BEOGRAD – Prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je na današnji dan pre 18 godina, u dvorištu zgrade Vlade Srbije. O odnosu prema jugu Srbije i boravku u Vranju godinu dana pre smrti, za Slobodnu reč govore narodni poslanik Šaip Kamberi i profesorka Nela Dimitrijević, a jedan od istaknutijih tadašnjih vranjskih demokrata Dragan Janjić ističe da je ubistvom Đinđića stradala i „pristojna Srbija“.
Đindić je 12. marta 2003. godine u 12 časova i 25 minuta pogođen metkom iz snajperske puške u dvorištu Vlade Srbije, a posle operacije, umro je u Urgentnom centru Srbije. Sahranjen je 15. marta, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Njegovo ubistvo okarakterisano je kao namera da se zaustavi proces demokratizacije i modernizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, navodi FoNet.
Nekadašnji koordinator Demokratske opozicije Srbije (DOS) za Pčinjski okrug, predsednik Okružnog odbora i član predsedništva Đinđićeve Demokratske stranke (DS) i poslanik Narodne skupštine Republike Srbije u prvom sazivu nakon 5. oktobra, Dragan Janjić, obratio se medijima povodom 18. godina od ubistva Đinđića. U kratkoj poruci navodi da je bio na sednici Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije, kada je u 12:25 stigla vest da je pucano na premijera i dodaje:
„Oni koji su pucali su znali, ali ostatak Srbije nije bio svestan da je tada ubijena pristojna Srbija. Večna mu slava“ – saopštio je Janjić.
Godinu dana pre ubistva, a 11 godina od prvih masovnih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića, u subotu, 9. marta 2002. godine Đinđić je u sklopu „turneje reformske Vlade“ pod nazivom Srbija na dobrom putu, boravio sa saradnicima u Vranju. O tome su u izdanju od 15. marta 2002. godine izveštavali i novinari tadašnjeg nedeljnika Slobodna reč.
Škola animiranog filma, Zdravstveni centar, Meteris, Prvonek…
Tadašnji premijer Zoran Đinđić u Vranje je došao u pratnji ministra za privredu Aleksandra Vlahovića, ministra urbanizma i vodoprivrede Dragoslava Šumarca, ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, ministarke za saobraćaj i telekomunikacije Marije Rašete Vekosavljević, kao i ministra kulture Branislava Lečića.
Petoro ministara i premijer su obišli radove na deponiji Meteris i brani Prvonek, posetili su pripadnike Žandarmerije u selu Ristovac, susreli su se sa predstavnicima albanske nacionalne zajednice sa juga Srbije, među kojima je bio i današnji narodni poslanik Šaip Kamberi. Sastali su se sa zdravstvenim radnicima, polaznicima Škole animiranog filma (ŠAF), a na večernjoj tribini u Pozorištu Bora Stanković izlagali su njihovo viđenje „Srbije na dobrom putu“ i, kako se navodi u tekstu tadašnjeg lista Slobodna reč, otvoreno razgovarali sa građanima Vranja.
Iz tekstova se može videti da je Vlada Zorana Đinđića za kapitalni projekat izgradnje brane Prvonek u 2001. godini izdvojila 30 tadašnjih miliona dinara, a u 2002. godini 220 miliona.
Kako su tada izvestili, ŠAF je za Đinđića bio pozitivno iznenađenje, i nije očekivao da Vranje ima tako uspešnu školu animiranog filma, kakva se „uglavnom može sresti u svetskim metropolama“ poput Njujorka, Londona, Pariza…
Vranje je 2002. godine, za razliku od većine ostalih gradova u Srbiji bilo i dalje „socijalističko“ i pominjalo se uvođenje takozvanih „privremenih mera“ u opštinama gde DOS nije na vlasti.
Bez sastanka sa Miretom, SPS u Vranju „cena demokratije“
Međutim, Đinđić je bio izričit i naveo da to sa Vranjem nije slučaj, jer je drugačija vlast na lokalu jednostavno „cena demokratije“. To bi, kako je govorio, bio loš signal jer se prinudna uprava uvodi samo ako postoje zakonski uslovi, a to znači da ne funkcioniše Skupština opštine, njeni organi, da nema dovoljnog broja odbornika.
„Moram da podsetim da smo i mi u nekim opštinama ’97 pobedili i ostali na vlasti uprkos tome što je republička vlast bila u rukama socijalista. Oni su ‘tolerisali’ Beograd, Niš, Kragujevac, Čačak…I ne bi bilo u redu da mi sada kažemo da ćemo svuda gde je pobedio SPS uvesti prinudnu upravu“ – govorio je Đinđić u Vranju.
Novinski izveštaji boravka petoro ministara i premijera u Vranju pokazuju da se nije sastao sa tadašnjim rukovodstvom Opštine Vranje i Miroljubom Stojčićem.
