VRANJE – Ukupan gradski budžet za ovu godinu je oko 3,6 milijardi dinara, od čega je 3,1 milijarda novac iz gradske kase, a nešto više od 444 miliona dinara je iz ostalih prihoda finansiranja. Računica vlasti je takva da će najmanje novca, manje od 0,40 odsto, biti usmereno na poljoprivredu i ruralni razvoj, dok su, procentualno, najveći troškovi koji se finansiraju novcem svih građana, zapravo, zarade za zaposlene u predškolskom obrazovanju i lokalnoj samoupravi, odnosno funkcionisanje ovih sistema.
Portal Slobodna reč analizirao je ovogodišnji gradski budžet sa predstavnicima vlasti i opozicije.
View this post on Instagram
Privremeni organ Grada Vranja, krajem januara, usvojio je Odluku o budžetu za tekuću godinu, prema kojoj će ukupan budžet Grada biti oko 3,6 milijardi dinara (konkretno: 3.587.817.000), od čega je 3,1 milijarda (3.143.330.000) novac iz budžeta Grada, dok će nešto više od 444 miliona (444.487.000) biti ostali izvori finansiranja.
Ekonomista iz Vranja, Dragoljub Stevanović, istakao je da „nije važno“ to na šta se troše javna sredstva, odnosno da ne treba raspravljati o načinu na koji se novac raspoređuje i deli pojedinim resorima u Vranju – kada je budžet lokalne samouprave „smešno mali“ – već treba diskutovati o tome zašto budžet Grada čini, prema njegovim rečima, „svega 0,14 odsto“ republičkog.
Član Gradskog veća za budžet i finansije, Bojan Kostić, objasnio je da je, „s obzirom na velike potrebe lokalne zajednice koje se odnose na komunalnu infrastrukturu, socijalnu zaštitu i ostale oblasti finansiranja“, jasno da „sadašnji budžet nije dovoljan za ubrzano rešavanje ovih problema“.
Za poljoprivredu najmanje, za lokalnu samoupravu najviše
U javnosti dostupnim podacima, koji se mogu naći na zvaničnom sajtu Grada Vranja, navedeno je da su, Odlukom o budžetu za 2024. godinu, planirani prihodi i primanja u ukupnom iznosu od oko 3,34 milijarde dinara (3.337.361.000), rashodi od oko 3,4 milijarde dinara (3.393.977.000), a deficit od, približno, 56,6 miliona dinara (56.616.000).
Od svih resora na koja se troše javna sredstva, najmanje je izdvojeno za poljoprivredu i ruralni razvoj, svega 14 miliona dinara (0,39 odsto gradskog budžeta). Potom sledi oblast lokalnog ekonomskog razvoja, za koju je opredeljeno 16 miliona dinara (0,45 odsto), a za energetsku efikasnost – 19,9 miliona dinara (0,55 odsto).
Za zdrastvenu zaštitu odvojeno je 53,5 miliona dinara (1,49 odsto), za razvoj turizma oko 56,5 miliona dinara (1,58 odsto), dok je za politički sistem lokalne samouprave opredeljeno nešto manje od 71,3 miliona (1,99 odsto). Za stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje izdvojeno je 84,3 miliona dinara (2,35 odsto), za organizaciju saobraćaja i saobraćajnu infrastrukturu 110 miliona dinara (3,07 odsto), za razvoj sporta i omladine oko 117,5 miliona dinara (3,28 odsto), a za srednje obrazovanje 125 miliona dinara (3,48 odsto).
Za oblast osnovnog obrazovanja, iz budžeta Grada Vranja, opredeljeno je bezmalo 183 miliona dinara (5,1 odsto), za komunalne delatnosti 188,3 miliona dinara (5,25 odsto), za zaštitu životne sredine oko 207,3 miliona (5,78 odsto). Za socijalnu i dečju zaštitu izdvojeno je 279,5 miliona dinara (7,79 odsto), a za razvoj kulture i informisanja skoro 350,3 miliona dinara (9,76 odsto).
Najviše novca iz lokalnog budžeta dato je za predškolsko obrazovanje, oko 644,3 miliona dinara (17,96 odsto), kao i za opšte usluge lokalne samouprave – nešto više od milijardu dinara (29,75 odsto).
Stevanović: Nema ko da traži više para za Vranje
Međutim, prema rečima ekonomiste Dragoljuba Stevanovića, „cela priča oko toga kako se ta ‘crkavica’ deli je potpuno deplasirana, kada je u pitanju lokalni budžet koji je smešno mali“.
