Nezaobilazni deo izbornih procesa u Srbiji i privilegija članova stranke na javnim funkcijama jeste funkcionerska kampanja. Kada se sagledaju predizborne kampanje u Srbiji u protekloj deceniji, primetno je povećanje ove anomalije kojom vladajuće partije stvaraju nepravednu prednost u izbornoj trci u odnosu na opoziciju.
Funkcionerska kampanja su sve aktivnosti javnih funkcionera (direktori javnih ustanova i preduzeća, škola, većnici, direktori zdravstvenih centara, domova zdravlja i dr.) koje se prikazuju kao njihov „redovan rad“ a suštinski su deo političke promocije. Ovako je funkcionersku kampanju definisala organizacija Transparentnost Srbija, koja se bavi borbom protiv korupcije u Srbiji.
Ova vrsta zloupotrebe javnih resursa se u užem smislu ogleda kroz otvaranje fabrika, posete školama, bolnicama, firmama, posete građevinskim radovima i slične aktivnosti u toku izborne kampanje koje u sebi nose preklapanje između državnog i partijskog.
Na primer, danas je u Vranju, deset dana pred održavanje izbora zakazano polaganje kamena temeljca za izgradnju „ritejl parka“ odnosno lokacije nalik tržnom centru na kojoj će nekoliko poznatih trgovinskih lanaca imati maloprodajne objekte. U samoj najavi na sajtu Grada, stoji da će pored investitora polaganju kamena temeljca prisustvovati gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković, a poziv je prosleđen i lokalnim medijima, koji će svakako poslati svoje televizijske ekipe. Ništa od ovoga ne bi bilo naročito upitno, kada se pomenuto polaganje kamena temeljca ne bi održavalo više od tri meseca nakon zvaničnog početka izgradnje, koja je takođe bila medijski pokrivena, a deset dana pred lokalne i parlamentarne izbore.
Funkcionerska kampanja, osim što predstavlja zloupotrebu javnih funkcija, u zavisnosti od toga na koje načine se ispoljava i do koje mere ide, snažno doprinosi nejednakim uslovima na izborima stvarajući veštačku i nepravednu prednost nad opozicionim konkurentima.
Ova vrsta aktivnosti je takođe u suprotnosti sa članom 5. Ustava Srbije koji kaže da „političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi„.
Dijalog vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova kojim je posredovala delegacija Evropskog parlamenta sadržao je unapređenje uslova i u ovom domenu. Da bi se ostvario napredak i smanjila funkcionerska kampanja, bitna su dva aspekta: takozvani normativni okvir i delovanje u praksi. Zakonske izmene koje su usvojene kao rezultat dijaloga su nažalost više „kozmetičkog“ karaktera i nisu se pokazale kao dovoljne da bi se došlo do suštinskog napretka i nije ostvarena veza između normativnog okvira i praktičnog delovanja.
Predstojeći izbori u Srbiji, karakteristični na više načina, obilovali su u velikoj meri slučajevima funkcionerske kampanje. Dodatno zabrinjavajuće su uočene intenzivne zloupotrebe ne samo tokom zvaničnog perioda kampanje, već i tokom perioda suspendovane kampanje za vreme vanrednog stanja.
Jedan od drastičnijih primera je podela respiratora u Novom Pazaru od strane predsednika Aleksandra Vučića lično. Distribucija respiratora je u medijima predstavljena kao lični čin predsednika Srbije a ne oprema nabavljena novcem građana a okupljeni ljudi su se doveli u opasnost od širenja infekcije.
Svežiji primeri poput otvaranja fabrike u Loznici, poseta radovima na auto-putu kao i poseta rekonstrukciji Zdravstvenog centra u Prokuplju samo još jače naglašavaju dubinu ovog problema. Upitan o funkcionerskoj kampanji i rešavanju ovog problema, predsednik Aleksandar Vučić je 16. decembra prošle godine izjavio da „hoće da mu zabrane da radi tokom kampanje“ što ukazuje na problem sa postojanjem volje da se ovaj problem minimalizuje.
Prema podacima posmatračke misije CRTA, za samo dve nedelje evidentirano je 250 slučajeva u kojima su funkcioneri koristili javnu funkciju za promovisanje svoje partije. Rezultati monitoringa Transparentnosti Srbija pokazuju da je tokom vanrednog stanja ministar odbrane Aleksandar Vulin imao 52 promotivne aktivnosti, zatim slede ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević, predsednik Aleksandar Vučić i gradonačelnik Beograda Goran Vesić.
Još jedan zanimljiv primer funkcionerske kampanje dolazi iz okoline Vranja. Rukovodstvo Zdravstvenog centra (ZC) iz redova Gradskog odbora Srpske napredne stranke predvođeno direktorkom ZC dr Ljiljanom Antić, inače visoko pozicioniranom kandidatkinjom za odbornicu Skupštine grada Vranja, sprovodilo je preventivne preglede u pratnji televizijskih ekipa u seoskim naseljima u jeku kampanje, samo tri nedelje pred održavanje izbora. Ovakav slučaj je posebno osetljiv s obzirom da se tiče zloupotrebe zdravstvenog sistema, i to dok je epidemija virusa COVID-19 i dalje aktuelna.
Agencija za borbu protiv korupcije
Agencija za borbu protiv korupcije ima nadležnost u praćenju aktivnosti kojom kontroliše da li funkcioneri koriste državne aktivnosti za promociju sopstvene partije ili liste i da li na taj način krše Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ukoliko Agencija utvrdi da dolazi do kršenja zakona, obaveštava Prekršajni sud koji onda može izreći novčanu kaznu.
Ova institucija predstavlja bitnu branu zloupotrebi javnih resursa. Pokretajući postupke protiv onih koji zloupotrebljavaju državne funkcije značajno bi pomogla u povećanju stepena odgovornosti. Međutim, imajući u obzir trenutni nivo upitne samostalnosti institucija u Srbiji kao i njihov kapacitet da se odupru autoritarnim stegama centralizovane i personalizovane vlasti u Srbiji, opravdano se postavlja pitanje da li ova institucija obavlja veoma značajan posao iz svoje nadležnosti. Mnogobrojni nerešeni slučajevi korupcije samo daju dodatnu težinu ovom pitanju.