Dimitrijević: Zavladala euforija, socijalisti prestajali da budu socijalisti
Aktuelna potpredsednica Gradskog odbora Demokratske stranke u Vranju, profesorka Nela Dimitrijević, je u periodu posete premijera bila novinarka Radio-televizije Vranje. Prema njenim rečima, iako tada nije bila član ijedne partije, bila je opoziciono usmerena još od studentskih protesta protiv režima Slobodana Miloševića. Kaže da se u redakciji „to znalo“, te da svaki put kad bi dolazio neki „važan gost“, nju nisu slali na teren.
Nikada neću zaboraviti euforiju koja je pratila njegov dolazak i sva naša velika očekivanja. Čak i oni koji su do tog trenutka bili socijalisti, tada su prestali da se izjašnjavaju kao socijalisti i počeli su navijaju za njega. Bio je drugačiji. Eto, mislim da neki premijer nije u poslednjih 15 godina posetio ŠAF – kaže Dimitrijević.
Njen je utisak da Srbija od tada nazaduje, i da se na neki način vratila u ’96 i ’97 godinu kada je opozicija bojkotovala izbore zbog nedostatka slobode.
Napravili smo „radikalan zaokret unazad“, ne otvaramo nova poglavlja za pristupanje Evropskoj uniji, udaljavamo se u svakom pogledu, dodaje naša sagovornica.
Lokalni mediji slobodniji pre 19 godina?
Prema rečima ove bivše novinarke, radikalan zaokret unazad desio se i na lokalnoj medijskoj sceni. Ističe da su o boravku tadašnjeg premijera, koji je bio „drugačijeg ubeđenja i opredeljenja u odnosu na lokalnu vlast“, ipak objektivno izveštavali i lokalni mediji koji su nosili etiketu okrenutosti SPS-u. Ističe da to ne znači da je stanje u medijima 2002. godine bilo sjajno:
Daleko od toga. Odlično znam kako su funkcionisali i koliko je tu cenzure bilo ali je ipak poneka informacija mogla da prođe. U ovom trenutku su ti mediji potpuno zatvoreni za sve što je na bilo koji način drugačije od zvaničnog režimskog stava – ističe.
Kamberi: Albanci bili dežurni krivci, plašili smo se hapšenja nakon ubistva
Đinđić se 9. marta 2002. godine sastao i sa predstavnicima albanske nacionalne zajednice na jugu Srbije, među kojima je bio i aktuelni narodni poslanik Skupštine Srbije Šaip Kamberi.
Kako Kamberi objašnjava za portal Slobodna reč , energija koju je Đinđić na tom sastanku pokazao, davala je utisak da će Srbija krenuti ka EU, jer je „izgurao plan o rešavanju krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa“, i hteo je da sa predstavnicima direkto razgovara o utiscima sprovođenja.
Bio je pokretač svega što se može okarakterisati kao evropski put Srbije. Na žalost, sve je ostalo mrtvo slovo na papiru. Verujem da bi Srbija drugačije izgledala da je on ostao živ – dodaje Kamberi.
Objašnjava da je svakom bilo jasno da se Srbija tada nalazila u ogromnim problemima i da su pred državom bili veliki izazovi, kao i da su svi bili svesni toga da ulazak u Evropu neće trajati 2-3 godine jer je trebalo sve sistemski menjati, ali i da veruje da bi Đinđić Srbiju doveo „makar na korak do integracije“. Davao je utisak da je spreman da jednoj manjini, za koju je znao da je diskriminisana u Miloševićevo vreme, omogući da ostvari svoja prva prava, kaže Kamberi.
Kako dodaje, Srbija je u 2021. godini „formalno“ na Evropskom putu:
Na čelu Srbije su idolopoklonici Miloševića i Šešelja. Tako su stvoreni kao političari i sa tom ideologijom oni rade sve, samo ne ono što će Srbiju uvesti u EU – dodaje.
Priseća se da je bio u centru Bujanovca sa prijateljem kada su primili telefonski poziv i vest da je Đinđić ranjen. Prema njegovim rečima, plašili su se kako će se to odraziti na Albance, da li će biti hapšenja zbog „dežurnih optužbi za terorizam“, jer je stanje i dalje bilo „napeto“.
Zvaničnici položili cveće
Sadašnja predsednica Vlade Ana Brnabić je danas, zajedno sa ministrima, položila venac kod ulaza u Vladu Srbije. Na traci na vencu je ispisano Dr Zoranu Đinđiću – Vlada Republike Srbije, prenosi Danas. Članovi i simpatizeri Nove stranke položili su danac cveće i vence na grob ubijenog premijera Zorana Đinđića u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Cveće na grob ubijenog premijera i nekadašnjeg predsednika Demokratske stranke položila je danas i delegacija DS na čelu sa predsednikom DS Zoranom Lutovcem.
Atentat na Zorana Đinđića su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i Zemunskog klana. Kao vođe grupe identifikovani su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija i vođe klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Na Đinđića je iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14, pucao pripadnik JSO Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Ulemek, osuđen pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine, navodi FoNet.