„Budžet Grada Vranja pratim od, otprilike, 2010. godine, kada je bio oko 2,2 milijarde dinara. Sada je došao do 3,5 milijardi. Znači, za ovih 14 godina budžet Grada je povećan za 60 odsto. Zvanična inflacija za taj period je 59 odsto. A gledano u osnovnim životnim namirnicama, što su neki ekonomisti računali, inflacija u tom periodu je preko 140 odsto“ – istakao je Stevanović.
Prema njegovim rečima, kada je počeo da prati lokalni budžet – koji je tada bio „oko 2,2 milijarde“ – republički je bio „oko 900 milijardi“.
„To je tragičan odnos. To znači da je svega 0,24 odsto gradskog budžeta tada činilo republički. Sada je gradski 3,5 milijardi, republički je narastao na oko 2.400 milijardi, što je 0,14 odsto. Da se podsetimo, u Gradu Vranju živi oko jedan odsto stanovnika Republike Srbije, a trošimo 0,14 odsto u odnosu na republički budžet, što je 10 puta manje. Budžet našeg grada je, 2012. godine, bio tragično mali, a tek sad više nema nikakvog smisla. Neka zatvore lokalne samouprave i neka sve pare idu u republički budžet, kao što i idu, i neka se otuda sve finansira, kao što se i finansira“ – dodao je.
Kako je istakao, najveći problem je „finansijska centralizacija“ u Srbiji.
„Upravo je ideja sve veća finansijska centralizacija, kako bi se svi radovi, koji se izvode u Vranju u poslednjih pet do šest godina, finansirali iz republičkog budžeta. Gradski park je finansiran iz republičkog budžeta, kao i veći deo ulice Bore Stankovića. Republika finansira i ovo kopanje ulica koje radi ‘Milenijum tim’, u okviru projekta ‘Zelena Srbija'“ – istakao je Stevanović.
Naveo je i primer Niša – grada čiji se stanovnici „bune protiv finansijske centralizacije“.
„Budžet Niša je, mislim, oko 15 milijardi, dok je, recimo, budžet Novog Sada 45 milijardi. A Novi Sad je malo veći od Niša po broju stanovnika, možda za deset odsto. Ali zato ima tri puta veći budžet“ – kazao je on.
Mišljenja je da u Vranje treba da se ulaže novac, a ne „izvlači“ iz njega i šalje u Beograd.
„U skoro svakoj evropskoj zemlji postoji određeni procenat PDV-a koji, kada se skupi na teritoriji neke lokalne samouprave, ostaje toj lokalnoj samoupravi – što je od 15 do 30 osto. U Vranju, od onoga što se skupi na teritoriji Grada na ime PDV-a, ne ostaje ništa. Nula! Krompir!“ – objasnio je Stevanović.
Prema njegovom mišljenju, „na teritoriji Grada moralo bi da se potroši onoliko koliko se skupi, da ništa ne ide za Beograd“. Objasnio je da se iz republičkog budžeta dotira GSP Beograd, te se Beograđani voze mesečno za 2.200 dinara, a od Vranja do Vranjske Banje je mesečna karta najmanje 3.000 dinara.
„Ako dete iz Banje ide u školu u Vranju, roditelj plati 3.000 dinara, onda plati i sve dažbine u budžet, i onda se iz budžeta finansira da se Beograđani voze jeftinije. Plus Beograđani svojim đacima podele besplatne udžbenike i vaučere za sportsku opremu“ – objasnio je Stevanović.
Kako je rekao, „budžet Grada je izbalansiran jer je većnik Bojan Kostić stručan i dobro radi svoj posao“.
Vranju treba budžet od 6 milijardi
Stevanović smatra da bi budžet Grada trebalo da bude minimum šest milijardi, kako bi se potpuno revitalizovale neke ulice, uradila atmosferska kanalizacija, napravio zatvoreni bazen da bi deca mogla da plivaju cele zime, pravi bioskop, sportski tereni:
„Daj milion i po evra da napravimo Sportsko-rekreativni centar i još milion za dve magnetne rezonance u ZC“ – predložio je Stevanović.
Gledajući Odluku o budžetu za ovu godinu, primetio je nenamenski transfer od ostalih nivoa vlasti, u iznosu od oko 400 miliona dinara.
