VRANJE – Na Svetski dan šuma 21. marta, koji se obeležava od 1971. godine Šumsko gazdinstvo Vranje nastavlja sa sprovođenjem sanacionog programa. Naše gazdinstvo radi na pošumljavanju u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Kako RTV Vranje prenosi, na mestu koje se zove Debela glava u takozvanoj Graničnoj šumi u toku je pošumljavanje smrčom.
Istočna Srbija je natprosečno pošumljena, ali i najizloženija bespravnoj seči uz administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji. Drugi sanacioni plan je na snazi i sprovodi ga Šumsko gazdinstvo Vranje.
,,Šumsko gazdinstvo Vranje nastavlja sa saniranjem šuma, stradalih usled bespravne seče u Kopnenoj zoni bezbednosti. Zamenjuju se sadnice koje se nisu primile i pošumljavaju na 143 hektara. U ovogodišnjem planu je i zasnivanje novih šuma to jest pošumljavanje goleti na 31 hektaru. Ukupno ćemo u ovoj godini zasaditi 430.000 sadnica na površini od 173 hektara“, kaže direktor gazdinstva Nikola Novković, povodom Svetskog dana šuma.
U Srbiji se godišnje zasadi oko tri miliona sadnica. Na ovom prostoru se ranije pošumljavalo, a sada se ponovo sadi na onim mestima gde su se sadnice osušile.
Pošumljava se četinarskim vrstama, koje trenutno mogu da se prime.
Kako kaže Danije Jeftić, revirni inženjer, 2.350 sadnica po hektaru. Ovde imamo, 2,31 hektar, oko 5.000 sadnica treba da se popuni na ovoj površini. Prednost smrče je ta što se najbolje prilagođava lošim terenima, zbog toga se ona bira i koristi za pošumljavanje.
Milan Kostić, iako mlad čovek, već 12 godina radi kao čuvar šuma. Ovaj usamljenički, ponekad i opasan posao, može da radi samo onaj ko voli prirodu i kome su i preci posvetili život šumama. Ipak, usamljenost mu ne pada teško, kao nebriga o prirodi.
,,Problem prvi je bacanje smeća. Ima dosta takvih slučajeva. Takođe i krađe koje se dešavaju duž puteva, to je onda ružno, jer su naše šume lepe, razvijene, a imamo i dobre puteve“, kaže Milan.
Dr Zvonimir Baković istakao je na jučerašnji dan, ispred JP ,,Srbija šume“, da Šumsko gazdinstvo Vranje tokom cele godine radi na pošumljavanju, obnavljanju, prikupljanju semena i održavanju naših šuma, koje su pluća svih nas.
,,Procenat pošumljenosti je povećan proteklih godina i najnoviji podaci govore da je pošumljenost 36,8 procenata, a ako se na to doda 4,4 procenta pojedinačnih stabala koja se nalaze van šume, dolazimo do podatka od preko 41 odsto“, rekao je Baković.
