VRANJE / BEOGRAD – Protekli vikend je bio najteži za Vranje od početka pandemije COVID-19 u Srbiji, jer je za samo dva dana broj obolelih skočio za 52 slučaja. Pored toga, jutros je iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju (ZZJZ) potvrđeno još 14 pozitivnih slučaja. Na taj način je Vranje postalo novo žarište ovog virusa i broj pozitivnih slučaja koji su zabeleženi u gradu porastao je na 176.
U nedelju ujutru nerealno je delovala vest koju su preneli svi vranjski mediji o naglom skoku broja obolelih u gradu. Zbog toga je istog dana u Velikoj sali Skupštine grada Vranja održana je sednica Kriznog štaba za suzbijanje i sprečavanje virusa kako bi se razmotrila trenutna epidemiološka situacija.
Od 158 uzorka testiranih 15. maja, pozitivno je bilo 35, dok je od 163 uzoraka testiranih 16. maja pozitivno bilo 17. Od 52 slučaja 43 su radnici privatne fabrike nameštaja u gradu. Na taj način broj zabeleženih slučaja je porastao na 162, a na sednici je navedeno da su sve u pitanju pacijenti sa blažom kliničkom slikom.
Sastanku je prisustvovao između ostalih i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević koji je govorio bitnost kontrole u poštovanju propisanih mera zaštite od novog virusa koje je doneo Zavod za javno zdravlje.
„Kada je u pitanju situacija u Vranju, najbitnije je da se svi novi slučajevi potpuno izoluju, ali i da se intenziviraju nadzori sanitarnih inspektora u fabrikama u Vranju, s obzirom na to da su oni nadležni za kontrolu sprovođenja preventivnih mera“, naveo je Đorđević prenosi Vranjski Online Magazin.
Kao posledica ove situacije gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković je naveo da će zbog toga biti opet otvorena COVID-19 bolnica na staroj Hirurgiji koja je bila zatvorena krajem aprila.
Pored toga jutros je iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju (ZZJZ) potvrđeno je još 14 pozitivnih slučaja čime je broj ukupnih slučajeva porastao na 176.
Brnabić: Bez Vranja bi Srbija imala jedan od boljih dana
Povodom novonastale sitaucije u Vranju, predsednica Vlade Ana Brnabić obratila se juče u popodnevnim časovima. Ona je rekla da od 6.526 testiranih, zabeležeo je ukupno 114 slučaja odnosno kako je rekla 1,75% testiranih je pozitivno na COVID-19 virus.
Brnabić je zatim dodala da, ako bi se isključio slučaj Vranja, koga je ona ocenila kao incidentnu pojavu, bilo bi 61 novih slučajeva COVID-19 što bi bilo u procentima 0,97%.
„To bi i po broju testiranih i po broju novih pozitivnih bio jedan od boljih dana u Srbiji“, kaže Brnabić prenosi Blic.
Ona je dodala da je bitno da je „važno znati jeste da smo mi identifikovali lokalno žarište u Vranju, to je fabrika nameštaja ‘Dodić’ koja je privremeno zatvorena i onda smo proširenim testiranjem tesitirali ne samo radnike, već i članove njihovih porodica“.
U Vranju broj zaraženih raste od 1. maja
Proteklog vikenda možda jeste došlo do dramatičnog povećanja, ali brojevi slučajeva u gradu konstantno rastu od 1. maja na šta je ukazao i jedan korisnik tvitera Nenad Jovanović. Naime, upoređujući podatke on je primetio da je od 1. maja do 13. maja došlo do javljanja 45 pozitivnih slučaja što predstavlja rast od 65% u odnosu na period od pre 1. maja.
#Vranje nastavlja sa epidemijom. Prvi u Srbiji po broju pozitivnih u jednom danu (13.maj). U Vranju 45 pozitivnih od 1. maja, ukupno 114. To je rast od 65%. #COVID19 #Srbija pic.twitter.com/YlD2vU7Vl1
— Nenad Jovanovic (@shone_bate) May 14, 2020
Odgovornost za ovakvo stanje može se pripisati delom lokalnim vlastima i službama, ali i delom samih građana. Naime, policijski čas je ukinut 7. maja, ali su na snazi ostale neke mere poput nošenja zaštnih maski i rukavica u objektima, držanje rastojanja između ljudi, ograničeni broj stolova u ugostiteljskim objektima i slično.
Proteklog vikenda naši novinari su imali prilike da se uvere da brojni ugostiteljski objekti poštuju mere i njihovi zaposleni zaista nose maske, koriste se dezinfekciona sredstva i postoje ograničen broj stolova sa odgovarajućom međusobnom distancom u većini lokala. Međutim, problem je to što su recimo između subote i nedelje kafići bili krcati i za stolom su sedele više osoba od dozvoljenog, a odgovarajuće službe uopšte nisu reagovale. Na kraju se postavlja pitanje: Da li uvek mora da se ono najgore desi kako bi službe konačno krenule da rade svoj posao?