„To znači da, od svih tih milijardi koje država ‘isisa’ iz Vranja, ona nam vrati 400 miliona dinara. Mislim da je ta cifra bila ista i kad sam ja bio zamenik gradonačelnika, od 300 do 400 miliona. U međuvremenu je dva i po puta povećan republički budžet, pa, u tom slučaju, nije trebalo da taj nenamenski transfer bude 400 miliona, nego bar milijarda. Plus inflacija. Ali nema ko da traži“ – istakao je ovaj ekonomista.
Kostić: Sadašnji budžet nedovoljan za ubrzano rešavanje glavnih problema
Bojan Kostić, član Gradskog veća za resor budžet, finansije i privreda – komentarišući reči Stevanovića da je budžet Grada Vranja, 2010. godine, bio „oko 2,2 milijarde dinara“, i da je danas, 14 godina kasnije, svega 3,5 milijardi dinara, što je povećanje od oko 60 odsto, te da je mnogo više, procentualno, porasla inflacija – rekao je da je, „prema zvaničnim podacima u Odluci o završnom računu Grada Vranja za 2010, te godine ostvaren ukupan budžet od oko 1,53 milijarde dinara (1.529.529.000)“.
„U 2024. godini planirani ukupni budžet Grada Vranja je oko 3,5 milijardi (3.587.817.000), što je oko 235 odsto više u odnosu na 2010. godinu. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), kumulativni rast indeksa potrošačkih cena, koji se ujedno i koristi kao mera za inflaciju, od 2006. do 2023. godine je 268,8, a samo u periodu od 2006. do 2010. godine je 144,2. Drugim rečima, budući da je 2006. godine bila 100, kumulativna inflacija je bila 44,2 odsto za četiri godine. Ako posmatramo samo period od 2010. do 2023, kumulativna stopa rasta inflacije se kreće na nivou od oko 230 odsto“ – objasnio je Kostić.
Na pitanje koje se odnosi na to koliko bi trebalo da iznosi budžet Grada u 2024, odnosno da li je ovih 3,5 milijardi dovoljno za sve potrebe naše lokalne samouprave u tekućoj godini, uzimajući u obzir rast inflacije, član Gradskog veća za budžet odgovorio je da je „stopa rasta prihoda budžeta Grada Vranja, u posmatranom periodu od 2010. do 2023, nešto veća u odnosu na stopu rasta inflacije“.
„A, s obzirom na velike potrebe lokalne zajednice koje se odnose na komunalnu infrastrukturu, socijalnu zaštitu i ostale oblasti finansiranja, jasno je da sadašnji budžet nije dovoljan za ubrzano rešavanje ovih problema“ – zaključio je Kostić.
Međutim, ono što je, prema njegovim rečima, „znatno olakšalo funkcionisanje Grada“ jeste što, „u poslednjih sedam do osam godina, država izdvaja značajno više sredstava za kapitalne investicije u Grad Vranje nego ranije“.
„Oko 250 miliona evra je država uložila u projekte rekonstrukcije bolnice u ZC-u, izgradnje kanalizacione mreže kroz projekat ‘Čista Srbija’, izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, izgradnje Regionalnog centra za vanredne situacije, izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, sufinansiranje rekonstrukcije škola, vrtića, ustanova kulture i drugo“ – kaže Kostić.
Zlatković: Ispitati nenamensko trošenje miliona iz budžeta
Igor Zlatković, predsednik Odborničke grupe „Hrabro za Vranje“, istakao je da je „očigledno da ni ovaj budžet Grada Vranja neće biti razvojni, kao, uostalom, i raniji budžeti koje je donosila aktuelna vlast“.
„Upravo iz tog razloga, budžet za 2024. godinu predložen je i usvojen u vreme dok je Gradom rukovodio Privremeni organ. Po mom mišljenju – na potpuno nezakonit način, jer Privremeni organ može da odlučuje samo o tehničkim i tekućim pitanjima do izbora zvaničnih organa Grada. Ovako nešto, po svemu sudeći, urađeno je kako bi se izbegla rasprava o budžetu Grada Vranja za 2024. godinu u Skupštini grada, a time i odgovori na mnoga pitanja koja bi postavljala opozicija u vezi sa ovom temom. A svakako, jedno od ključnih pitanja je i – zašto su milioni iz gradskog budžeta, u prethodnom periodu, potrošeni nenamenski, što je konstatovala i Državna revizorska institucija (DRI) u svom izveštaju“ – pita Zlatković.
Sve detaljnije informacije o budžetu Grada Vranja i raspodeli javnog novca možete naći na ovom linku.
