći isključivo u Beogradu. Naše su preporuke svakako, ali ne očekujemo masovno interesovanje.
SR: Da li je Muzej otvoren za neke volonterske projekte u kojima bi učestvovali mladi koji su već na nekim od pomenutih fakulteta, a poreklom su iz Pčinjskog okruga? Da li Vam se javljaju za neku saradnju? Kako bi oni mogli da doprinesu radu Muzeja?
MA: Rad sa mladima smo prošle godine ostvarili sa Kancelarijom za mlade grada Vranja. Muzej je uzeo učešće u povlasticama za sve imaoce omladinskih kartica, a u planu je i saradnja sa volonterima Kancelarije.Reč je uglavnom o srednjoškolcima. Doprinos bi svakako bio značajan i mislim da je to dobra praksa koju treba da uspostavimo.
SR: Naposletku, da li postoji neki poseban predmet u etnološkoj zbirci Narodnog muzeja u Vranju koji je Vama posebno drag ili značajan i zbog čega?
Budući da sam istoričar umetnosti po struci, imam neke druge „drage“ predmete, mada mi se često čini da je pored izbora od preko dvadeset hiljada predmeta nepravedno izjasniti se po ovom pitanju.
View this post on Instagram
