VRANJE – U Vranju ima pet registrovanih slučajeva velikog kašlja, a zaraza je potvrđena kod troje dece i dvoje odraslih, zaključno sa 31. januarom.
Prema dostupnim informacijama iz ZZJZ, oni imaju lakše kliničke slike. Svaki kašalj duži od dve nedelje, koji je intenzivan i javlja se u napadima – treba da upozori da je, potencijalno, u pitanju veliki kašalj. Leči se antibioticima, samo treba pravovremeno ga lečiti jer dugo traje. Ako se ne leči, može izazvati komplikacije na plućima, upalu pluća, upalu srednjeg uva, komplikacije na mozgu, kod dece moguć i smrtni ishod, kaže za Slobodnu reč epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ) u Vranju, dr Slađan Stanković.
Prema njegovim rečima, kod odraslih se veliki kašalj „lakše prepoznaje“.
„Kod odojčadi nije toliko izražen, javlja se curenje nosa u početnom stadijumu, i dete poplavi, što treba roditelje da navede da dete odvedu kod lekara. Svako curenje iz nosa kod dece, i kašalj kod odraslih duži od dve nedelje – treba da upozori na veliki kašalj. On je uporan, javlja se u napadima, dolazi do zacenjivanja, najčešće noću. Kod dece može biti praćen povraćanjem, a može doći i do zastoja u disanju“, objašnjava dr Stanković.
Od neprocenjivog je značaja „pravovremeno izolovanje obolelih“ i „izbegavanje bliskih kontakata“, a ljudi koji u porodici imaju obolele treba da nose maske, kao i radnici u kolektivima.
„Bilo je i smrtnih slučajeva dece, nažalost, a sve su to deca do tri meseca starosti. Kod odraslih i kod starije dece daje lakšu sliku. Važno je deca sa simptomima ne idu u vrtić ili školu, a treba obratiti pažnju i u radnim kolektivima. Zaraznost je i do četiri nedelje od početka simptoma velikog kašlja. U ZZJZ uzimamo uzorke i briseve šaljemo u Institut za javno zdravlje ‘Dr Milan Jovanović Batut’, radi laboratorijske potvrde velikog kašlja“, kaže ovaj lekar.
Važno je, objašnjava dr Stanković, da se izbegne oboljevanje odojčadi, odnosno dece do jedne godine starosti, „jer kod njih može doći do posledica opasnih po zdravlje, kako deca u tom uzrastu nisu razvila imunitet a vakcinacija počinje tek nakon navršena dva meseca“.
„Treba obratiti pažnju da vakcinacija bude sveobuhvatna, ali i pravovremena, odnosno da se ne kasni sa vakcinisanjem, već da se počne nakon navršena dva meseca, kako je predviđeno po kalendaru vakcinacije. Čim se deca ne vakcinišu na vreme, stvara se osetljiva populacija koja može da dobije bakteriju i da prenosi veliki kašalj“, smatra epidemiolog u ZZJZ.
Vakcinacija treba da bude „obuhvatnija“ nego što je to trenutno kod nas, a i na nivou države, dodaje naš sagovornik.
„U Srbiji je trenutno 90 odsto vakcinisanih, a treba 95 odsto. I u Pčinjskom okrugu je 91 odsto u prvoj godini, 84 odsto u drugoj godini, a 77 odstoje u sedmoj. To nije dovoljno. Što se pravovremene vakcinacije tiče, dakle nakon navršena dva meseca od rođenja deteta – 54 odsto u Vranju, a 78 u Vladičinom Hanu. U Pčinjskom okrugu je 58 odsto pravovremeno vakcinisanih“, iznosi statističke podatke dr Slađan Stanković.
Čitajte više:
