BRISEL / MINSK / BEOGRAD – Srbija zvanično podržava Deklaraciju visokog predstavnika Evropske unije o predsedničkim izborima u Belorusiji, potvrđeno je zvaničnim saopštenjem Evropskog saveta. Masovni protesti stotine hiljada nezadovoljnih građana u Minsku praćeni su nasilnom reakcijom države uz pretnje, prebijanje i hapšenja protestanata. Stručnjak za međunarodne odnose iz Minska Denis Rešetnjikov koji je takođe prisustvovao protestima, za portal Slobodna reč komentarisao je trenutnu situaciju.
Prema rečima našeg sagovornika sa Fakulteta za međunarodne odnose Beloruskog državnog univerziteta, pre samog održavanja predsedničkih izbora 9. avgusta, nedeljama su građani aktivno ukazivali na probleme sa režimom Aleksandra Lukašenka koji je na vlasti u ovoj zemlji već 26 godina i nosi etiketu „poslednji diktator u Evropi“, i demonstrirali želju za demokratskom promenom. Stvari su kulminirale nakon izbora, kada je svakog dana na stotine hiljada demonstranata izlazilo na ulice zahtevajući njegovu ostavku, jer su nezadovoljni rezultatima izbora koje smatraju lažnim i spornim.
Rešetnjikov situaciju u Belorusiji naziva „strašnom“ a napominje da je dodatni problem u tome što vlast „laže građane“ kada su u pitanju izborni rezultati.
Još gore, policija je na demonstracijama nanosila ozbiljne telesne povrede stotinama ljudi uključujući žene i decu – započinje.
Prema njegovim rečima, pomenuti demonstranti su na ulice izlazili u želji da mirnim protestima iskažu nezadovoljstvo režimom Lukašenka. Dodaje da se na brojnim brojnim YouTube snimcima mogu videti postupci policije u Minsku.
Zaista verujem da će se ova vlast povući i otići u najkraćem roku i da će se njenim odlaskom završiti i užasno nasilje predsednika – kaže Rešetnjikov.
Lukašenko je prvi demokratski izabrani predsednik postsovjetske Belorusije, čiji su ovogodišnji izbori šesti u političkoj karijeri. Samo oni prvi, na kojima je 1994. došao na vlast, bili su međunarodno priznati kao fer i nedemokratski, navodi BBC. Nakon najnovijih izbora 9. avgusta i demonstracija koje su usledile, kao i prekomerne upotrebe sile na ulicama Minska od strane policije, Evropska unija, čija je Belorusija članica, je reagovala oštro, ističući da ne priznaje predsedničke izbore „koji nisu bili slobodni ni pošteni“.
„EU stoji uz narod Belorusije i poziva beloruske vlasti da nađu način za izlazak iz krize, bez nasilja i uz sveobuhvatan nacionalni dijalog“ – navodi se u zaključcima samita.
Srbija se slaže sa EU deklaracijom – „Narod Belorusije zaslužuje bolje“
Ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, objavio je na zvaničnom Twitter nalogu da podržava odluku Republike Srbije da se priključi Deklaraciji o predsedničkim izborima u Belorusiji, u kojoj se navodi da „narod Belorusije zaslužuje bolje“.
I welcome 🇷🇸 for joining 🇪🇺Declaration on Presidential Elections in Belarus. @SRBDiplomacy
https://t.co/yt1BVl9Xgr https://t.co/9ZshSqzrW1— European Union Ambassador to Serbia (@FabriziSem) August 26, 2020
U pomenutoj Deklaraciji ističe se da izbori u Belorusiji nisu bili slobodni i pošteni, kao i da su državne vlasti nesrazmerno i neprihvatljivo rasporedile nasilje prouzrokujući najmanje jedan smrtni slučaj i brojne povrede. Kako je saopšteno, privedeno je na hiljade ljudi, pooštrena je sloboda okupljanja, ograničena je sloboda medija i izražavanja.
Visoki predstavnici EU su pozvali beloruske vlasti da odmah i bezuslovno puste sve pritvorene i dodali da verodostojni izveštaji domaćih posmatrača pokazuju da izborni proces nije ispunio međunarodne standarde koji se očekuju od države koja učestvuje u radu OEBS-a.
„EU će procenjivati postupke beloruske vlasti na rešavanju trenutne situacije, što može doneti do preduzimanja mera protiv odgovornih za posmatrano nasilje, neopravdano hapšenje i falsifikovanje izbornih rezultata“ – stoji u saopštenju Evropskog saveta.
Dodaje se da se odnos između EU i Belorusije poboljšao 2015. godine nakon oslobađanja političkih zatvorenika, ali i da bez napretka u pogledu ljudskih prava i vladavine zakona, odnos između EU i ove zemlje može biti pogoršan, kao i da će nastaviti da podržavaju „demokratsku, nezavisnu, suverenu, prosperitetnu i stabilnu Belorusiju„.
Kada visoki predstavnik EU donese deklaraciju, sve zemlje članice stanu uz nju, a zemlje kandidatkinje, poput Srbije, se pridruže u zavisnosti od zvaničnog stava države. Prema saopštenju Evropskog saveta, Srbija se ovog puta pridružila i „stala na stranu“ EU.
Uz Srbiju su i ostale zemlje kandidatkinje – Republika Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, kao i Bosna i Hercegovina koja je potencijalni kandidat u procesu stabilizacije i pridruživanja. Deklaraciju su podržale i članice EFTA, Island, Lihtenštajn i Norveška, Članice Evropskog ekonomskog prostora, ali i Ukrajina.
